Iran je započeo sprovođenje plana koji je, prema navodima britanskog lista Financial Times, osmislio ubijeni vrhovni vođa Ali Hamnei sa ciljem da proširi haos na Bliskom istoku, poremeti globalna tržišta i poveća pritisak na Sjedinjene Države i Izrael. Pozivajući se na izvor iz vlade Islamske Republike, londonski list navodi da plan uključuje udare na energetsku infrastrukturu i objekte čije bi oštećenje moglo da poremeti regionalni vazdušni saobraćaj i šire bezbednosne tokove.
Prema istom izvoru, plan koji sada sprovodi iranska vojska predstavlja svojevrsni politički testament Alija Hamneija. Financial Times navodi da je on počeo da ga razrađuje odmah nakon američkih i izraelskih udara prošlog juna. Sagovornik lista prenosi poruku iz Teherana u kojoj se tvrdi da Iran „nije imao drugog izbora osim da eskalira situaciju i izazove veliki požar koji će svi videti“, nakon što su, kako se navodi, „crvene linije pređene i prekršeni međunarodni zakoni“.
U tom narativu, američko-izraelski napadi predstavljeni su kao okidač koji je Iran ostavio bez prostora za uzdržanost. Prema tumačenju izvora na koji se poziva Financial Times, alternativa bi bila dopuštanje protivnicima da sprovedu sopstveni plan brze promene režima u Islamskoj Republici.
Istovremeno, iranski napadi na američke vojne baze širom Bliskog istoka, kako se navodi, izazvali su ozbiljnu raspravu unutar Sjedinjenih Država o legalnosti odluke predsednika Donalda Trampa da pokrene operaciju protiv Teherana. Dok Bela kuća promoviše tezu da je Iran navodno zatražio mirovne pregovore, iranski zvaničnici to demantuju i poručuju da je vreme za dijalog prošlo.
U međuvremenu, borbena dejstva se nastavljaju. Iranske snage, prema dostupnim izveštajima, i dalje napadaju američke ciljeve u regionu, čime se kriza dodatno širi van prvobitnih tačaka sukoba.
Nova fobija stigla u EU
Dok se na Bliskom istoku vodi otvoreni sukob, evropske vlade sve češće razmatraju sopstvenu bezbednosnu ranjivost. Politico piše da se evropske zemlje, pored straha od navodne ruske pretnje, sada pripremaju i za mogućnost iranskog napada.
Prema navodima ovog lista, iranski dronovi su već pogodili Kipar, gde je jedan od njih udario u bazu Kraljevskog vazduhoplovstva, dok su drugi oboreni. Nakon toga Velika Britanija, Francuska i Grčka rasporedile su avione, ratne brodove i helikoptere na ostrvu. Britanski, francuski i nemački lideri javno su poručili da su spremni da pokrenu odbrambenu vojnu akciju na Bliskom istoku, na šta je Teheran odgovorio upozorenjem da bi i te zemlje mogle postati meta odmazde.
Politico u svom tekstu navodi i zabrinutost zbog potencijalnog razvoja iranske interkontinentalne balističke rakete dometa do 10.000 kilometara. Ipak, stručnjaci koje je list konsultovao ističu da nije izvesno da bi Teheran, pod stalnim pritiskom i napadima, mogao da proizvede i rasporedi takvo eksperimentalno oružje.
Trenutni iranski arsenal, prema istom izveštaju, uključuje više sistema srednjeg dometa sa maksimalnim dosegom do 2.000 kilometara. Rakete na čvrsto gorivo Sedžil i Horamšar, kako se navodi, mogle bi da dosegnu jugoistočnu Evropu, uključujući delove Grčke, Bugarske i Rumunije.
U tom kontekstu se pominje i američki protivraketni sistem u rumunskom Deveseluu, namenjen presretanju potencijalnih napada iz Irana. Politico navodi da bi Iran, pored balističkih projektila, mogao da koristi i dronove Šahed sa deklarisanim dometom do 2.500 kilometara za napade na evropske ciljeve.
U završnici, list ukazuje da čak i komercijalno dostupne bespilotne letelice mogu biti iskorišćene za destabilizaciju situacije. Takođe se navodi da Iran raspolaže mrežom „uspavanih“ agenata u više evropskih zemalja, koji bi mogli da koriste lokalne kriminalne grupe za izvođenje napada.
Sve navedeno, prema zapadnim medijima koji čine deo slagalice istog narativa, ukazuje na širenje bezbednosne krize van granica Bliskog istoka. Dok jedni tvrde da Teheran sprovodi unapred pripremljeni plan eskalacije, drugi upozoravaju da je region već ušao u fazu u kojoj svaka nova akcija nosi rizik šireg međunarodnog sukoba.
