Mlazni „Geranj“ menja pravila – Forbs: da li ukrajinski presretači mogu da prate dronove brzine 600 km/h?

Ruski napadi na ciljeve u Ukrajini već duže vreme u velikoj meri se oslanjaju na bespilotne letelice „Geranj“, poznate i kao varijante zasnovane na iranskim dronovima „Šahed“. Ovi sistemi prvi put su masovno uvedeni 2022. godine, a od tada su prošli kroz više modernizacija kako bi se prilagodili sve složenijem ukrajinskom sistemu protivvazdušne odbrane.

Sada se pojavljuju indicije da bi sledeći korak u evoluciji ovih bespilotnih letelica mogao biti prelazak na mlazne varijante koje postižu znatno veće brzine. Prema analizi koju prenosi Forbs, pozivajući se na ukrajinske vojne izvore, takvi dronovi mogli bi da dostignu brzine i do 600 kilometara na čas, što bi značajno otežalo njihovo presretanje.

Ukrajinski zvaničnici smatraju da Rusija ima nekoliko opcija za unapređenje ovih sistema. Prema rečima Sergeja Beskrestnova, savetnika ukrajinskog ministra odbrane, ruska strana bi mogla da uvede manevre izbegavanja, let na veoma malim visinama ili povećanje brzine drona. Međutim, s obzirom na postojeći dizajn letelice, povećanje brzine se smatra najrealnijim rešenjem.

Zašto Rusija želi brže dronove

Termin „Geranj“ odnosi se na čitavu porodicu relativno jeftinih lutajućih municija koje koriste jednostavne autopilotske sisteme, inercijalne navigacione senzore i satelitske prijemnike za navigaciju. Letelice obično imaju karakterističnu delta konfiguraciju krila i sposobne su da autonomno prate unapred programirane rute do cilja.

Tokom rata ove letelice su stalno unapređivane. Novije verzije dobile su dodatnu zaštitu satelitskih navigacionih prijemnika kroz višekanalni sistem „Kometa“, koji pomaže razlikovanje stvarnih satelitskih signala od pokušaja ometanja ili lažiranja. Neke varijante omogućavaju i ograničeno daljinsko upravljanje u završnoj fazi leta, što pilotu daje mogućnost izvođenja manevra izbegavanja protiv protivvazdušne odbrane.

Pored toga, pojedine verzije su opremljene kamerama i elementima veštačke inteligencije koji omogućavaju prilagođavanje putanje leta kako bi se smanjila izloženost radarskim i optičkim senzorima. Paralelno sa tehničkim promenama razvijane su i nove taktike, uključujući upotrebu mamaca ili let u paru, gde jedna letelica prikriva signal druge.

Uprkos tim promenama, efikasnost napada poslednjih godina delimično je smanjena zbog razvoja ukrajinskih presretačkih dronova. Od 2023. godine Ukrajina je počela da uvodi posebne bespilotne letelice namenjene presretanju napadačkih dronova, koje dopunjuju postojeće sisteme elektronskog ratovanja i kratkodometne protivvazdušne odbrane.

Ovi presretači mogu da dostignu brzinu do oko 300 kilometara na čas i koriste sisteme praćenja uz pomoć veštačke inteligencije kako bi zaključali metu i uništili je kinetičkim udarom. Njihova efikasnost, prema dostupnim procenama, prelazi 60 procenata. Kada se kombinuju sa drugim slojevima protivvazdušne odbrane, relativno mali broj napadačkih dronova uspeva da probije zaštitu i pogodi cilj.

Pojava mlaznih verzija Geranj-3 i Geranj-5

Kako bi neutralisala ovu prednost ukrajinske odbrane, Rusija razvija brže varijante svojih dronova. Jedna od njih je „Geranj-3“, mlazni napadački dron koji se prvi put pojavio u ruskim napadima tokom leta 2025. godine. Iako se koristi u znatno manjim količinama od ranijih verzija, već je uvršten u pojedine udarne talase.

Prema analizama ukrajinske vojne obaveštajne službe, ova letelica koristi kineski turbomlazni motor Telefly, što joj omogućava brzinu veću od 500 kilometara na čas. Osim promenjenog pogonskog sistema, konstrukcija je slična prethodnoj verziji „Geranj-2“, sa rasponom krila od oko tri metra i sličnom avionikom.

Još veća platforma je „Geranj-5“, koja se prvi put pojavila u borbenoj upotrebi početkom 2026. godine. Ova letelica dugačka je oko šest metara, sa rasponom krila od približno 5,5 metara. Za razliku od delta konfiguracije prethodnih modela, ima ravna krila i trup koji više podseća na klasičan avion.

Veći prostor unutar trupa omogućava joj da nosi bojevu glavu mase do 90 kilograma. Procene govore da može da pređe oko 1.000 kilometara pri brzinama blizu 600 kilometara na čas. Ipak, uprkos tim karakteristikama, njena upotreba je za sada ograničena i pojavljuje se u relativno malom broju napada.

Prednosti i ograničenja mlaznih dronova

Glavna prednost novih varijanti je brzina. Mlazni pogon omogućava dronu da se kreće znatno brže od većine postojećih presretačkih dronova, što otežava njihovo presretanje i skraćuje vreme reakcije protivvazdušne odbrane.

Međutim, prelazak na turbomlazni motor ima i svoju cenu. Jednostavnost i niska cena bili su ključni elementi originalnog koncepta „Geranj“ drona, koji je omogućavao masovnu proizvodnju i napade zasićenjem protivvazdušne odbrane. Mlazni pogon povećava cenu, tehničku složenost i zavisnost od lanca snabdevanja.

Zbog toga je verovatno da će se ove varijante proizvoditi u manjem broju, makar dok se ne razviju stabilni domaći izvori motora i proizvodnih kapaciteta. Ako bi Rusija uspela da uspostavi sopstvenu proizvodnju odgovarajućih motora, troškovi bi mogli da padnu, što bi omogućilo širu upotrebu ovih sistema.

Kako Ukrajina pokušava da odgovori

Brži dronovi automatski smanjuju efikasnost postojećih presretača. Zbog toga će Ukrajina morati da se oslanja na širi spektar odbrambenih sredstava, uključujući elektronsko ratovanje, sisteme kratkog dometa, kao i helikoptere i borbene avione koji mogu obarati dolazeće letelice.

Istovremeno, ukrajinske kompanije koje razvijaju bespilotne sisteme dobile su zadatak da ubrzaju razvoj bržih presretačkih dronova. Ministarstvo odbrane poziva proizvođače da prioritet daju modelima sa većim brzinama, naprednijim pogonskim sistemima i snažnijim procesorima za obradu podataka.

Cilj je stvaranje presretača koji može brže da zatvori distancu i da zadrži stabilno praćenje mete i pri velikim brzinama.

Rat dronova ulazi u novu fazu

Ukrajina i Rusija već nekoliko godina vode tehnološku trku u oblasti bespilotnih sistema. Svaka nova generacija oružja u početku donosi prednost jednoj strani, ali protivnik ubrzo razvija odgovarajuće protivmere.

U ovom trenutku, ukrajinski presretački dronovi predstavljaju jedan od efikasnijih odgovora na ruske napade. Međutim, uvođenje bržih mlaznih verzija „Geranj“ letelica moglo bi privremeno promeniti odnos snaga.

Istorija ovog sukoba pokazuje da takve prednosti retko traju dugo. Kako se pojavljuju nove tehnologije i taktike, protivnik pronalazi nove načine odbrane, čime se ciklus inovacija i protivmera nastavlja.

Upravo taj stalni tehnološki duel postao je jedno od glavnih obeležja savremenog rata dronova.