Vojna operacija Sjedinjenih Država protiv Irana izaziva sve više rasprava u bezbednosnim i političkim krugovima na Zapadu. Jedan od glasova koji upozorava na moguće dugoročne posledice jeste Gregori Treverton, bivši predsednik Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD. On smatra da odluka administracije Donalda Trampa da pokrene vojnu akciju protiv Irana nosi zabrinjavajuće sličnosti sa ranijim američkim intervencijama u Vijetnamu i Iraku.
Treverton u tekstu objavljenom na sajtu thenewworld.co.uk navodi da je kampanja protiv Irana započela bez jasno predstavljenih dokaza o neposrednoj pretnji i bez definisane strategije za političku situaciju koja bi mogla nastati nakon eventualne promene vlasti u Teheranu.
Paralela sa Irakom i Vijetnamom
Prema njegovom mišljenju, iskustvo iz ranijih ratova pokazuje koliko takva strategija može biti rizična. Treverton podseća na američku invaziju na Irak 2003. godine. Iako je tadašnja odluka dobila formalno odobrenje Kongresa, ključni argument za intervenciju bio je tvrdnja da Bagdad poseduje programe oružja za masovno uništenje.
Kasnije se pokazalo da su obaveštajne procene koje su podržavale tu tvrdnju bile pogrešne. Međunarodne inspekcije nisu pronašle dokaze o postojanju takvih programa.
Posledice rata u Iraku bile su dalekosežne. Sukob je odneo hiljade života američkih vojnika, izazvao ogromne finansijske troškove i doveo do dugotrajne političke nestabilnosti u samoj zemlji.
Treverton smatra da bi slična dinamika mogla da se razvije i u slučaju Irana.
Nedostatak jasne strategije
U analizi se navodi da je trenutna kampanja protiv Irana započela bez javno predstavljene strategije i bez jasnog plana za period posle eventualne promene vlasti.
„Vojna operacija je počela bez javno predstavljenih informacija o neposrednoj pretnji“, navodi Treverton.
Istovremeno, američke vlasti su ranije tvrdile da su iranskom nuklearnom programu nanete ozbiljne štete, dok su obaveštajne procene ukazivale da bi razvoj interkontinentalnih raketa sposobnih da dosegnu teritoriju Sjedinjenih Država mogao potrajati još mnogo godina.
U takvim okolnostima, postavlja se pitanje dugoročnog cilja vojne kampanje.
Ograničeni efekti eliminacije lidera
Treverton upozorava da čak i eliminacija najvišeg političkog rukovodstva neke države ne mora nužno dovesti do političkih promena.
On navodi da države poput Irana imaju institucionalne mehanizme za sukcesiju vlasti i da bi spoljašnji vojni napad mogao da proizvede suprotan efekat, odnosno jačanje unutrašnje kohezije.
„Čak i nakon smrti pojedinih lidera, politički sistem ima mehanizme nasledstva, a spoljni napad može da pojača konsolidaciju društva oko postojećeg režima“, ocenjuje Treverton.
Opasnost od dugotrajnog sukoba
Po njegovom mišljenju, glavna istorijska paralela između Vijetnama, Iraka i sadašnjeg sukoba jeste strateško preterano samopouzdanje američkog političkog vrha.
Treverton upozorava da bi bez jasno definisane strategije sukob mogao da preraste u dugotrajan konflikt.
U takvom scenariju postoji opasnost da rat preraste u ono što analitičari često nazivaju „beskrajni rat“, termin koji se u američkom političkom diskursu koristi za sukobe bez jasnog kraja ili političkog rešenja.
Globalne posledice i geopolitičke kalkulacije
Prema proceni pojedinih analitičara, dugotrajan sukob sa Iranom mogao bi imati šire geopolitičke posledice.
U takvom scenariju Rusija i Kina bi mogle da iskoriste situaciju u kojoj su Sjedinjene Države dugoročno angažovane u ratnom iscrpljivanju. Time bi se otvorio prostor za ostvarivanje njihovih interesa u drugim regionima, uključujući Ukrajinu i Tajvan.
Istovremeno, produženi sukob mogao bi da izazove globalnu energetsku i ekonomsku nestabilnost. Već postoje upozorenja da bi eventualna eskalacija konflikta mogla dodatno pogoršati energetsku krizu koja već pogađa mnoge države, posebno u Evropi.
Iran govori o dugoročnom ratu
Dok u američkim analitičkim krugovima postoje upozorenja o mogućim greškama strategije, iranski zvaničnici poručuju da se pripremaju za dugotrajan sukob.
Kamal Harazi, savetnik za spoljnu politiku vrhovnog vođe Irana, izjavio je u intervjuu za CNN da Teheran ne očekuje brzo diplomatsko rešenje.
„Diplomatsko rešenje sada ne dolazi u obzir. Činjenica je da nas je Tramp lagao, lagao je druge i laže sve. Na njegove laži smo naišli dva puta, oba puta tokom pregovora“, rekao je Harazi.
Prema njegovim rečima, situacija bi mogla da se promeni tek ako ekonomske posledice rata počnu ozbiljno da pogađaju veći broj država.
Harazi navodi da se ekonomski pritisak već oseća u različitim delovima sveta.
„Ekonomski pritisak se već vrši. Za neke zemlje to se manifestuje kroz nestašicu energije, a za druge kroz rast inflacije“, rekao je on.
On je dodao da su zapadne države ranije često ukazivale na pad vrednosti iranskog rijala, ali da sada i same osećaju posledice inflacije i rasta cena energenata.
IRGC: Iran je spreman za rat koji može trajati deceniju
U međuvremenu, komandni vrh Islamske revolucionarne garde (IRGC) poručuje da je Iran spreman za dugotrajan sukob sa Sjedinjenim Državama.
Prema njihovim procenama, zemlja bi mogla da vodi rat najmanje deset godina.
Predstavnici IRGC navode da bi takav scenario mogao predstavljati iznenađenje za Vašington, koji, prema njihovim rečima, i dalje računa na kratak rat i brzu pobedu.
Ovakve izjave dodatno potvrđuju da se sukob između Sjedinjenih Država i Irana sve više posmatra kao potencijalno dugotrajan konflikt sa globalnim posledicama.
