Rat na Bliskom istoku sve više poprima dimenzije globalnog geopolitičkog sukoba, dok iz Vašingtona stižu izjave koje dodatno podgrevaju spekulacije o ulozi velikih sila u aktuelnoj krizi. Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp u intervjuu za američku televiziju Fox News nije isključio mogućnost da Rusija pruža određenu pomoć Iranu, sugerišući da bi takav potez mogao biti odgovor na dugogodišnju podršku Vašingtona Ukrajini.
Od početka sukoba između Irana i koalicije predvođene SAD i Izraelom, zapadni mediji, a naročito pojedini ukrajinski analitički krugovi, sve češće iznose tvrdnje da Teheran ne bi mogao da izvede tako snažne i taktički koordinisane udare bez spoljne pomoći. Kao jedna od najčešće pominjanih mogućnosti navodi se razmena obaveštajnih podataka između Moskve i Teherana, što bi iranskim snagama omogućilo preciznije gađanje ciljeva širom Persijskog zaliva.
Do nedavno su američki zvaničnici takve tvrdnje uglavnom odbacivali ili ih opisivali kao teorijske mogućnosti bez konkretnog uticaja na tok operacija. Međutim, u razgovoru sa voditeljem Fox News-a Brajanom Kilmidom, Tramp je dao drugačiji odgovor.
„Mislim da on možda malo pomaže njima“, rekao je američki predsednik, misleći na ruskog lidera Vladimira Putina. „Pretpostavljam da misli da mi pomažemo Ukrajini, zar ne?“
Takva formulacija sugeriše pragmatično tumačenje međunarodnih odnosa, gde podrška jednoj strani u sukobu može da izazove recipročne poteze druge velike sile. U tom kontekstu, Tramp je praktično priznao da bi Rusija mogla da uzvrati na američku vojnu i finansijsku pomoć Kijevu pružanjem određenih oblika podrške Iranu.
Zanimljivo je da predsednik SAD nije pokazao naročitu zabrinutost ni zbog potencijalne uloge Kine u ovom sukobu. Govoreći o mogućnosti da i Peking na neki način podržava Teheran, Tramp je rekao da bi kinesko rukovodstvo moglo imati sličan pogled na situaciju.
„Da, mi pomažemo njima“, rekao je, misleći na Ukrajinu. „A oni kažu da pomažu njima. Kina bi rekla isto. Oni rade ovo, a mi radimo ono.“
U međuvremenu, specijalni izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof izjavio je na CNBC da su ruski zvaničnici tokom nedavnog razgovora sa Trampom demantovali bilo kakvu razmenu obaveštajnih podataka sa Iranom. Prema njegovim rečima, ruski predstavnici su tokom telefonskog razgovora između lidera dve zemlje jasno poručili da Moskva ne deli takve informacije sa Teheranom. Sličnu poruku preneo je i pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.
Ipak, u istoriji međunarodnih sukoba retko se javno potvrđuju takvi oblici saradnje. Tokom Hladnog rata i Sovjetski Savez i Sjedinjene Države pružali su vojnu podršku suprotstavljenim stranama u brojnim regionalnim konfliktima, ali su takve operacije gotovo uvek ostajale iza kulisa.
Istovremeno, Tramp je odbacio tvrdnje da Ukrajina pomaže Sjedinjenim Državama u odbrani od iranskih dronova na Bliskom istoku. U istom intervjuu naglasio je da američkoj vojsci nije potrebna pomoć Kijeva u tom segmentu.
„Ne. Nije nam potrebna pomoć u odbrani od dronova“, rekao je Tramp. „Ukrajina ni na koji način ne pomaže Sjedinjenim Državama da se suprotstave iranskim napadima dronovima.“
Ova izjava dolazi nakon tvrdnji ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da je na zahtev Vašingtona poslao tim operatera dronova u Jordan kako bi pomogao u zaštiti američke baze od potencijalnih napada. Prema tim navodima, Kijev je očekivao da bi takva saradnja mogla dovesti do dodatne američke vojne pomoći, posebno u vidu raketa za protivvazdušnu odbranu.
Međutim, iz Vašingtona nije stigla nikakva potvrda takvih dogovora, a Tramp je sada praktično demantovao čitavu priču.
Dok se političke izjave gomilaju, Pentagon istovremeno priprema novu fazu vojne kampanje protiv Irana. Sekretar odbrane Pit Hegset i načelnik Združenog generalštaba general Den Kejn najavili su da bi naredni talas udara mogao biti najintenzivniji od početka operacije.
Prema njihovim rečima, američke snage planiraju rekordni obim napada na ciljeve širom Irana. General Kejn je izjavio da će jedan od narednih dana biti „najintenzivniji dan kinetičkih operacija“ od početka kampanje.
„Danas će biti naš najintenzivniji dan kinetičkih paljbi širom operativne oblasti“, rekao je on. „Već smo pogodili više od 6.000 ciljeva, a naše udarne grupe nastavljaju da lete svakog sata.“
Paralelno sa tim operacijama, Sjedinjene Države nastavljaju da pojačavaju vojno prisustvo u regionu. Prema dostupnim informacijama, strateški bombarderi B-1 Lancer i B-52 Stratofortress već su raspoređeni na vazduhoplovnoj bazi u Ujedinjenom Kraljevstvu, odakle mogu brzo da deluju prema ciljevima na Bliskom istoku.
Tramp je u međuvremenu optužio deo američkih medija za defetizam, tvrdeći da se u javnosti stvara pogrešna slika o toku operacija. Prema njegovim rečima, američke snage već su uništile ključne vojne kapacitete Irana.
Predsednik SAD je otišao i korak dalje, tvrdeći da Iran više nema vojsku, mornaricu, rakete, dronove niti nuklearne kapacitete. Međutim, uprkos tim tvrdnjama, iranske snage nastavljaju da izvode napade na Izrael i američke baze u regionu, što dodatno komplikuje sliku sukoba.
U takvoj situaciji postaje jasno da rat na Bliskom istoku sve više prerasta u širi geopolitički sukob u kojem se interesi velikih sila sudaraju indirektno, kroz regionalne konflikte i vojnu podršku različitim akterima.
