Kada je prošle jeseni Ukrajina u razmaku od svega mesec dana potpisala dva pisma o namerama za nabavku ukupno 250 modernih borbenih aviona, vest je odjeknula širom Evrope. Brojke su bile impresivne: do 150 švedskih JAS-39 Gripen i do 100 francuskih Rafala. Naslovi su govorili o velikom iskoraku Kijeva ka obnovi i modernizaciji vazduhoplovstva.
Ipak, iza bombastičnih objava stajala je jedna važna činjenica. Pisma o namerama, LoI kako se često označavaju u vojno-političkom žargonu, nisu ugovori. Ona su politički okvir, signal strateške orijentacije i početak procesa, ali bez bilo kakve pravno obavezujuće snage. To smo u vreme potpisivanja primetili i mi sa OruzjeOnline, naglašavajući razliku između političke deklaracije i čvrstog ugovora.
Sada, prema poslednjim informacijama iz Kijeva, Ukrajina pokušava da taj jaz premosti.
Prvi konkretan korak: avansna isplata
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je tokom nedavnog brifinga, nakon sastanka sa članovima Kabineta ministara i Vrhovne rade, da je potrebno započeti pripreme za isplatu finansijske tranše za buduću kupovinu aviona Gripen i Rafal.
Prema pisanju ukrajinskog lista Militaryni, Zelenski je obavestio vladu i parlament da započnu proceduru obezbeđivanja avansa za buduću vojnu avijaciju.
„Potreban nam je finansijski avans od Ukrajine za našu buduću vojnu avijaciju, posebno za Gripen i Rafal“, izjavio je njihov predsednik.
On je dodao da je 4. marta o ovom pitanju razgovarao i sa ministrom odbrane Mihailom Fedorovim. Time je prvi put zvanično potvrđeno da Kijev želi da političke namere pretvori u konkretne finansijske i ugovorne obaveze.
Šta podrazumevaju potpisana pisma o namerama
Dana 22. oktobra 2025. godine Ukrajina i Švedska potpisale su Pismo o namerama kojim je otvorena mogućnost zaključenja ugovora o isporuci švedskih borbenih aviona. Ukrajina je tada istakla ambiciju da nabavi između 100 i 150 najsavremenijih JAS-39 Gripen E.
Paralelno s tim, planirano je i naručivanje do 100 francuskih borbenih aviona Rafal, čime bi buduća struktura ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva bila značajno oslonjena na dve zapadnoevropske platforme četvrte generacije.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri će se početne brojke iz pisama o namerama zaista realizovati. U vojnoj praksi često se dešava da politički ambiciozne projekcije budu revidirane tokom pregovora, naročito kada je reč o velikim finansijskim iznosima i dugoročnim programima.
Koji bi avioni trebali da stignu prvi
Zelenski nije precizirao koliko bi aviona bilo obuhvaćeno prvom avansnom tranšom. Međutim, pojedini ukrajinski izvori pominju mogućnost da se u početnoj fazi radi o avionima u upotrebi, što bi objasnilo reference na verziju Gripen C/D.
Ukrajina očekuje da prvi od ukupno 150 planiranih švedskih borbenih aviona dobije već ove 2026. godine, verovatno u konfiguraciji C/D. Ove verzije su već operativno dokazane i mogle bi predstavljati prelazno rešenje dok se eventualno ne realizuje nabavka naprednije varijante Gripen E.
Kada je reč o francuskim Rafalima, nikakvi detalji dinamike isporuke nisu objavljeni. Takođe, nije poznato koliki je iznos prve tranše niti kada bi uplata mogla biti izvršena.
Logika iza brojke 250
Ambicija da se nabavi ukupno 250 borbenih aviona govori o dugoročnom planu izgradnje posleratne avijacije. Takva flota bi Ukrajini omogućila ne samo obnovu, već i značajno proširenje vazdušnih kapaciteta u odnosu na predratni period.
Trenutno ukrajinsko vazduhoplovstvo koristi zapadne platforme, ograničen broj američkih F-16 Fighting Falcon i tri francuska Mirage 2000 dok čekaju četvrti. Nabavka Gripena i Rafala trebalo bi da obezbedi stabilnu okosnicu buduće flote, uz kompatibilnost sa NATO standardima i savremenim sistemima naoružanja.
Gripen se često ističe zbog operativne fleksibilnosti, mogućnosti delovanja sa kraćih i manje pripremljenih pista, kao i relativno nižih troškova održavanja. Rafal, s druge strane, predstavlja višenamenski lovac sa snažnim udarnim i vazduh-vazduh sposobnostima, već dokazan u brojnim operacijama.
Između ambicije i realnosti
Iako su prvi koraci ka avansnoj uplati za zapadne saveznike dobar signal, ostaje pitanje da li će Ukrajina zaista dostići punu brojku od 250 aviona predviđenu u pismima o nameramaa. Finansijski teret takvog programa je ogroman, a realizacija će zavisiti od budžetskih mogućnosti, finansiranja od poreskih obveznika zapadnih pokrovitelja i političkih dogovora sa Švedskom i Francuskom.
Ono što smo sada saznali jeste da Kijev pokušava da pređe iz faze političkih deklaracija u fazu konkretnih finansijskih obaveza. Ukoliko avans bude uplaćen i ugovori potpisani, san o 250 borbenih aviona mogao bi da počne da dobija stvarne konture.
