Kako rat između Izraela i Irana ulazi u novu, opasniju fazu, iz samog izraelskog bezbednosnog establišmenta stižu procene koje dovode u pitanje početne planove i očekivanja. Prema rečima bivših visokih izraelskih obaveštajnih zvaničnika, Sjedinjene Države i Izrael su precenili efikasnost sopstvenog planiranja i potcenili otpornost iranskog sistema.
Kostis Konstantinu, izveštavajući iz Tel Aviva, preneo je stavove Denija Sitronoviča, jednog od vodećih ljudi izraelskog Instituta za studije nacionalne bezbednosti i bivšeg visokog oficira vojne obaveštajne službe sa 25 godina iskustva. Njegova poruka je jasna: došlo je do greške u proceni trajanja rata, ali i u proceni političkog efekta udara.
Pogrešna računica o trajanju i pritisku
Prema Sitronoviču, pogrešna je bila pretpostavka da će Iran biti primoran da brzo uđe u suštinski dijalog i da napravi ozbiljne ustupke. Umesto toga, iranski sistem nije pokazao znake brzog sloma.
Razlika u očekivanjima sada postaje očigledna. Sjedinjene Države govore o trajanju sukoba u nedeljama, dok Izrael, bez obzira na javnu retoriku, računa na mesece. Ove procene sugerišu da rat neće biti kratka operacija, već potencijalno dugotrajno iscrpljivanje.
Istovremeno, u Izraelu je došlo do paradoksalne situacije. Ublažavanje ograničenja za civilno stanovništvo desilo se upravo u trenutku kada su talasi napada nastavljeni. Slika je oksimoronska: formalno popuštanje mera, a realno produbljivanje rata.
Druga faza počela: Napadi na podzemna raketna postrojenja
Prema izvorima upoznatim sa izraelskim planovima, rat je sada ušao u kritičnu drugu fazu. Borbeni avioni su već počeli napade na lokacije balističkih raketa duboko zakopane pod zemljom. To znači prelazak sa gađanja površinskih lansera na sistematsko uništavanje infrastrukture koja čini srž iranske raketne moći.
Zajednička američko-izraelska vazdušna kampanja traje već nedelju dana. Sukob je eskalirao nakon udara u kojima je eliminisano iransko rukovodstvo, što je izazvalo šire regionalne posledice: iranske napade na Izrael, Zaliv i Irak, kao i teške izraelske operacije u Libanu.
Izraelska vojska tvrdi da je već pogodila stotine kopnenih lansera. Međutim, sada je fokus na podzemnim bunkerima gde se skladište balističke rakete i protivvazdušni sistemi. U četvrtak je prvi put zvanično potvrđeno da su napadnuti podzemni objekti za skladištenje balističkih i PVO raketa.
Prema izraelskim tvrdnjama, u saradnji sa SAD obezbeđena je kontrola nad velikim delom iranskog vazdušnog prostora. Ipak, potpuna neutralizacija iranske sposobnosti za vazdušne udare ostaje nedovršen cilj.
Koliko raketa Iran zaista ima
Ključno pitanje postaje stanje iranskog arsenala. Procene se drastično razlikuju.
Izraelska vojska procenjivala je da je Iran pre rata raspolagao sa oko 2.500 balističkih raketa. Drugi analitičari navode znatno veće brojke, bliže 6.000 projektila.
Obim preostalih zaliha može odlučiti tok sukoba. Daglas Beri iz Međunarodnog instituta za strateške studije ukazuje da Iran i dalje poseduje krstareće rakete za kopneni napad, precizno oružje koje leti na malim visinama i izbegava radar. Takav arsenal omogućava Teheranu da zadrži sposobnost udarca čak i pod intenzivnim vazdušnim pritiskom.
Pad učestalosti iranskih lansiranja može se tumačiti na dva načina. Možda je infrastruktura ozbiljno oštećena. Ali moguće je i da Teheran svesno čuva zalihe za dugotrajan rat iscrpljivanja.
Rat na dva fronta i iscrpljivanje
Izraelsko ratno vazduhoplovstvo sada vodi operacije na dvostrukom frontu. U pojedinim slučajevima isti avioni gađaju ciljeve u Iranu pri odlasku, a položaje Hezbolaha u Libanu pri povratku. Tempo operacija se ubrzao nakon raketnih lansiranja iz Libana.
Eran Lerman, bivši zamenik izraelskog savetnika za nacionalnu bezbednost, otvoreno je priznao da je postojala nada da će se iranski sistem brže raspasti. Pošto se to nije dogodilo, strategija prelazi na postupnu degradaciju sistema.
Ova formulacija otkriva suštinu trenutne faze rata. Ako brzi politički slom nije ostvaren, preostaje dugotrajno vojno iscrpljivanje.
Geopolitička računica i rizik produženog rata
Izjava da su SAD i Izrael precenili efikasnost svog plana ima težinu jer dolazi iz samog bezbednosnog establišmenta. Ona implicira da početni udari, iako razorni, nisu proizveli očekivani politički efekat.
Ukoliko se sukob produži na mesece, rizici rastu: ekonomski pritisci, regionalno širenje rata, iscrpljivanje zaliha i politička destabilizacija.
Rat koji je trebalo da traje nedeljama sada poprima konture dugotrajnog konflikta u kojem će ključnu ulogu igrati broj preostalih raketa, izdržljivost infrastrukture i sposobnost obe strane da održe operativni tempo.
Druga faza je počela. A ono što je trebalo da bude brz pritisak pretvara se u strateško nadmetanje izdržljivosti.
