Hiljade iračkih kurdskih boraca pokrenule su kopnenu ofanzivu na teritoriju Irana, izjavio je američki zvaničnik za Fox News. Vest dolazi u trenutku kada se sukob između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana širi i poprima sve složenije obrise, prelazeći granice klasičnog vazdušnog i raketnog nadmetanja.
Prema navodima koje prenosi Fox News, reč je o značajnom broju boraca sa teritorije severnog Iraka koji su započeli operacije na kopnu. Detalji o pravcu napredovanja, ciljevima i stvarnom obimu borbi za sada nisu zvanično potvrđeni, ali sama tvrdnja da je ofanziva u toku unosi novu dimenziju u već zapaljivu regionalnu situaciju.
Negiranja umeštansti iz Vašingtona
Ubrzo nakon što su se pojavili izveštaji o kurdskoj ofanzivi, iz Vašingtona su stigle poruke koje demantuju direktnu umešanost Sjedinjenih Država.
Ministar rata Pit Hegset izjavio je ranije u sredu da američka vojska ne naoružava pobunjenike u Iranu. Ipak, njegova formulacija ostavila je prostor za različita tumačenja, jer je sugerisao da bi „drugi delovi američke vlade“ potencijalno mogli biti uključeni u aktivnosti koje nisu pod direktnom kontrolom Pentagona.
U Beloj kući, portparolka Karolina Livit dodatno je pokušala da razjasni situaciju. Ona je demantovala navode da je administracija predsednika Donalda Trampa pristala da naoruža kurdske snage.
„Mogu da komentarišem činjenicu da je predsednik obavio mnogo razgovora sa partnerima, saveznicima i liderima u regionu, na Bliskom istoku“, rekla je Livit. „Razgovarao je sa kurdskim liderima u vezi sa našom bazom koju imamo na severu Iraka. Ali što se tiče svakog izveštaja koji sugeriše da je predsednik pristao na takav plan, potpuno je lažan i ne bi trebalo da se piše.“
Ova izjava formalno zatvara vrata tezi o zvaničnom američkom odobrenju ili logističkoj podršci. Međutim, istovremeno potvrđuje da su kontakti sa kurdskim liderima postojali, što dodatno komplikuje sliku.
Eskalacija na novom frontu
Ako se potvrdi da su hiljade kurdskih boraca zaista prešle u ofanzivu, to bi značilo otvaranje kopnenog fronta prema Iranu iz pravca Iraka. Time bi sukob dobio novu geografsku i stratešku dimenziju.
Iran već godinama pažljivo prati aktivnosti kurdskih grupa u pograničnim oblastima, smatrajući deo njih bezbednosnom pretnjom. Svaki organizovani i masovni upad sa iračke teritorije mogao bi biti protumačen kao pokušaj destabilizacije zapadnih iranskih provincija.
U kontekstu aktuelnog rata, u kojem su iranski objekti i baze već izloženi vazdušnim i raketnim udarima, kopnena operacija dodatno bi opteretila iranske bezbednosne strukture.
Nastavak scenarija o kojem smo pisali
Ovaj razvoj događaja nadovezuje se na scenario koji smo dan ranije analizirali, kada smo otvoreno postavljili pitanje da li će „kurdsku kartu“ neko pokušati da aktivira kao instrument pritiska na Teheran.
Tada smo naglasili da bi otvaranje unutrašnjeg fronta, kroz podsticanje ili podršku pobunjeničkim strukturama, predstavljalo pokušaj da se Iran istovremeno optereti spoljnim i unutrašnjim izazovima. Upravo takav model viđen je u brojnim savremenim sukobima, gde kombinacija vazdušnih udara i lokalnih kopnenih snaga ima za cilj ubrzano slabljenje centralne vlasti.
Sada, kada se pojavljuju izveštaji o hiljadama kurdskih boraca u pokretu, scenario koji je do juče bio teorijska mogućnost dobija konkretne obrise.
Rizik šire destabilizacije
Zakonodavci u Vašingtonu već su ranije postavljali pitanje kakve bi posledice mogla imati strategija koja podrazumeva slabljenje iranske države bez jasnog plana za postkonfliktni period. Pojedini su upozoravali na rizik da bi destabilizacija mogla proizvesti dugotrajan haos, sa nepredvidivim regionalnim posledicama.
Ukoliko se kurdska ofanziva pokaže kao organizovana i koordinisana akcija, Iran bi mogao odgovoriti širenjem operacija prema iračkoj teritoriji ili pojačanim pritiskom na američke ciljeve u regionu.
Za sada ostaje nejasno da li je reč o samostalnoj inicijativi kurdskih snaga, lokalnoj dinamici na terenu ili delu šireg geopolitičkog nadmetanja. Ono što je sigurno jeste da svaka nova varijabla u ovom sukobu povećava rizik od regionalne eksplozije čije granice je sve teže povući.
Kontroverza oko izvora: jedan od tri izvora koje smo koristili je objavu obrisao. Zašto?
Dodatnu konfuziju izazvala je činjenica da je izraelski novinar Barak Ravid, koji se često poziva na visoke američke i izraelske izvore, obrisao svoju objavu na platformi X u kojoj je tvrdio da su mu američki zvaničnici potvrdili pokretanje kurdske kopnene ofanzive u severozapadnom Iranu.
U prvobitnoj objavi Ravid je naveo da mu je „američki zvaničnik“ rekao da su kurdsko-iranske milicije započele operaciju. Međutim, ubrzo nakon objavljivanja, poruku je obrisao.
Istovremeno, Fox News nije povukao svoju verziju vesti, što dodatno komplikuje sliku. U situaciji kada nema nezavisnih potvrda sa terena, a zvanični Teheran negira masovnu kopnenu operaciju, brisanje objave jednog od glavnih medijskih prenosilaca informacije prirodno otvara pitanje pouzdanosti inicijalne tvrdnje. Takođe vest negiraju i kurdski izvori.
Da li je vest bila preuranjena? Da li je glavni izvor naredio povlačenje izjave? Ili je u pitanju bila informacija koja nije prošla dodatnu proveru? Bez zvaničnog objašnjenja, javnost ostaje sa više pitanja nego odgovora.
Američka vojska ne naoružava pobunjenike, ali CIA da.