Kina podiže vojni budžet za 7%: 277 milijardi dolara za vojsku, čistke ne utiču kurs Pekinga

Kina nastavlja stabilan rast svojih vojnih izdataka. Za 2026. godinu Peking je objavio povećanje odbrambenog budžeta za 7%, čime održava višegodišnji trend postepenog jačanja vojnih kapaciteta. Odluka dolazi uprkos unutrašnjim čistkama u vrhu oružanih snaga i uprkos činjenici da kineska potrošnja i dalje značajno zaostaje za američkom.

Zvanično saopštenje parlamentu

Stopa rasta od 7% sadržana je u finansijskom izveštaju Ministarstva finansija, predstavljenom tokom godišnjeg zasedanja kineskog parlamenta. Iako je nešto niža od prošlogodišnje stope od 7,2%, ona se uklapa u obrazac stabilnog povećanja koji traje već godinama.

Peking planira da u 2026. godini izdvoji 1,9 biliona juana, odnosno približno 276,8 milijardi dolara, za potrebe odbrane. Time Kina ostaje druga zemlja na svetu po visini vojnih izdataka, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država, prema AFP.

Poređenje sa američkom potrošnjom

Iako je kineski budžet impresivan u apsolutnim brojkama, on je i dalje višestruko manji od američkog. Prema podacima SIPRI-ja, Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, Sjedinjene Države su u 2024. godini dostigle vojnu potrošnju od 997 milijardi dolara. Kina je, prema istom izvoru, imala 314 milijardi dolara izdataka.

Razlika između dve sile ostaje značajna, ali kineski rast pokazuje jasnu dugoročnu strategiju približavanja u tehnološkim i operativnim kapacitetima.

Tradicionalne zapadne sumnje

Zapadni stručnjaci često izražavaju sumnju da zvanično objavljeni kineski budžet ne odražava ukupne vojne troškove. Smatra se da određeni segmenti, poput istraživanja i razvoja ili pojedinih bezbednosnih programa, nisu u potpunosti obuhvaćeni javno dostupnim podacima.

Ipak, zvanični izveštaji Pekinga ostaju jedini formalni okvir za poređenje, dok procene o „skrivenim“ troškovima ostaju predmet analitičko-propagadnih debata.

Gde idu dodatna sredstva

Analitičari koji su govorili za AFP navode da povećanje budžeta obuhvata više segmenata. Među njima su povećanja vojnih plata, troškovi obuke, razvoj kampova za obuku u blizini Tajvana, unapređenje kapaciteta za sajber ratovanje i nabavka naprednije vojne opreme.

Posebna pažnja posvećuje se Tajvanu, ostrvu koje Peking smatra svojom teritorijom. Aktivnosti u regionu, uključujući vojne vežbe i jačanje operativnih kapaciteta, poslednjih godina dobile su dodatni intenzitet.

Stabilan rast od 2016. godine

Od 2016. godine kineski vojni budžet beleži godišnji rast između 7 i 8 procenata. Ovakva stabilnost sugeriše dugoročnu strategiju, a ne kratkoročne reakcije na pojedinačne krize.

Povećanje budžeta za 2026. godinu dolazi uprkos nedavnim čistkama u redovima oružanih snaga. Slučajevi korupcije doveli su do smena i istraga, uključujući svrgavanje Žang Jusije, jednog od bitnijih kineskih generala, krajem januara.

Uprkos tim potresima, Peking ne menja pravac. Budžet pokazuje kontinuitet i doslednost u politici jačanja vojske, bez naglih skokova, ali i bez smanjenja ambicija.

Globalna lista vojnih izdataka

Prema podacima SIPRI-ja, iza SAD i Kine slede Rusija sa 149 milijardi dolara, Nemačka sa 88,5 milijardi, Indija sa 86,1 milijardu, Velika Britanija sa 81,8 milijardi, Saudijska Arabija sa 80,3 milijarde, Ukrajina sa 64,7 milijardi i Francuska sa 64,7 milijardi dolara.

Ove brojke pokazuju da se globalna vojna potrošnja nalazi na visokom nivou, dok velike sile nastavljaju da ulažu u modernizaciju i tehnološki razvoj.

Kinesko povećanje od 7% za 2026. godinu tako se uklapa u širu sliku globalne trke u naoružanju. Iako razlika u odnosu na američki budžet ostaje velika, Peking očigledno ne odustaje od ambicije da dugoročno ojača svoju vojnu poziciju na svetskoj sceni.