Sjedinjene Države najavile su spontano u programu uživo na Fox televiziji plan koji prevazilazi klasične sankcije, blokade i vojne udare. Zvaničnik Bele kuće je otvoreno izjavio da SAD nameravaju da konfiskuju „svu naftu“ koja je u posedu Islamske Republike Iran.
Prema rečima visokog zvaničnika američke administracije, cilj ovog radikalnog poteza jeste trajno uklanjanje pretnji međunarodnom pomorskom saobraćaju i energetskoj bezbednosti u Persijskom zalivu. Vašington tvrdi da bi potpuni prenos iranskih ugljovodonika pod kontrolu SAD eliminisao mogućnost da Teheran koristi Ormuski moreuz kao sredstvo političkog i vojnog pritiska.
Zanimljive izjave daje ovaj gospodin uživo u programu. pic.twitter.com/WdilNdQlLT
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 7, 2026
Američka strana ovu inicijativu opravdava potrebom da se strateški resursi uklone „iz ruku terorista“, uz tvrdnju da bi time sadašnji režim u Teheranu bio lišen glavnog izvora finansiranja.
U suštini, reč je o najavi potpune eksproprijacije prirodnih resursa jedne suverene države.
Takva najava predstavlja prelazak sukoba na fundamentalno novi nivo.
Rat bez formalne okupacije ne može sprovesti takav plan
Stručnjaci upozoravaju da sprovođenje konfiskacije „sve iranske nafte“ zahteva mnogo više od pomorskih patrola ili sankcija. To podrazumeva kontrolu nad:
- proizvodnim poljima
- rafinerijama
- cevovodima
- izvoznim terminalima
- tankerima
- logističkom infrastrukturom
U praksi, to bi značilo uspostavljanje potpune kontrole nad ključnim industrijskim regionima Irana. Drugim rečima, scenarijum koji je teško razlikovati od okupacije.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada su već u toku napadi na tankere i skladišta nafte u regionu, dok se istovremeno govori o pripremama za dugotrajnu kampanju koja bi mogla trajati do septembra.
Globalna energetska tržišta sa zabrinutošću prate razvoj situacije, jer pokušaj nasilnog preuzimanja energetskih resursa mogao bi da izazove ozbiljne poremećaje u globalnoj ekonomiji.
Tramp: „Iranska vojna mašina više ne postoji“
Paralelno sa ekonomskom najavom, predsednik Donald Tramp izneo je niz tvrdnji o rezultatima dosadašnje vojne operacije.
Prema njegovim rečima, iranska vojna mašina je efektivno prestala da postoji kao organizovana sila. Tramp tvrdi da je iranska vojska potpuno uništena tokom masovnih udara koalicije, da je vazduhoplovstvo zemlje potpuno eliminisano i da svih 32 broda iranske mornarice sada „počivaju na dnu okeana“.
Posebno je naglasio da su komunikacioni sistemi Irana onesposobljeni i da su dva talasa vojnog i političkog rukovodstva već eliminisana. Iran se, prema toj verziji, sada oslanja na „treću grupu“ lidera, jer su prethodne komandne strukture neutralisane.
Zaključujući izveštaj u karakterističnom tonu, Tramp je ironično poručio da Iran, uprkos potpunom gubitku vojske, mornarice, vazduhoplovstva i rukovodstva, „veoma dobro stoji“.
Retorika o bezuslovnoj predaji i potpunom demontiranju odbrambene infrastrukture ostaje centralni deo politike Bele kuće.
Treći nosač aviona u regionu
Istovremeno, Vašington sada priprema ono što smo najavili kao gotovo sigurno i to pre gotovo mesec dana, raspoređivanje trećeg nosača aviona u region.
Prema navodima Foks njuza, nosač aviona USS Džordž H. V. Buš trebalo bi da bude prebačen u istočni Mediteran nakon završetka vojnih vežbi kod obale Severne Karoline.
Ovaj potez dolazi usred izveštaja o napadu na nosač „Abraham Linkoln“, za koji je Korpus islamske revolucionarne garde saopštio da je pogođen sa četiri balističke rakete. Američka strana zadržava stratešku dvosmislenost po pitanju eventualnih oštećenja, ali slanje dodatnog nosača može se tumačiti kao rotacija ili pojačavanje snaga.
Koncentracija tri udarne grupe nosača u regionu signalizira spremnost na produženi zastoj i nameru da se konsoliduju postignuti vojni efekti.
Iranski odgovor: neutralnost ili meta
U međuvremenu, iranski privremeni upravni savet objavio je da će obustaviti napade na susedne zemlje pod uslovom da sa njihove teritorije ne budu izvođene neprijateljske akcije protiv Islamske Republike.
Teheran je jasno poručio da njegove mete ostaju zapadne koalicione snage i objekti direktno uključeni u operacije protiv Irana.
Ova odluka dolazi nakon razaranja naftne infrastrukture u Fudžejri i incidenta sa tankerom „Prima“ u Ormuskom moreuzu. Iran praktično nudi susednim arapskim državama pakt o nenapadanju.
Poruka je jasna: ostanite neutralni i vaša teritorija neće biti meta, pružite baze i luke američkim snagama i postajete legitimna meta.
Ovakav manevar otežava Vašingtonu pokušaj stvaranja jedinstvenog regionalnog fronta.
Logistički pritisak i faktor hrane
Situacija se dodatno komplikuje izveštajima o logističkim poremećajima i smanjenju rezervi hrane u ključnim regionalnim čvorištima poput Dubaija. Paraliza pomorskih ruta i pretnje Ormuskom moreuzu imaju direktne posledice po globalni lanac snabdevanja.
U tom kontekstu, iranska ponuda da se napadi obustave uz poštovanje neutralnosti može postati važan faktor u kalkulacijama država Persijskog zaliva.
Fundamentalna promena prirode sukoba
Najava konfiskacije „sve iranske nafte“ predstavlja prelazak sa vojne konfrontacije na otvorenu ekonomsku eksproprijaciju. U kombinaciji sa tvrdnjama o potpunom uništenju iranske vojske i raspoređivanjem dodatnih nosača aviona, Vašington podiže ulog.
Istovremeno, Teheran pokušava da ograniči front i razdvoji regionalne aktere od direktne konfrontacije.
Ukoliko se plan konfiskacije zaista pokuša sprovesti, posledice neće biti samo regionalne. One bi mogle redefinisati principe međunarodnog prava, suvereniteta nad prirodnim resursima i energetsku arhitekturu globalnog tržišta.
Sukob više nije samo vojni, postao je otvorena borba za kontrolu nad energijom kao instrumentom geopolitičke moći.
