Rat protiv Irana ulazi u novu fazu. Sekretar Pentagona Pit Hegset otvoreno je saopštio da bi operacija mogla da traje između četiri i osam nedelja, naglašavajući da su Sjedinjene Države i Izrael tek na početku kampanje. Poruka je jasna: planirano „brzo čišćenje“ prerasta u operaciju koja može potrajati mesecima.
Hegset je najavio da će američke i izraelske vazduhoplovne snage u narednim danima uspostaviti potpunu kontrolu nad iranskim vazdušnim prostorom. Prema njegovim rečima, neprijatelj je već „na zemlji“, a predstoje novi talasi udara koje, kako je poručeno iz Bele kuće, predsednik Donald Tramp namerava da nastavi.
Pad iranskih lansiranja, ali rat daleko od kraja
General Den Kejn izvestio je o „stabilnom napretku“. Prema njegovim podacima, broj iranskih lansiranja raketa smanjen je za 86 procenata u samo četiri dana. Kejn je istakao i da američka vojska raspolaže dovoljnim količinama municije da nastavi operacije „još dugo“.
Ove izjave dolaze u trenutku kada su se donedavno pojedini stručnjaci pitali da li će saveznici uopšte imati dovoljno raketa protivvazdušne odbrane za rat sa Iranom makar do sledeće nedelje.
Najznačajniji deo Hegsetove poruke odnosi se na vremenski okvir. Procena od četiri do osam nedelja sugeriše da operacija neće biti kratkotrajna. Vazdušna nadmoć, kako je objasnio general Kejn, tek je prolog. Slede udari „postepeno duboko u iransku teritoriju“, što znači sistematsko gađanje infrastrukture i vojnih kapaciteta bez ozbiljnog otpora u vazduhu.
Drugim rečima, Vašington se sprema za dugotrajnije iscrpljivanje protivnika.
Rat koji ne ide po planu
Međutim, situacija na terenu ne prati u potpunosti optimistične tonove iz Vašingtona. Iran je ozbiljno opteretio protivvazdušnu odbranu Izraela i zemalja koje podržavaju Sjedinjene Države. Pojedine zapadne procene da bi zalihe protivvazdušnih raketa mogle biti iscrpljene u roku od nedelju dana sada dobijaju novu težinu.
Pojavili su se izveštaji da su raspoređene rakete starije generacije, jer su moderne verzije u velikoj meri potrošene. Zemlje Persijskog zaliva koje podržavaju SAD i Izrael ubrzano troše svoje zalihe presretača. Iran je, očigledno, skladištio značajan broj raketa i sada ih masovno lansira na vojne baze, aerodrome i druge ciljeve.
Izrael, kao glavni regionalni protivnik Irana, podnosi najveći deo udara. Bez obzira na zvanične izveštaje o „pobedama“, protivvazdušna odbrana radi pod maksimalnim opterećenjem.
PAC-2 umesto PAC-3
Prema dostupnim informacijama, američka vojska stacionirana u Kataru počela je da koristi rakete PAC-2, proizvedene još 2000. godine i čuvane kao rezerva. Modernije rakete PAC-3, uključujući verziju PAC-3 MSE, navodno su u velikoj meri potrošene, između ostalog i za presretanje jeftinih iranskih dronova.
Iran očigledno računa na strategiju iscrpljivanja. Masovna upotreba relativno jeftinih dronova i raketa primorava protivnika da troši znatno skuplje presretače. Arsenali nisu beskonačni, a SAD nemaju kapacitet da u kratkom roku proizvedu ogroman broj novih raketa.
Vašington post, pozivajući se na tri izvora upoznata sa situacijom, navodi da će Sjedinjene Države verovatno morati da daju prioritet presretanjima zbog brzog iscrpljivanja zaliha. Pentagon, prema tim navodima, troši precizno vođeno oružje brže nego što se očekivalo, manje od nedelju dana od početka kampanje vazdušnih udara velikih razmera.
Stotine modernih presretača su već potrošene. Indirektan pokazatelj nestašice su fotografije ostataka raketa „Patriot“ sistema iz Katara koje su se pojavile na internetu. Na njima se navodno vide komponente PAC-2 raketa iz 2000. godine, što može ukazivati na prelazak na starije verzije municije.
Ako su te slike autentične, to bi značilo da se zalihe modernijih PAC-3 presretača smanjuju brže nego što je planirano. Njihova potrošnja objašnjava se ne samo masovnim iranskim napadima, već i kontinuiranim snabdevanjem saveznika, uključujući Ukrajinu.
Težak izbor pred Vašingtonom
Ukoliko Iran uspe da održi visok tempo lansiranja i obnovi zalihe dronova i raketa, situacija bi mogla postati još složenija. Dalji razvoj događaja zavisiće od sposobnosti SAD i Izraela da brzo nanesu ozbiljnu štetu iranskim skladištima balističkih raketa i lansirnim sistemima.
U suprotnom, intenzivna potrošnja presretača može dovesti do trenutka kada odbijanje novih talasa napada postane još teže.
U tom kontekstu, procena o operaciji koja traje do osam nedelja dobija dodatnu težinu. Vazdušna nadmoć jeste važna, ali iscrpljivanje arsenala i logistički pritisci mogli bi da postanu odlučujući faktor.
Dok Pentagon poručuje da je sve pod kontrolom, a Bela kuća najavljuje nastavak udara, jedno pitanje ostaje otvoreno: da li će operacija završiti pre nego što se iscrpe presretači, ili će upravo zalihe odlučiti tempo i ishod sukoba.
Ako Amerikanci tako uvereno tvrde da ce ubrzo kontrolisati celo iransko nebo, ja im zauzvrat porucujem da Iran kontrolise ne samo Ormuz, vec i ceo Persijski zaliv, kao i deo Arapskog mora pride.
Ko nije u toku, na americki nosac aviona “USS Abraham Lincoln” su bile ispaljene 4 iranske krstarece rakete koje su ga ostetile i posle toga se on “odmakao” na jos par stotina km prema Indijskom okeanu.