Sukob na Bliskom istoku ulazi u fazu koja sve više liči na regionalni rat širokog fronta. Dok iranske balističke rakete pogađaju ciljeve u Izraelu, proiranske milicije počinju da koriste male FPV dronove protiv američkih baza, a jemenski Huti otvoreno prete zatvaranjem jednog od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu. Istovremeno, diplomatski kanali praktično su zamrznuti, što dodatno povećava rizik da će se sukob pretvoriti u dugotrajan i destabilizujući konflikt.
„Sedžil“ u operaciji „Pravo obećanje 4“
Korpus islamske revolucionarne garde saopštio je da je izveo novi, 54. talas operacije „Pravo obećanje 4“. U toj seriji udara korišćen je širok spektar iranskog raketnog arsenala, uključujući balističke rakete „Horamšahr“, „Kadr“, „Heibar Šekan“ i „Emad“.
Posebnu pažnju privukla je upotreba dvostepene balističke rakete srednjeg dometa „Sedžil“ (Sejjil). Prema navodima Revolucionarne garde, upravo je ova raketa prvi put korišćena u okviru te operacije, a prema njihovim tvrdnjama pogodila je područje Tel Aviva za svega sedam minuta nakon lansiranja.
Prema podacima iz baza američkih istraživačkih centara koji prate razvoj raketnih sistema, „Sedžil“ je balistička raketa na čvrsto gorivo dužine oko 18 metara sa dometom do približno 2.000 kilometara. Može da nosi bojevu glavu mase oko 700 kilograma.
Iran using the Sejjil for the first time tells you everything.
— Open Source Intel (@Osint613) March 15, 2026
Liquid-fueled missiles take hours to set up… With Israeli and U.S. eyes on every launcher, those are death traps. Solid fuel launches in minutes.
But Iran has far fewer of them. The escalation is a sign of… pic.twitter.com/dFNFX8BqKo
U Teheranu se ovaj sistem smatra jednim od ključnih elemenata domaćeg raketnog programa. Njegova upotreba tokom operacije predstavlja demonstraciju sposobnosti Irana da gađa ciljeve duboko na teritoriji protivnika.
Revolucionarna garda tvrdi da su tokom udara pogođeni centri kontrole i odlučivanja koji se povezuju sa izraelskim vazdušnim operacijama, kao i infrastruktura vezana za vojsku i odbrambenu industriju. Navodi se i da su rakete pogodile tačke koncentracije izraelskih snaga.
Napadi dolaze nakon što su izraelske odbrambene snage prethodno najavile seriju udara na ciljeve u zapadnom delu Irana.
🇮🇱🇮🇷 Cluster missile fell in Tel Aviv
— Lord Bebo (@MyLordBebo) March 15, 2026
Israel's Channel 12 reported significant destruction & fires at 3 locations https://t.co/xJjbsRSkMr pic.twitter.com/6CZoVWMndO
Dronovi menjaju taktiku rata
Dok balističke rakete predstavljaju najvidljiviji deo sukoba, sve veću ulogu počinju da imaju male bespilotne letelice. Proiranske grupe u regionu počele su da koriste FPV dronove protiv američkih vojnih objekata.
Na internetu se pojavio video snimak za koji se tvrdi da prikazuje napad na američku vazduhoplovnu bazu „Viktorija“ u blizini Bagdada. Na snimku se vidi kako dron sa kamerom u realnom vremenu prilazi cilju, što je tipična karakteristika FPV sistema.
Takva tehnologija omogućava operaterima da upravljaju dronom gotovo kao da se nalaze u kokpitu male letelice, što dramatično povećava preciznost udara.
Analitičari ukazuju da bi širenje ove taktike moglo da predstavlja ozbiljan izazov za američke baze na Bliskom istoku. Ako su objekti zaista slabo opremljeni sistemima za elektronsko ratovanje ili ometanje signala, mali dronovi mogli bi postati izuzetno efikasno oružje.
Poseban problem predstavlja raspored infrastrukture unutar baza. Na nekim lokacijama skladišta municije i rezervoari goriva nalaze se relativno blizu jedni drugih. U takvim uslovima dovoljan je jedan precizan pogodak da izazove lančanu detonaciju.
Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da bi masovna upotreba ovakvih dronova mogla dramatično povećati rizike za američko vojno prisustvo u regionu.
Huti prete zatvaranjem Bab el-Mandeba
Istovremeno, sukob se širi i na pomorski prostor. Portparol jemenskog pokreta Huti upozorio je da bi moreuz Bab el-Mandeb mogao biti potpuno zatvoren za brodove povezane sa Sjedinjenim Državama i Izraelom.
Ovaj uski prolaz između Crvenog mora i Adenskog zaliva jedan je od ključnih globalnih pomorskih koridora. Kroz njega prolazi značajan deo trgovine energentima i robe između Azije i Evrope.
Pretnja blokadom odmah je izazvala zabrinutost u pomorskim i energetskim krugovima. Svako ozbiljno narušavanje saobraćaja u tom području moglo bi da poremeti globalne lance snabdevanja i utiče na cene nafte i transporta.
Huti tvrde da bi blokada bila deo šire strategije podrške Iranu u sukobu sa američko-izraelskom koalicijom. U njihovim izjavama navodi se da bi potencijalne mete mogli biti ne samo komercijalni brodovi već i ratni brodovi, uključujući američke nosače aviona.
Takav scenario značio bi ozbiljno proširenje konflikta na ključne pomorske rute.
Pregovori zamrznuti
U trenutku kada sukob eskalira na više frontova, diplomatski pokušaji smirivanja situacije praktično su stali. Prema navodima međunarodnih agencija, nekoliko država pokušalo je da posreduje između Vašingtona i Teherana, ali bez uspeha.
Sjedinjene Države odbile su inicijative za posredovanje, uključujući predloge koji su dolazili iz regiona Persijskog zaliva. U Vašingtonu poručuju da trenutno nema uslova za politički sporazum.
S druge strane, i iransko rukovodstvo pokazuje malo interesovanja za pregovore, nastavljajući sa vojnim operacijama.
Takva situacija sugeriše da bi sukob mogao potrajati znatno duže nego što su mnogi očekivali. Analitičari upozoravaju da vazdušni udari sami po sebi retko dovode do brzog završetka rata, posebno kada se suočavaju sa protivnikom koji raspolaže širokom mrežom saveznika i asimetričnih taktika.
Rat koji se širi
Kombinacija balističkih raketa, dronova i potencijalnih pomorskih blokada pokazuje koliko se rat u regionu brzo transformiše. Tehnologije koje su donedavno smatrane sekundarnim, poput malih FPV dronova, sada postaju ključni instrumenti pritiska na protivnika.
Istovremeno, strateške tačke poput Bab el-Mandeba pretvaraju se u potencijalna žarišta globalne krize.
U takvom okruženju, sukob više nije ograničen na jednu liniju fronta. On se širi kroz vazduh, more i digitalni prostor, dok politički kanali za njegovo zaustavljanje postaju sve uži.
