Napeta socijalna situacija na Kubi ponovo je izbila na površinu nakon što su demonstracije u gradu Moron prerasle u nasilne incidente. Prema lokalnim izveštajima, tokom protesta izazvanih sve težom ekonomskom krizom i dugotrajnim nestancima struje demonstranti su zapalili lokalno sedište Komunističke partije Kube.
Moron, grad u centralnom delu ostrva, poslednjih dana postao je simbol rastućeg nezadovoljstva stanovništva. Građani su izašli na ulice kako bi protestovali protiv sve dužih restrikcija električne energije, nestašice goriva i opšteg pogoršanja životnih uslova.
Tokom okupljanja situacija je eskalirala. Deo demonstranata zapalio je zgradu lokalnog partijskog komiteta, institucije koja predstavlja centralni stub političkog sistema zemlje.
Ovaj incident pokazuje koliko je napetost u društvu porasla u trenutku kada se Kuba suočava sa jednom od najtežih ekonomskih kriza poslednjih decenija usled pritiska SAD bez presedana.
🇨🇺 The headquarters of the Communist Party in Ciego de Ávila was taken over and set on fire by protestors
— Lord Bebo (@MyLordBebo) March 14, 2026
Cubans rebel after no fuel came for 3 months https://t.co/7tAy45HzeS pic.twitter.com/dPcPmh2tqt
Energetska kriza i kolaps snabdevanja
U središtu nezadovoljstva nalazi se duboka energetska kriza. Kubanska elektroenergetska mreža već mesecima radi na ivici kapaciteta zbog nedostatka goriva i tehničkih problema u ključnim elektranama.
Kvarovi i zatvaranje pojedinih postrojenja, zajedno sa smanjenim uvozom nafte, doveli su do talasa nestanaka struje koji pogađaju milione stanovnika širom ostrva.
Predsednik Migel Dijaz-Kanel priznao je da su rezerve dizela i drugih goriva naglo opale poslednjih meseci. Posledica je nestabilna elektroenergetska mreža i višesatni prekidi napajanja koji paralizuju svakodnevni život.
Kriza je ekstremno pogoršana dugogodišnjom ekonomskom blokadom koju su Sjedinjene Države uvele Kubi. Ta blokada ozbiljno ograničava sposobnost Havane da uvozi energente, naročito iz Venecuele, koja je godinama bila glavni snabdevač naftom.
Pad isporuka goriva doveo je do domino efekta u ekonomiji. Nestašice goriva utiču na transport, proizvodnju hrane, rad bolnica i snabdevanje lekovima.
U takvim okolnostima država se sve teže nosi sa održavanjem osnovnih usluga, dok frustracija građana raste.
🇨🇺‼️ URGENTE — El pueblo de Cuba está tomando la sede del Partido Comunista en Ciego de Avila.
— Agustín Antonetti (@agusantonetti) March 14, 2026
Se reportan protestas masivas en varios lugares de la isla. pic.twitter.com/cdVnCLjAEu
Pregovori sa SAD u senci krize
U isto vreme dok protesti potresaju pojedine delove zemlje, kubansko rukovodstvo pokušava da otvori politički kanal ka Vašingtonu.
Predsednik Migel Dijaz-Kanel potvrdio je da su kubanski zvaničnici započeli razgovore sa vladom Sjedinjenih Država, iako su ranije negirali slične tvrdnje.
Prema njegovim rečima, dijalog je pokrenut nakon što je američki predsednik Donald Tramp praktično postavio ultimatum Havani u vezi sa energetskom i ekonomskom situacijom.
Dijaz-Kanel je rekao da su razgovori vođeni u atmosferi uzajamnog poštovanja i da je cilj identifikovanje problema koji opterećuju odnose dve zemlje.
„Razmena mišljenja bila je puna poštovanja i usmerena na identifikovanje bilateralnih problema i pronalaženje rešenja“, rekao je kubanski predsednik u obraćanju emitovanom na državnoj televiziji.
On je naglasio da Kuba želi dijalog zasnovan na jednakosti i pravu svake države na samoopredeljenje, uz nadu da bi pregovori mogli da udalje dve zemlje od dugotrajne konfrontacije.
Međutim, dok se diplomatski razgovori vode iza zatvorenih vrata, na ulicama Kube raste pritisak građana koji se svakodnevno suočavaju sa nestašicama struje, goriva, hrane i lekova.
U tom sudaru spoljnog pritiska i unutrašnjeg nezadovoljstva Kuba ulazi u jednu od najosetljivijih političkih faza u novijoj istoriji.
Нећу да поверујем да РФ, Кина и др. развијене земље света, изузев неколико европских, не могу да помогну напаћеном кубанском народу. Иста Шпанија је вековима као метропола угњетавала, пљачкала народ Кубе. Што сада иста не би показала покајање и разумевање, поготово што је тероришу предаторски јенкији а с којима она има од пре нерашћићених историјских рачуна. Забранили су америма да користе базе за обрачун са Ираном. Ционисти (који себе сматрају, што мало њих зна, за ни мање више већ богове – морају се читати стручне књиге о њима, о теолозима Шабатају Цвију, Јакобу Франку, Менахему Мендел Шнерсону, о Франкизму и др. учењима да би се схватила суштина зла с којом се цео свет сусреће) ударају на цео свет – хоће ционистичка-евангелистичка олигархијска хоботница са њим да завлада, да би му радили свашта нешта, никако добро. Битка је ово не само Кубе, Венецуеле, аријевских Иранаца него целог праведног света.
Примера ради о каквим се потомцима ради је довољно знани историјски случај, описан и у јеврејским верским књигама Библији и Танаху, када је један од највећих: уједно као човек и владар, царство му се простирало од источне Арабије до Средоземног мора, од Казахстана на северу до Арапског мора на југу, Кир Велики 538. године пре нове ере победио у то време моћни Бабилон и ослободио до тада заробљене Јевреје, а које је у ропство отерао 586.г. п.н.е. вавилонски краљ Набукодоносор ИИ, пре тога заузевши Јудеју 597. п.н.е.. Вавилонци су темељно порушили Први или Соломонов храм (довршен 957. г. п.н.е.). Данашње поносне, славне аријевске потомке Кира Великог, Иранце хоће да униште потомци оних које је пре 2562 године из Вавилонског ропства избавио њихов велики владар. Ако ово није незахвалност, онда ко зна шта је.
Мора се помоћи Куби и тамошњем од санкција и др. америчког терора напаћеном народу како се зна и умије! Ради образа и добра света.
Prijatelju…..Нећу да поверујем да РФ, Кина и др. развијене земље света, изузев неколико европских, не могу да помогну напаћеном кубанском народу……kada postaneš komunista, više ne možeš pomoći ni sam sebi, a kamo li drugome….
Korumpirana vlast u Kubi,režim jeftino prodaje prirodna bogatstva Kinezima i drugim,novac trpa u džepove.Nece strane investitore da naprave neku elektranu ,fabriku ,oce oni nesposobni da se pitaju za sve.Tesko komunisti da mogu da vode ekonomiju sad,mogli možda sedesetih godina,tad infrastruktura,fabrike,elektrane itd,bile u relativnom dobrom stanju,većinom Američki proizvodnje.Otad se skoro nista novo kapitalno nije napravilo
Па добро ако је то тако али шта се Америке то тиче? Није ваљда да се брину из алтруизма, или пре ће бити из неких других разлога. Ако је ипак из алтруизма што су им све ове деценије држали блокаду па људи нису могли ништа градити ни да су хтели а сад појачавају толико да чак изазивају глад. Ево управо читам књигу од Едуарда Гибона ‘Опадање и пропадт римског царства’ и управо се исто дешавало када су Готи варвари опседали и блокирали Рим са свих страна а онда су упали и опљачкали га. Ништа ново под капом небеском!
Куби више нико и ништа не може помоћи, нажалост. Нема више СССР-а, Русија далеко и има своје проблеме, Кина такодђе. Дакле, једино им остаје да им се Америка смилује и дозволи им поступну замену система уводђењем вишепартизма (или следи оружани напад), а после тога следи американска куповина (читај:отимачина) свих националних добара, и збогом слободо и независности.
Још само да објасниш која то национална добра имају Кубанци, шта то они имају а US нема !
Jedna od najlepsih zemalja sa odličnoim sistemom školstva i zdravstva tamo nema pedofilije,silovanja ubistava i ostalo ali kaubojski banditi i zločinci hoće da ih unište dugogodišnjim sankcijama …
Zemlja gladnih ljudi, koji povremeno vide upaljenu sijalicu…komunizam uništava sve do srži…
@син2/ Ти у социјализму ниси живео јер је давно промењен па си о њему слушао само западну пропаганду. Капитализам јесте економски напреднији али капитализам је алав и да би живео као систем он мора и да пљачка а да би пљачкао мора да ратује, поготову овај западни. Да је комунизам победио у целом свету ратова уобште неби било. Живео сам у социјализму, живело се лепо, много опуштеније него данас, једино није било у толиком броју западних аута и осталих џиџа-миџа. Ја ипак нисам комуниста јер из мог излагања ћеш одмах то помислити, него је ово мој сасвим неутрални став да знаш како је стварно било. Дакле, свака страна има своју позитивну и негативну сутштаственост па зато немој никад судити једнострано уколико желиш да се осећаш моралним човеком и још висше да те таквим сматрају.