Kako sukob na Bliskom istoku ulazi u treću nedelju američko-izraelskih udara na Iran, sve je više događaja koji izazivaju sumnju i pitanja u vojno-analitičkim krugovima. U relativno kratkom vremenu srušio se tanker za dopunu goriva, izgubljeni su borbeni avioni i dronovi, a čak je i jedan američki nosač aviona bio zahvaćen požarom.
U gotovo svim slučajevima zvanično objašnjenje ostaje isto: tehnički kvar ili nesreća.
Najnoviji incident dogodio se u zapadnom Iraku, gde se srušio američki avion za dopunu goriva KC-135 Stratotanker. Letelica je učestvovala u operacijama snabdevanja gorivom borbenih aviona koji su izvodili napade na ciljeve u regionu. Prema saopštenju Centralne komande američke vojske, avion je pao u pustinji i svih šest članova posade izgubilo je život.
CENTCOM je naglasio da incident nije povezan sa neprijateljskom vatrom. Ipak, takvo objašnjenje izazvalo je skepticizam, jer se pad tankera uklapa u širi niz gubitaka koji se teško mogu objasniti pukim slučajem. Samo nekoliko trenutaka nakon pada prvog, uspešno je sleteo vidno oštećeni drugi Stratotanker dok Volstrit Žurnal piše o ukupno oštećenih čak pet KC-135.
Od početka operacije, američke snage i njihovi saveznici izgubili su tri borbena aviona F-15E Strike Eagle, najmanje trinaest bespilotnih letelica MQ-9 Reaper i sada tanker KC-135. Prema pojedinim izveštajima, još jedan tanker je teško oštećen i uspeo je da prinudno sleti u Tel Avivu.
Istovremeno, na američkom nosaču aviona USS Gerald Ford izbio je požar u Crvenom moru, pri čemu su povređena dva mornara. I u tom slučaju zvanično objašnjenje glasilo je da je uzrok bio tehnički kvar u mašinskom prostoru, navodno povezan sa opremom za pranje veša na brodu.
Spor oko obaranja KC-135
Slučaj pada tankera dodatno komplikuju tvrdnje organizacije Islamski otpor u Iraku. Ova grupa je saopštila da je upravo ona oborila američki KC-135 navodno koristeći odgovarajuće oružje protiv ciljeva u vazduhu.
Prema njihovim navodima, u istom napadu pogođen je još jedan tanker koji je uspeo da se spusti na aerodrom pod kontrolom američkih snaga. Napad je, kako tvrde, bio odgovor na narušavanje iračkog vazdušnog prostora od strane američke vojske.
Vojni analitičari koji su proučavali fotografije oštećenog aviona ukazuju da tragovi na vertikalnom stabilizatoru mogu imati različita objašnjenja. Jedna mogućnost je pogodak protivvazdušnom raketom, dok druga ukazuje na ozbiljan zamor materijala usled intenzivne eksploatacije.
Bez obzira na uzrok, gubitak takve letelice predstavlja značajan operativni problem. KC-135 može da ponese skoro 90 tona goriva i predstavlja ključni element američke vazdušne logistike.
Bez tankera, borbeni avioni u regionu imaju znatno kraće vreme boravka u vazduhu. U praksi to znači da između pet i deset lovaca u određenom području može imati ograničeno operativno trajanje misija, ipak, SAD raspolažu sa više od 300 KC-135 tankera.
Incident sa F-15E iznad Kuvajta
Jedan od najneobičnijih događaja dogodio se u prvim danima operacije, kada su čak tri američka lovca F-15E Strike Eagle izgubljena iznad Kuvajta. Prema zvaničnoj verziji, avione je slučajno oborila kuvajtska protivvazdušna odbrana tokom incidenta sa identifikacijom ciljeva.
Američka strana je saopštila da su piloti uspeli da se katapultiraju i prežive. Međutim, činjenica da su tri savremena borbena aviona oborena u istom incidentu izazvala je zabrinutost među vojnim stručnjacima.
F-15E je jedan od naprednijih borbenih aviona u američkom arsenalu i opremljen je kompleksnim sistemima za identifikaciju „prijatelj-neprijatelj“. Gubitak tri takva aviona u jednom događaju mnogi smatraju ozbiljnim neuspehom koordinacije među savezničkim snagama.
Ukupna vrednost izgubljenih letelica procenjuje se na oko 250 miliona dolara.
Nebo iznad Irana postaje opasno za dronove
Istovremeno, iranski sistemi protivvazdušne odbrane navodno su oborili najmanje trinaest bespilotnih letelica MQ-9A Reaper. Ove letelice korišćene su za izviđanje i nadzor nad teritorijom Irana.
Gubici su zabeleženi u više provincija, uključujući Isfahan, Hormozgan i Kerman. Svaki MQ-9 Reaper procenjuje se na oko 30 miliona dolara, što znači da gubitak ove flote predstavlja ozbiljan finansijski i operativni udarac.
Dronovi ovog tipa igraju ključnu ulogu u američkom sistemu nadzora, jer omogućavaju prikupljanje obaveštajnih podataka u realnom vremenu.
Napad na američki nosač aviona
U međuvremenu, Iranski revolucionarni gardijski korpus saopštio je da je izveo napad raketama i dronovima na američki nosač aviona USS Abraham Lincoln u Omanskom zalivu.
Prema tvrdnjama Teherana, napad je izveden na udaljenosti od oko 340 kilometara od iranske obale i primorao je nosač aviona i njegovu prateću borbenu grupu da se privremeno povuku iz tog područja.
Iranske vlasti opisale su operaciju kao demonstraciju sposobnosti da zaštite nacionalni suverenitet i odgovore na američke udare.
Sve više pitanja, sve manje jasnih odgovora
Kako se niz incidenata nastavlja, prvobitna slika o brzoj i ograničenoj operaciji počinje da se komplikuje. Svaki novi događaj povećava sumnje da situacija na terenu možda izgleda drugačije nego što pokazuju zvanična saopštenja.
Padovi aviona, gubici dronova i incidenti na ratnim brodovima sve češće se pojavljuju u izveštajima, dok objašnjenja ostaju uglavnom ista.
U takvom okruženju, linija između tehničkih problema, borbenih gubitaka i propagandnih poruka postaje sve nejasnija. Rat koji je na početku predstavljen kao kratka i precizna operacija sada ulazi u fazu u kojoj se stvarni tok događaja sve teže razdvaja od političkih narativa.
