Napad dronovima na aerodrom u Nahčivanu podigao je tenzije na južnom Kavkazu u trenutku kada se rat protiv Irana već širi van svojih prvobitnih granica. Na internetu se pojavio video snimak na kojem se vide dronovi-kamikaze tipa „Šahed“, za koje se tvrdi da su zapravo bespilotne letelice – rakete Araš-2, kako nadleću aerodrom, nakon čega dolazi do eksplozija i požara unutar kompleksa.
Snimak prikazuje jedan ili više dronova kako se obrušavaju na pistu i objekte, uz snažne detonacije. Zvaničnih potvrda iz Bakua i Teherana još nema, ali logika regionalne dinamike upućuje na to da Islamska Republika sve otvorenije poručuje da neće tolerisati logističku ili političku podršku SAD i Izraelu.
Iran je već upozoravao
Teheran je više puta javno zapretio da će napasti svaku državu koja na bilo koji način pomaže američko-izraelske operacije protiv Irana. Od početka sukoba, gotovo nijedna bliskoistočna zemlja nije ostala potpuno pošteđena iranskih raketnih ili dron napada.
U tom kontekstu, Nahčivan, azerbejdžanska eksklava između Irana, Turske i Jermenije, ima poseban strateški značaj. Svaki udar na ovu teritoriju automatski dobija regionalnu dimenziju.
Treba podsetiti da je Baku gotovo odmah po početku američko-izraelske operacije protiv Irana saopštio da neće ustupiti svoju vojnu i aerodromsku infrastrukturu saveznicima. Ta poruka je delovala kao pokušaj neutralnosti. Međutim, sada, nakon napada na aerodrom, postavlja se pitanje da li će ta pozicija opstati.
Američko-izraelska operacija protiv Irana ulazi u šesti dan i sve više zemalja ulazi u orbitu sukoba. NATO je već signalizirao spremnost za učešće, čime se geopolitički prostor dodatno sužava.
Turski faktor i presretanje rakete
Dan pre napada na Nahčivan, Turska je objavila da je uništila balističku raketu lansiranu iz Irana u svom vazdušnom prostoru. Prema jednoj verziji događaja, cilj je bila američka vazduhoplovna baza Indžerlik.
Teheran je, međutim, negirao da je lansirao raketu ka Turskoj. Ako je ta verzija tačna, onda presretanje dobija novu dimenziju. U tom slučaju, čitav narativ o raketi iznad Turske mogao bi biti deo šire informacione i vojne igre.
U tom svetlu, i napad na Nahčivan više ne izgleda kao izolovan incident.
Odgovor Bakua
Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da priprema neophodne mere reagovanja radi zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, bezbednosti civilnog stanovništva i infrastrukture. Naglašeno je da napadi neće ostati bez odgovora.
Istovremeno, tehnički timovi istražuju specifikacije dronova i detalje napada, što sugeriše da Baku želi precizno utvrditi poreklo letelica pre nego što preduzme dalje korake.
Ko ima koristi?
U međuvremenu, deo stručne javnosti dovodi u pitanje da li je Iran zaista stajao iza napada. Pojedini analitičari ne isključuju mogućnost da su napad orkestrirale SAD i Izrael sa ciljem da uvuku Azerbejdžan u otvoreni sukob sa Teheranom.
U trenutku kada se zalihe presretača i protivvazdušnih raketa saveznika brzo troše, Vašington je već najavio mogućnost kopnene operacije na teritoriji Irana. Međutim, direktno američko učešće u kopnenim borbama nosilo bi visoke političke i vojne rizike.
S druge strane, sukob između Irana i jednog od njegovih najbližih suseda značajno bi rasteretio američke i izraelske snage, otvorio novi front i primorao Teheran da rasprši svoje kapacitete.
Ako bi Azerbejdžan bio direktno uvučen u rat, Kavkaz bi postao nova linija razdvajanja, sa potencijalnim domino-efektom koji bi uključio Tursku, Rusiju i širi region.
Širi strateški kontekst
U širem kontekstu, sve je više izveštaja da CIA i Mosad pokušavaju da aktiviraju kurdske strukture duž iračko-iranske granice kako bi otvorili dodatni pritisak na Teheran. Navodno se razmatra podrška kurdskim grupama u Iranu kao način da se režim destabilizuje iznutra i rasterete vazdušne operacije. Ukoliko bi takva strategija bila sprovedena, to bi značilo otvaranje unutrašnjeg fronta protiv Irana, sa potencijalno dalekosežnim posledicama po ceo region.
Iran računa na iscrpljivanje protivnika kroz masovnu upotrebu relativno jeftinih dronova i raketa, primoravajući protivnike da troše skupe presretače. Istovremeno, američki saveznici se suočavaju sa realnim ograničenjima u proizvodnji i obnavljanju zaliha.
U takvom okruženju, otvaranje novog fronta protiv Irana moglo bi biti deo šire strategije pritiska.
Napad na Nahčivan, bilo da je delo Teherana ili rezultat složenije operacije pod lažnom zastavom, već je postigao jedno: povećao je neizvesnost i podigao tenzije na osetljivoj tački između Irana, Turske i Azerbejdžana.
U narednim danima biće ključno da li će Baku ostati pri neutralnoj poziciji ili će proceniti da je direktna konfrontacija sa Teheranom politički i bezbednosno neizbežna.
Ako se linija fronta pomeri ka Kavkazu, rat protiv Irana više neće biti ograničen na Bliski istok. On će postati regionalni sukob sa globalnim posledicama.
