Gogolj po drugi put među Ukrajincima. Treba povremeno podsećati da je u ljudskom rodu bilo pametnih ljudi koji su znali da opišu ono što vide i šta se oko njih događa. Jedan od najuticajnijih svetskih pisaca jeste Nikolaj Gogolj (Никола́й Васи́льевич Го́голь, ukr. Мико́ла Васи́льович Го́голь, rođen s prezimenom Яно́вский, od 1821. godine Гoо́голь-Яно́вский, a od 1822. godine samo Го́голь). Rođeni Ukrajinac, svojim jezikom i stilom uticao je na Bulgakova, Dostojevskog, Kafku, Nušića i mnoge druge. Pored Revizora, u svetu je najpopularnije njegovo delo Mrtve duše (Мёртвые души).
Današnju Ukrajinu predvodi komičar po profesiji, ali s veoma čudnim smislom za humor i percepciju stvarnosti. Predmet ove analize biće njegovo iznošenje gubitaka Ukrajine u SVO. To što je on rekao predstavlja zvaničnu verziju. Ne moramo i nećemo ništa pretpostavljati ili nagađati jer sve je rečeno i obelodanjeno službeno. Napominjemo da ovaj tekst nije pisan s namerom da bude morbidan ili crnohumoran.
Iza svake spomenute brojke koja će biti iznesena nalazi se nečija sudbina, tragedija određene porodice. Stoga bilo kakvo analiziranje gubitaka Ukrajine, koje ne uzima u obzir obim pojedinačne i grupne nesreće, predstavlja socijalnu patologiju. Kraće rečeno, samo bezosećajni mogu da manipulišu brojkama mrtvih. Da vidimo ima li toga u narečenoj izjavi.
Tragom proizvoljne računice
Za analizu tvrdnji predsednika Ukrajine dovoljna je aritmetika. Nisu to zadaci iz teorijske matematike, logaritmi, sinusi i kosinusi. Jednostavno je i potpuno ogoljeno – dok je većina Ukrajinaca u minusu manjina je u plusu. Na te dve operacije nastavlja se i treća, množenje (dobiti), dok se deljenje izbegava kad god je to moguće. Samo četiri osnovne matematičke operacije, ništa više.
Sumnjamo da iko na ovom portalu može uživati u nabrajanju žrtava, ali i one u krajnjoj liniji pripadaju statistici, odnosno brojkama. Nažalost, ima ljudi u Ukrajini koji bez mrve saosećanja koriste drugačiju matematiku. Takav odnos kreće od samog vrha države i direktno je povezan sa finansijsko-korupcijskom piramidom koja tamo odavno vlada. Zašto to rade i da li zaista misle da će neko poverovati u njihove računice?
Predmet analize je tvrdnja da je u Ukrajini po zvaničnim podacima, računajući redovnu vojsku, mobilisane i profesionalne učesnike SVO, poginulo oko 55.000 ljudi. Pored toga veći broj njih smatra se nestalim bez vesti. Tvrdnju je iznelo najodgovornije lice ove zemlje, njen predsednik.
Ako su ove reči tačne, to znači da Oružanim snagama Ukrajine sve ide izvanredno. Ova brojka od 55.000 žrtava poklapa se sa podacima Ministarstvom odbrane Ruske Federacije, ali s jednom ”malom” korekcijom: predstavnici MORF redovno, na nedeljnom nivou objavljuju najpribližnije brojke na osnovu asanacionih radova na terenu. One iznose od 1000 -1500 ljudi koji u nezvaničnom govoru imaju oznaku ”tovar 200” (груз 200). Reč je o poginulima (ranjeni imaju oznaku ”груз 300”). To će reći sledeće: u Kijevu su svoje gubitke ”samo” prebacili na mesečni nivo. Kada uzmete digitron u ruke (kome je do toga), dobićete pomenuti, umiveni medijski podatak koji obični Ukrajinci teško mogu proveriti. Ako uzmemo donju rusku brojku, za četiri godine to je 192.000 ljudi. Sa srednjom vrednošću broj se penje na 240.000 hiljada.
Ne moramo nikome verovati, naravno, ali brojke su tu i mogu se porediti. Za početak.
Šta kažu činjenice?
Stvarni podaci izgledaju drugačije: sve što ukrajinski volonteri objave o gubicima, smesta se briše sa mreža. Kada neko poseti groblje u bilo kom gradu Ukrajine stiče utisak da je većina poginulih samo iz tog grada. Cinično? Ne, samo pokazuje sliku razlaza stvarnosti i medijske šarade. Da li je objavljivanje pravih brojki korisno? Za moral svakako nije, ali koliko štete ima od laganja to smo već utvrdili. Svaka laž proizvodi svoj medijski eho, pa onda i realne brojke uzmiču pred glasinama i povećavaju se. Jednostavnije rečeno – laganje razbuktava glasine.
Kada na to dodamo izjavu predsednika da je preko 800.000 Rusa poginulo (gotovo 15 puta više od Ukrajinaca), onda bi trebalo da nam bude jasnije zašto još uvek neko u Ukrajini veruje da Donbas i Krim ”samo što nisu vraćeni”; samo se čeka trenutak da Rusija prizna poraz i plati za sve njihove muke. Šta na to kaže dosadna aritmetika? Ako prema službenim saopštenjima Ukrajina na mesečnom nivou prikuplja oko 30.000 dobrovoljaca, a za četiri godine ih je poginulo svega 55.000 (to je približno dvomesečni priliv OSU), gde su nestali oni ostali koji ”nisu poginuli”? Zašto se onda ne samo preko javnih kanala, već i u presretnutim porukama ukrajinski komandanti na terenu stalno žale na nedostatak ljudstva? Čete u bataljonima umesto 150 do 200 ljudi imaju samo deseti deo, a linija fronta je sasvim uslovni termin za niz ”lisičijih rupa” koje na okupu drže još samo dronovi.
Neke stvari se ne mogu sakriti. Razmena poginulih boraca. Odnos poginulih i vraćenih Ukrajinaca kaže da je do sada oko 40% poginulih vraćeno iz Rusije da bi bilo sahranjeno u Ukrajini. Na 1.000 Ukrajinaca, razmeni se od 10 do 30 Rusa, ali to je tek posebna statistika sa svojim uzrocima (nastupanje, odstupanje, fizičko uništenje tela, itd). Ta brojka je tačna jer se na primopredaji nalaze i predstavnici Crvenog krsta, u skladu s Istambulskim sporazumima; tu se ne može ništa sakriti.
Vratimo se stoga decembarskoj izjavi nekadašnjeg glumca. Po njoj Rusija gubi mesečno 30.000 ljudi. Odnos gubitaka je 1:15 u korist Ukrajine. Preostaje nam samo da pomnožimo 55.000 Ukrajinaca sa 15! Dobijamo brojku od 825.000 hiljada Rusa koji su poginuli i još će ginuti (prema projektovanom, željenom tempu) oslobađajući Donbas…prema računici predsednika Ukrajine. Podsetimo opet – to je on rekao, a ne naš kalkulator ili neki analitičar – navijač.
Jednačina bez nepoznatih
Šta je u predsednikovoj računici još problem? Pare! Kada država poziva ili primorava obveznike da idu u rat, malo ko spominje novac i najgore posledice – a sve dolazi na naplatu. Ostavimo na stranu sada patrole po ulicama koje love ”dobrovoljce” i čije članove nije teško podmititi da promaše adresu ili okrenu glavu na drugu stranu. Zna se i cenovnik. Oni su na dnu lanca korupcije. Pogledajmo kako na prvoj borbenoj liniji (линия боевого соприкосновения – linija borbenog dodira) to izgleda. Krenimo od četnih komandira do onih na nivou brigada, ali i drugih koji su se enormno, preko noći obogatili – a nije reč o plati ili ratnom dodatku.
Da bi se ta falanga raskrinkala treba samo kalkulator i malo elementarne logike. Ništa više.
Pretpostavimo da je tačno kako se svakog meseca kao popuna nakupi 30.000 ljudi; dodajmo tome da je ona u prve dve godine SVO verovatno bila znatno veća. Pri ukupnim gubicima od 55.000 ljudi (pokajaće se predsednik zbog te brojke jer svaki put kad je spomenemo izgleda sve apsurdnija), sada bi OS Ukrajine morale da imaju bar dva miliona i dvesta hiljada ljudi! To je matematika, ništa drugo. Međutim, prva borbena linija svedoči o tome da je ljudi u rovu bar dvostruko manje, a i rezultati stalnog ruskog napredovanja to potvrđuju. A gde su ostali? Odmaraju se u pozadini? O čijem trošku i imaju li nameru da se vrate, ako znamo da je put na prvu liniju u mnogo slučajeva ”karta u jednom pravcu”?
Zamislite sada kolika je suma plata koje stižu za mrtve duše koje završavaju u džepovima komandanata u rovu? Oni mogu da se pravdaju izjavom predsednika. Eto nam Gogolja, bez ikakve potrebe da ga dopisujemo!
Nema vojnika u rovu, ali ih ima na platnom spisku! Tako nešto ni on nije mogao da do kraja predvidi kao nastavak ”Mrtvih duša”. Na sve to dolazi jedno ali. U tu idilu umešao se američki predsednik sa urođenom željom biznismena da sve kontroliše, jer zna kakvi ljudi umeju da budu. Kapital, podsetimo se, jeste najveća kukavica i ide samo tamo gde je sigurno i – gde ima smisla investirati. Reka para nije presušila, ali je postala znatno siromašnija i što je najgore, pod mnogo većom kontrolom. Kada će doći trenutak da biznismen u političaru konstatuje da je rizik ulaganja veći od moguće dobiti to niko ne zna.
Nekako bi to korupcionaška hidra i pretrpela da nije jednog ukaza ukrajinskog predsednika. On je jasan i svima dostupan: za svakog poginulog vojnika država je propisala da porodica primi 15 miliona grivnji. To je 345.225 američkih dolara! Daleko bilo od pomisli da neko novcem može nadoknaditi duševni bol, ali recimo da je to odmerena kompenzacija čak i u Americi (ne bavimo se sada tragedijom u porodici kada ostane bez oca, muža, sina, brata, dede). Kako to izgleda u realnom životu? Dolazimo do najjednostavnije računice u koju je lično predsednik uneo brojke; nemamo čime više da opterećujemo glavu. U ovoj jednačini nema nepoznatih. Reč je o skoro 19 milijardi dolara!
Podvucimo sada crtu ispod računa u kome se nalaze prave brojke: ako je Ukrajinaca poginulo oko 150.000 (podatak je spušten i ispod ruskog minimuma, ali ga niko ozbiljan ne opovrgava), dobija se brojka od preko pedeset i jedne milijarde dolara – samo za kompenzaciju! A koliko je vojni budžet Ukrajine za ovu godinu? Javno – šezdeset i pet milijardi dolara; za sve, pa i za kompenzacije. U ovim aproprijacijama nema dana žalosti, ideologije, propagande, medijskog rata, ličnih i kolektivnih trauma, itd. Samo hladne brojke i novac koji će država morati da plati. Od čega i kako?
Ako ne plati, otvara se nova jednačina, sa pretećim parametrima: minimum 100.000 glasača (pomnožite to sa rodbinom i prijateljima) zna protiv koga će glasati. Protiv onoga ko ih je ostavio bez najbližeg srodnika, bez skoro 350.000 dolara, ili im dao neku sitnicu obećavajući da će se to rešiti kad Rusi plate odštetu. Brojka od sto hiljada (približna, jer SVO još nije gotova) dobijena je s još jednom poznatom veličinom: 55.000 poginulih čiju pogibiju je priznao predsednik oduzeli smo od realne brojke sa terena.
Tako se trenutno ova jednostavna matematička analiza na nivou četiri osnovne računske operacije završava otkrivajući razmere daljih patnji.
Najteže zarastaju lične rane. Ukrajinci će jednog dana obnoviti porušeno. Međutim, na povodljivom talasu obećanja i tuđih kulturoloških i socioloških vrednosti oni su se odrekli svoje istorije, pobeda svojih predaka, a neki i vere. To je budućnost učinilo sasvim maglovitom jer se niko ne usuđuje da prognozira šta će biti kroz mesec dana, a ne za pet, deset godina. Pošto su se odrekli svoje istorije (ne svi, ali to je druga priča), ostali u vakumu proksi rata, sada je deo njih ostao i bez mogućnosti da dostojno sahrani svoje bliske. Samo 55.000 se zvanično računa. Ostali će morati da se snađu.
Ovo nece da stane skoro
Bez obzira gde se on rodio, Gogolj se izjasnjavao kao Rus (“Malorus”) i pisao je samo na ruskom.
U mladosti se druzio sa Puskinom (koji mu je bio mentor) dok je bio na drzavnoj sluzbi u Sankt Peterburgu.
Postoje tvrdnje da mu je bas Puskin dao ideju za Revizora i Mrtve duse.
Sto se tice gole racunice gubitaka zive sile, drzava koja je do 2014. imala 44 miliona stanovnika, danas lovi svoje regrute po podrumima i cardacima i ne treba biti extra matematicar da se shvati da je nesto trulo u drzavi Ukrajini.
G-din Ivicu, malo opreznije sa ovakvim objektivnim clancima, narkoman je imao smelosti da nedavno cak javno preti Orbanu sa SBU, kako vidimo sposoban je na sve i svasta.
Тачно је то за Гогоља (и не само за њега), али нисам хтео да ширим причу, већ да потенцирам метафору (зна се колико је Украјинаца до мајдана користило руски језик). Овде је, као што видите, само први степеник ”рачунице” осветљен. Остаје још питања (на које, наравно, постоји одговор):
1. Ако нису узели команданти на фронту, где су те паре и по којој вертикали долазе и одлазе?
2. У шта су уложене и ко ће то вратити?
Има тога још, али своди се на ноторну чињеницу која не иде у прилог дотичном: политичар може да не зна или да импровизује (увек ће се позвати на то да га нису лепо обавестили или да су новинари то ”истргли из контекста). Међутим, сваки рачуновођа на земљиној кугли зна шта како се прави билансни рачун. Ту нема одокативних, приближних варијанти, нити места за ирационалне закључке. Само бројке, тврдоглаве и неуништиве.
Хвала за коментар и пријатељски савет, нешто ћемо сви морати да ризикујемо.
Срдачан поздрав!