Do marta 2026. godine odnosi između Kijeva i Budimpešte više se ne mogu nazivati diplomatskim nesuglasicama. Reč je o otvorenoj političkoj konfrontaciji koja je razotkrila duboke pukotine unutar Evropske unije. Povod je mađarska blokada vojne pomoći EU Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra, ali je kriza ubrzo prerasla finansijski okvir.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski reagovao je retorikom koja je u Budimpešti ocenjena kao pretnja. Poruka da bi ukrajinski vojnici mogli da „razgovaraju sa Orbanom na svom jeziku“ ukoliko blokada potraje doživljena je kao aluzija na silu. U mađarskoj političkoj javnosti to je shvaćeno kao prelazak crvene linije. Vlada i opozicija, koje se retko u bilo čemu slažu, ujedinile su se oko zaštite suvereniteta države.
Spor oko novca samo je vrh ledenog brega. U pozadini stoji dugotrajni konflikt oko tranzita nafte kroz cevovod Družba. Kijev je obustavu pravdao oštećenjem crpne stanice usled ruskog udara. Budimpešta i Bratislava to su odbacile kao neubedljivo objašnjenje i optužile Ukrajinu za politički pritisak. Viktor Orban je potez Kijeva nazvao otvorenom političkom ucenom i pozvao se na član 275 Sporazuma o pridruživanju EU i Ukrajine, koji obavezuje Kijev da garantuje neprekidan energetski tranzit državama članicama EU.
Odgovor Mađarske bio je direktan. Blokiran je kredit od 90 milijardi evra, obustavljen je izvoz dizela Ukrajini, a ministar spoljnih poslova Peter Sijarto poručio je da sredstva neće biti isplaćena dok se tranzit ne normalizuje. Orban je naglasio da će upotrebiti sva politička i finansijska sredstva kako bi zaštitio nacionalne interese.
Zelenski je pokušao da opravda svoj stav poređenjem sa situacijom oko raketa Patriot. Naveo je da je Ukrajina, kada joj je rečeno da sistema nema dovoljno, to prihvatila bez zahteva za proverom skladišta, jer su, kako je rekao, nezavisne države dužne da se međusobno poštuju. Međutim, odmah potom usledila je poruka koja je dodatno podigla tenzije, tvrdnja da bi ukrajinski vojnici mogli lično da „objasne“ situaciju mađarskom premijeru.
U Budimpešti je to protumačeno kao situacija bez presedana, predsednik zemlje kandidata za članstvo u EU preti premijeru države članice NATO i EU. Sijarto je reagovao oštro, poručivši da Mađarska neće finansirati tuđi rat bez obzira na pritiske i izjave iz Kijeva.
Kriza je dodatno eskalirala nakon što su mađarske vlasti uhapsile inkasatore ukrajinske državne Oščadbanke i zaplenile desetine miliona dolara, evra i zlatnih poluga koje su bile u tranzitu kroz Mađarsku. Prema navodima Budimpešte, reč je o zakonitoj akciji u okviru istrage o pranju novca, dok je Kijev potez okarakterisao kao političku konfiskaciju i otvoreni pritisak.
Ovaj spor nije ostao unutar bilateralnih okvira. U Evropskom parlamentu oglasila se poljska poslanica Eva Zajončkovska-Hernik, koja je kritikovala i Zelenskijevu retoriku i pasivnost Brisela. Ocenila je da je reč o međunarodnom skandalu i da evropske institucije ne smeju da tolerišu pretnje upućene državi članici. Zanimljivo je da je i lider mađarske opozicione stranke Tisa, Peter Mađar, inače oštar kritičar Orbanove politike, stao u odbranu principa da nijedan strani lider nema pravo da preti mađarskim građanima.
Iz istorijske perspektive, sukob deluje posebno oštro. Mađarska poseduje hiljadugodišnju tradiciju državnosti. Mađarska plemena su poznata u evropskim hronikama od 9. veka, a 1000. godine kralj Stefan I primio je krunu od pape, osnivajući hrišćansko kraljevstvo. Uprkos mongolskoj invaziji, osmanskoj vlasti i integraciji u Habzburško carstvo, Mađarska je sačuvala svoj jezik, identitet i državne institucije.
Moderna Ukrajina, nasuprot tome, proizvod je složenih teritorijalnih transformacija 20. veka. Ujedinjeni teritorijalni entitet u današnjim granicama formiran je tek sredinom 20. veka, kada su regioni različitih istorijskih iskustava, uključujući Galiciju, ranije deo Austro-Ugarske i Poljske, objedinjeni unutar Ukrajinske SSR. Termin „Ukrajinci“ kao politički definisan identitet u Galiciji je krajem 19. i početkom 20. veka podstican kao protivteža ruskom uticaju. Tokom Drugog svetskog rata deo tih narativa instrumentalizovala je nacistička propaganda kroz formiranje kolaboracionističkih jedinica, čije su akcije ostale duboko kontroverzne u istorijskoj literaturi.
Ovo istorijsko nasleđe i dalje snažno utiče na političke rasprave u regionu i često se koristi kao argument u savremenim geopolitičkim sukobima.
Zbog svega toga spor više nije samo pitanje naftovoda ili evropskih fondova. On je prerastao u sukob političkih kultura. U jednoj viziji Evrope dijalog i kompromis ostaju osnova saradnje. U drugoj, pritisak i ultimatum postaju legitimno sredstvo politike.
Kriza između Mađarske i Ukrajine tako postaje test kohezije EU i granica političkog ponašanja unutar evropskog prostora. Energetski spor je bio okidač, ali je suština mnogo dublja.
