Američka vazduhoplovna industrija ubrzano razvija novu generaciju borbenih letelica u kojoj bespilotni sistemi više neće imati samo pomoćnu ulogu. Umesto toga, oni bi trebalo da postanu stalni pratioci pilotiranih lovaca i da učestvuju u gotovo svim segmentima vazdušne borbe.
U tom kontekstu kompanija Honeywell Aerospace predstavila je novi turboventilatorski mlazni motor HON6000, namenjen pre svega za pogon takozvanih kolaborativnih borbenih aviona (CCA), odnosno bespilotnih pratilaca lovaca koji će u budućnosti leteti zajedno sa pilotiranim borbenim avionima.
Ovaj koncept predviđa da autonomne letelice deluju u formaciji sa lovcima i preuzmu deo najopasnijih zadataka na savremenom bojištu, čime se smanjuje rizik za ljudske pilote.
Motor razvijen za zahtevne borbene misije
Prema informacijama koje je objavila kompanija Honeywell, motor HON6000 projektovan je kao visokoperformansni pogonski sistem za bespilotne platforme srednje veličine. Poseban naglasak stavljen je na snažan potisak, brz odziv i dugotrajnost u zahtevnim operativnim uslovima.
Inženjeri kompanije navode da motor ima izuzetno povoljan odnos snage i težine u svojoj klasi potiska. Takve karakteristike omogućavaju bespilotnim pratiocima lovaca da održavaju formaciju, precizno prate dinamiku misije i izvršavaju složene zadatke zajedno sa pilotiranim borbenim avionima.
Honeywell naglašava da se HON6000 oslanja na arhitekturu njihovih ranijih turbinskih motora, što znači da nova tehnologija koristi višedecenijsko iskustvo u razvoju vazduhoplovnih pogonskih sistema.
Kompanija navodi da se tehnološka osnova motora zasniva na iskustvu iz proizvodnje oko 150.000 turbinskih motora i pomoćnih energetskih jedinica razvijanih tokom poslednjih 50 godina.
Bespilotni pratilac lovca kao nova paradigma vazdušnog rata
Koncept bespilotnog pratioca lovca postaje jedan od ključnih elemenata budućih vazdušnih operacija. Ideja je da pilotirani lovac funkcioniše kao komandni centar u vazduhu, dok autonomne letelice preuzimaju deo zadataka koji nose najveći rizik.
Takve bespilotne platforme mogu da odvlače neprijateljsku vatru, prikupljaju obaveštajne podatke, ometaju protivničke radare i komunikacione sisteme ili da izvršavaju napade na ciljeve u vazduhu i na zemlji.
U mnogim scenarijima upravo će ovi dronovi prvi ulaziti u zone najjače protivvazdušne odbrane.
Na taj način pilotirani lovci mogu da deluju sa veće distance i zadrže kontrolu nad borbenom situacijom bez izlaganja neposrednoj opasnosti.
Ključna prednost je niska cena
Jedna od osnovnih ideja iza razvoja motora HON6000 jeste da pogonski sistem bude dovoljno jeftin da omogući masovnu proizvodnju bespilotnih pratilaca lovaca.
Za razliku od savremenih lovaca pete generacije, koji koštaju desetine ili stotine miliona dolara po primerku, ove autonomne letelice zamišljene su kao relativno potrošna sredstva koja mogu da se koriste u velikom broju.
Honeywell otvoreno naglašava da je niska cena jedan od ključnih elemenata ovog motora. Fokus razvoja bio je na smanjenju troškova nabavke i održavanja, kako bi platforma mogla da se koristi u velikim flotama.
Takav pristup omogućava vojskama da prošire borbene kapacitete bez dramatičnog povećanja troškova.
Deo šireg sistema borbenih dronova
Motor HON6000 nije jedini proizvod ove vrste u Honeywellovoj ponudi. On dopunjuje postojeći pogonski sistem SKYSHOT1600 koji je namenjen manjim bespilotnim platformama u okviru istog koncepta.
Na taj način kompanija pokušava da pokrije čitav spektar bespilotnih letelica koje bi u budućnosti mogle da deluju uz pilotirane lovce.
Takve platforme bi trebalo da obavljaju širok raspon zadataka, uključujući vazdušne borbe, napade na ciljeve na zemlji, elektronsko ratovanje i izviđanje.
Program koji bi mogao promeniti način ratovanja
Razvoj bespilotnih pratilaca lovaca već je ušao u konkretnu fazu u okviru programa američkog ratnog vazduhoplovstva poznatog kao kolaborativni borbeni avion.
Američko vazduhoplovstvo je 24. aprila 2024. godine izabralo kompanije General Atomics i Anduril za prvu fazu razvoja novih autonomnih borbenih letelica.
Te kompanije su već sprovele testiranja svojih prototipova označenih kao YFQ-42A i YFQ-44A. Tokom testova proveravani su sistemi autonomije zasnovani na veštačkoj inteligenciji, integracija naoružanja i sposobnost koordinisanog leta sa drugim platformama.
Plan američkog vazduhoplovstva predviđa da prvi operativni sistemi budu spremni do kraja ove decenije.
U dugoročnim projekcijama govori se o floti koja bi mogla da broji čak do hiljadu aktivnih bespilotnih pratilaca lovaca.
Ukoliko se ti planovi realizuju, buduće vazdušne operacije mogle bi izgledati potpuno drugačije nego danas. Formacije borbenih aviona više neće činiti samo pilotirani lovci, već čitave grupe autonomnih letelica koje zajedno sa njima učestvuju u borbi.
