Rat između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana ušao je u drugu nedelju, ali retorika iz Vašingtona i Teherana pokazuje da su političke poruke jednako snažne kao i raketni udari.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Iran „kapitulirao“ nakon što je iranski predsednik Masud Pezeškijan poručio da Teheran više neće napadati arapske susede, osim ako sa njihove teritorije ne bude pokrenut napad na Iran. Tramp je tu izjavu protumačio kao znak slabosti i navodnog poraza Islamske Republike.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države će već danas pokrenuti „veoma snažan udar“ protiv Irana, ciljajući objekte i grupe koje do sada nisu bile na listi meta.
„Iran je kapitulirao“
Tramp je javno ocenio da je Teheran postao „gubitnik“ za decenije koje dolaze, sve do konačnog sloma, i da će SAD „pomoći da se to postigne“. U komentaru na Pezeškijanovu poruku susednim državama, Tramp je rekao da je to gotovo njegovo lično dostignuće, kao i rezultat američkih i izraelskih udara.
„Iran, sada potpuno poražen, izvinio se i kapitulirao svojim bliskoistočnim susedima, obećavši da više neće pucati na njih. Ovo je prvi put u hiljadama godina da je Iran poražen od strane okolnih bliskoistočnih zemalja. Rekli su: ‘Hvala vam, predsedniče Trampe.’ Odgovorio sam: ‘Nema na čemu!’“, naveo je američki predsednik.
Takva interpretacija izazvala je brzu reakciju iz Teherana.
Ispravka iz Teherana
Komandni centar iranskih oružanih snaga ubrzo je pojasnio da izjava predsednika ne znači prekid operacija protiv američkih i izraelskih vojnih ciljeva širom regiona.
U suštini, poruka je bila ograničena na arapske susede, uz naglasak da će napadi biti obustavljeni samo ukoliko se sa njihove teritorije ne sprovode operacije protiv Irana.
Pezeškijan je u unapred snimljenoj petominutnoj izjavi započeo govor osvrtom na stambene zone, škole i bolnice koje su, prema njegovim rečima, bile meta napada, kršeći međunarodno pravo. Pozvao je na jedinstvo i solidarnost u odbrani suvereniteta zemlje. Istovremeno je poručio Amerikancima da je bezuslovna predaja ono što Vašington želi, ali da će „taj san poneti u grob“.
Privremeni iranski savet za vođstvo odobrio je predlog o obustavi napada na susedne arapske države u petak, dok je Pezeškijan u subotu javno saopštio odluku. U obraćanju je takođe uputio izvinjenje susedima zbog napada izvršenih prethodnih dana.
Deeskalacija ili taktički manevar
Zapadni mediji ocenjuju da je izjava iranskog predsednika „deeskalacija, ma koliko mala, u veoma eskaliranoj situaciji“, s obzirom da je to osmi dan od početka američkih i izraelskih udara na više od 170 gradova širom Irana.
Ipak, realnost na terenu ostaje složenija.
Države Saveta za saradnju zemalja Zaliva, Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Bahrein i Oman, bile su meta iranskih napada zbog prisustva američkih vojnih sredstava na njihovoj teritoriji i bezrezervne logistike koju pružaju Vašingtonu. Irak i Jordan su takođe bili pogođeni napadima, tačnije američke baze. Dronovi su završili i u Azerbejdžanu i Turskoj, međutim, Iran negira ove napade i ukazuje na namernu provokaciju kako bi se ove države okrenule protiv njih.
Uprkos Pezeškijanovoj poruci, Katar tvrdi da je presreo raketni napad svega nekoliko minuta nakon što su iranski mediji objavili njegov govor. To dodatno otvara pitanje koliko politička izjava predsednika uopšte ima operativnu težinu.
Ko zaista odlučuje u Iranu
U iranskom političkom sistemu predsednik jeste drugi po funkciji prema ustavu, ali strateška pitanja, posebno spoljna i bezbednosna politika, nisu u njegovoj nadležnosti.
Centar moći je u kancelariji Vrhovnog vođe i u Korpusu islamske revolucionarne garde, IRGC, čak i u mirnodopskim uslovima.
Sada, u situaciji koju Teheran opisuje kao rat za preživljavanje, politički analitičari ističu da Pezeškijan nema realnu mogućnost da jednostrano zaustavi napade.
„IRGC sada ima punu odgovornost i odlučiće da li će napasti ili ne“, navodi Resul, uz napomenu da se vođa IRGC-a Ahmad Vahidi smatra jednim od najradikalnijih komandanata u istoriji organizacije.
Drugim rečima, poruka o obustavi napada na arapske države može biti politički signal, ali konačna odluka ostaje u rukama vojnog vrha.
Signal iz Katara i upozorenje tržištima
Dok političke poruke kruže, energetska tržišta sa zebnjom prate razvoj događaja.
Katarski ministar energetike Saad el Kabi izjavio je u intervjuu za Fajnenšel tajms da bi izvoz energenata iz regiona Zaliva mogao da prestane „u roku od nekoliko nedelja“ ukoliko rat nastavi da eskalira.
Prema njegovim rečima, produženi sukob imao bi direktan uticaj na globalni BDP, doveo bi do rasta cena energije, nestašica određenih proizvoda i lančanih prekida u industrijskoj proizvodnji.
„Cena energije za sve će porasti. Doći će do nestašice nekih proizvoda i lančane reakcije fabrika koje neće moći da snabdevaju“, upozorio je el Kabi.
Za sada su jedine zvanično potvrđene američke žrtve u ratu nastale kada je Iran napao američki komandni centar u Kuvajtu, pri čemu je poginulo šestoro ljudi.
Retorika ispred realnosti
Između Trampove tvrdnje o „kapitulaciji“ i iranskog demantija stoji suštinska razlika u tumačenju iste izjave.
Za Vašington, poruka o obustavi napada na arapske susede jeste znak slabosti i političkog poraza. Za Teheran, to je pokušaj da se sukob ograniči i izbegne širenje fronta, dok se istovremeno nastavljaju obostrani udari.
U trenutku kada se najavljuju novi „veoma snažni udari“, a IRGC ima punu operativnu kontrolu, jasno je da rat ulazi u fazu u kojoj političke izjave ne smanjuju tenzije, već postaju deo psihološkog i propagandnog fronta.
