Izjave bivšeg izraelskog premijera Naftalija Beneta poslednjih dana izaziva pažnju u svetskim ali i regionalnim bezbednosnim krugovima. U intervjuima i javnim nastupima on otvoreno govori o širem geopolitičkom sukobu koji, prema njegovoj proceni, ne završava sa Iranom. Benet smatra da bi sledeća velika strateška konfrontacija na Bliskom istoku mogla uključiti Tursku i njen rastući politički i vojni uticaj u regionu.
Prema Benetovim rečima, scenario u kojem bi Izrael mogao da uđe u sukob sa Turskom nije nemoguć, naročito ukoliko Ankara pokuša da formira neku vrstu šireg političkog ili bezbednosnog saveza muslimanskih država u regionu.
U jednom od svojih poslednjih nastupa, pre samo nekoliko sati, Benet je upotrebio formulaciju koja se često citira u izraelskim medijima. Govoreći o iranskom sistemu saveznika u regionu, rekao je da Izrael sada pokušava da udari „glavu hobotnice“, a ne samo njene regionalne „pipke“. Time je mislio na mrežu organizacija i saveznika koje Iran podržava širom Bliskog istoka.
„Iran je epicentar, glava hobotnice terora. Umesto da se borimo protiv svakog pipka posebno, sada udaramo direktno na glavu“, rekao je Benet u razgovoru za američki Bloomberg.
U njegovim izjavama odavno se pojavljuje i druga dimenzija regionalne bezbednosti. Benet upozorava da bi, nakon rešavanja iranskog pitanja, sledeći izazov mogao biti rastući uticaj Ankare.
Prema njegovim rečima, Izrael mora pažljivo da prati razvoj događaja u regionu i posebno pokušaje stvaranja političkih ili ideoloških blokova koji bi mogli da ugroze bezbednost jevrejske države.
„Moramo biti sigurni da niko neće stvoriti novi radikalni islamistički savez“, izjavio je bivši izraelski premijer. Benet je dodao da bi Izrael reagovao ukoliko proceni da takav blok predstavlja bezbednosnu pretnju za jevrejsku državu.
On je dodao da bi Izrael reagovao ukoliko proceni da takav blok predstavlja realnu bezbednosnu pretnju.
„Izrael će odgovoriti ako smatra da takav blok ugrožava njegovu bezbednost“, rekao je on.
Ove izjave dolaze u trenutku kada Izrael i Sjedinjene Američke Države nastavljaju zajedničke vojne operacije protiv Irana. Napadi su počeli 28. februara i od tada su usmereni na vojne objekte, infrastrukturu povezanu sa balističkim raketama i delove iranskog nuklearnog programa. Teheran i drugi veliki gradovi više puta su bili meta vazdušnih udara, dok je Iran uzvratio lansiranjem dronova i raketa prema Izraelu i svim američkim bazama u regionu.
U izraelskim strateškim analizama Turska se sve češće pojavljuje kao politički rival u širem regionalnom okviru. Retorika predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, posebno kada je reč o Jerusalimu i situaciji u Gazi, često je oštra i kritična prema izraelskoj politici.
Uz to, Ankara je poslednjih godina povećala svoje vojno i političko prisustvo u više regiona. Turska ima vojnu bazu u Somaliji, aktivno je prisutna u Siriji, a njena mornarica i energetska politika sve su vidljivije u istočnom Mediteranu.
Dodatnu napetost između dve države izazvala je odluka Turske da tokom 2024. godine obustavi trgovinske odnose sa Izraelom, navodeći kao razlog humanitarnu situaciju u Pojasu Gaze.
Istovremeno, bezbednosna situacija unutar same Turske predstavlja složen izazov. Iako Ankara vodi aktivnu kampanju protiv terorizma, bezbednosne službe su tokom 2025. i početkom 2026. godine sprovele stotine hapšenja osoba osumnjičenih za veze sa organizacijom Islamska država, uključujući pripadnike ogranka ISKP.
U decembru 2025. godine zabeležen je i incident u gradu Jalova, gde su se policijske snage više sati sukobljavale sa militantima povezanim sa ekstremističkim mrežama. Sukob je trajao oko osam sati i bilo je žrtava.
Analitičari navode da Turska danas predstavlja složen regionalni faktor jer kombinuje vojnu moć članice NATO-a sa snažnim političkim uticajem u muslimanskom svetu. Pojedini istraživači taj fenomen opisuju kao spoj turskog nacionalizma i političkog islamizma, dok se vladajuća Partija pravde i razvoja često dovodi u vezu sa ideološkim nasleđem Muslimanske braće.
U tom širem geopolitičkom kontekstu, rivalstvo između Ankare i Tel Aviva moglo bi u narednim godinama postati jedan od važnijih faktora regionalne bezbednosti.
Brojni analitičari primećuju da se geopolitički uticaj Turske ne ograničava samo na Bliski istok. Ankara poslednjih godina razvija intenzivne političke i vojne veze sa više država Balkana, uključujući Bosnu i Hercegovinu, tkz. Kosovo i Albaniju, kroz vojnu saradnju, obuku i isporuke sve ozbiljnijih sistema naoružanja, u potezu koji analitičari nazivaju “turskim polumesecom na Balkanu”.
Takvi procesi često se posmatraju kao deo šire strategije jačanja regionalnog uticaja. U pojedinim analizama navodi se da takva politika Ankare ima implikacije ne samo na Bliski istok već i na bezbednosnu arhitekturu jugoistočne Evrope.
Zbog toga pojedini komentatori povlače paralelu između zabrinutosti izraelskih bezbednosnih krugova i šireg geopolitičkog okruženja u regionima gde Turska povećava svoje prisustvo.
