Napeta socijalna situacija na Kubi ponovo je izbila na površinu nakon što su demonstracije u gradu Moron prerasle u nasilne incidente. Prema lokalnim izveštajima, tokom protesta izazvanih sve težom ekonomskom krizom i dugotrajnim nestancima struje demonstranti su zapalili lokalno sedište Komunističke partije Kube.
Moron, grad u centralnom delu ostrva, poslednjih dana postao je simbol rastućeg nezadovoljstva stanovništva. Građani su izašli na ulice kako bi protestovali protiv sve dužih restrikcija električne energije, nestašice goriva i opšteg pogoršanja životnih uslova.
Tokom okupljanja situacija je eskalirala. Deo demonstranata zapalio je zgradu lokalnog partijskog komiteta, institucije koja predstavlja centralni stub političkog sistema zemlje.
Ovaj incident pokazuje koliko je napetost u društvu porasla u trenutku kada se Kuba suočava sa jednom od najtežih ekonomskih kriza poslednjih decenija usled pritiska SAD bez presedana.
🇨🇺 The headquarters of the Communist Party in Ciego de Ávila was taken over and set on fire by protestors
— Lord Bebo (@MyLordBebo) March 14, 2026
Cubans rebel after no fuel came for 3 months https://t.co/7tAy45HzeS pic.twitter.com/dPcPmh2tqt
Energetska kriza i kolaps snabdevanja
U središtu nezadovoljstva nalazi se duboka energetska kriza. Kubanska elektroenergetska mreža već mesecima radi na ivici kapaciteta zbog nedostatka goriva i tehničkih problema u ključnim elektranama.
Kvarovi i zatvaranje pojedinih postrojenja, zajedno sa smanjenim uvozom nafte, doveli su do talasa nestanaka struje koji pogađaju milione stanovnika širom ostrva.
Predsednik Migel Dijaz-Kanel priznao je da su rezerve dizela i drugih goriva naglo opale poslednjih meseci. Posledica je nestabilna elektroenergetska mreža i višesatni prekidi napajanja koji paralizuju svakodnevni život.
Kriza je ekstremno pogoršana dugogodišnjom ekonomskom blokadom koju su Sjedinjene Države uvele Kubi. Ta blokada ozbiljno ograničava sposobnost Havane da uvozi energente, naročito iz Venecuele, koja je godinama bila glavni snabdevač naftom.
Pad isporuka goriva doveo je do domino efekta u ekonomiji. Nestašice goriva utiču na transport, proizvodnju hrane, rad bolnica i snabdevanje lekovima.
U takvim okolnostima država se sve teže nosi sa održavanjem osnovnih usluga, dok frustracija građana raste.
🇨🇺‼️ URGENTE — El pueblo de Cuba está tomando la sede del Partido Comunista en Ciego de Avila.
— Agustín Antonetti (@agusantonetti) March 14, 2026
Se reportan protestas masivas en varios lugares de la isla. pic.twitter.com/cdVnCLjAEu
Pregovori sa SAD u senci krize
U isto vreme dok protesti potresaju pojedine delove zemlje, kubansko rukovodstvo pokušava da otvori politički kanal ka Vašingtonu.
Predsednik Migel Dijaz-Kanel potvrdio je da su kubanski zvaničnici započeli razgovore sa vladom Sjedinjenih Država, iako su ranije negirali slične tvrdnje.
Prema njegovim rečima, dijalog je pokrenut nakon što je američki predsednik Donald Tramp praktično postavio ultimatum Havani u vezi sa energetskom i ekonomskom situacijom.
Dijaz-Kanel je rekao da su razgovori vođeni u atmosferi uzajamnog poštovanja i da je cilj identifikovanje problema koji opterećuju odnose dve zemlje.
„Razmena mišljenja bila je puna poštovanja i usmerena na identifikovanje bilateralnih problema i pronalaženje rešenja“, rekao je kubanski predsednik u obraćanju emitovanom na državnoj televiziji.
On je naglasio da Kuba želi dijalog zasnovan na jednakosti i pravu svake države na samoopredeljenje, uz nadu da bi pregovori mogli da udalje dve zemlje od dugotrajne konfrontacije.
Međutim, dok se diplomatski razgovori vode iza zatvorenih vrata, na ulicama Kube raste pritisak građana koji se svakodnevno suočavaju sa nestašicama struje, goriva, hrane i lekova.
U tom sudaru spoljnog pritiska i unutrašnjeg nezadovoljstva Kuba ulazi u jednu od najosetljivijih političkih faza u novijoj istoriji.
