Sukob između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana ulazi u novu, opasnu fazu. Prema izveštaju agencije Rojters, Američka centralna komanda je u nedelju, 1. marta, objavila da je od početka operacije u Iranu uništeno više od 1.000 meta.
Kako se navodi, mete uključuju iranske vojne komandne i kontrolne centre, sedište Revolucionarne garde, lokacije balističkih raketa i vojne komunikacione objekte. U saopštenju se ističe intenzitet i obim kampanje, čiji je cilj slabljenje iranske vojne infrastrukture i očuvanje američke strateške superiornosti u regionu.
Ova objava dolazi u trenutku kada se front širi, a političke i vojne poruke postaju sve direktnije.
Izrael mobiliše 100.000 rezervista
Istog dana, izraelska vojska je objavila da planira da pozove oko 100.000 rezervista u okviru operacije pod nazivom „Lavlja rika“, pokrenute u koordinaciji sa Sjedinjenim Državama. Prema pisanju lista Tajms of Izrael, najmanje 50.000 rezervista već je na dužnosti.
U saopštenju izraelske vojske navodi se da se nivo pripravnosti podiže na više frontova, što ukazuje da se Tel Aviv priprema za produženi i višeslojni sukob.
Izraelske odbrambene snage su 1. marta 2026. objavile i završni analitički izveštaj o rezultatima operacija. U njemu se navodi da je eliminisano kompletno najviše rukovodstvo Irana i lideri savezničkih organizacija.
Prema toj izjavi, ubijeni su iranski vrhovni vođa Ali Hamnei, načelnik Generalštaba Abdul Rahim Musavi, bivši načelnik Generalštaba Hosein Salami, načelnik specijalnih snaga Golam Ali Rašid, komandant vazduhoplovnih snaga IRGC-a Amir Ali Hadžizadeh i komandant sirijsko-libanskog korpusa Kuds snaga Hosein Mahdavi.
Na listi su i lideri Hezbolaha, palestinske organizacije Hamas, kao i načelnik štaba oružanih snaga Hutija Muhamed Abd el Karim el Gamari.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je ranije tog dana izjavio da namerava da intenzivira napade protiv Irana.
Teheran pod udarima
Kasno u nedelju uveče, dve snažne eksplozije potresle su Teheran oko 21 čas po lokalnom vremenu. Prema prvim izveštajima, razbijeni su prozori na stambenim zgradama, a među stanovništvom je zavladala panika.
Državna televizija je istovremeno javila da je napadnuta. Nije odmah bilo jasno koje su mete pogođene, ali su eksplozije povezane sa rastućim talasom udara na prestonicu. Prethodno je zabeleženo više od 30 vazdušnih napada na „srce“ grada.
Iranska državna agencija IRNA izvestila je da su se „strašne eksplozije“ čule u više delova Teherana, uključujući raskrsnice Sejed Kandan i Kasr, trg Vanak i aveniju Motahari.
Zelenski poziva na nastavak udara na Iran
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je 1. marta Sjedinjene Države da pokažu odlučnost i nastave napade na Iran. Naveo je da ukrajinske obaveštajne službe i Ministarstvo spoljnih poslova pažljivo prate situaciju.
„Važno je da se ova prilika za promene u Iranu pravilno iskoristi. Važno je da odlučnost Amerikanaca i odlučnost svih u svetu zaista urodi plodom“, rekao je Zelenski.
Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar izjavio je da je cilj rata „konačno uklanjanje egzistencijalnih pretnji“ Izraelu, dodajući da je to nemoguće dok je sadašnji režim u Iranu na vlasti.
Iranski odgovor: operacija „Pravo obećanje 4“
Revolucionarna garda se zaklela na osvetu zbog pogubljenja vrhovnog vođe Alija Hamneija. U okviru operacije „Pravo obećanje 4“, pokrenute su sedma i osma faza napada.
Prema saopštenju državne televizije i pres službe IRGC-a, talasi raketnih i bespilotnih napada započeli su istovremeno i velikim intenzitetom.
Iran je, prema tim navodima, ciljao 27 vojnih baza i instalacija u oblasti Tel Aviva u jednom od najopsežnijih napada poslednjih godina. Britanski ministar odbrane Džon Hili saopštio je juče popodne da su dve rakete iz Irana ispaljene prema Kipru, gde se nalaze britanske vojne baze. Nakon toga usledila je još jedna serija napada, a eksplozija se čula u bazi Akrotiri, piše Daily Mail.
U dramatičnom videu ispod vrlo je verovatno da vidimo hipersoničnu raketu Fattah-2 na delu:
U isto vreme, region je potresla i serija incidenata na moru, uključujući napade na nekoliko tankera.
Irak ulazi u sukob
Velike eksplozije zabeležene su na Međunarodnom aerodromu Erbil u iračkom Kurdistanu. Protivvazdušna odbrana raspoređena u vojnom delu aerodroma, gde su prisutne američke snage, izvršila je presretanja pre eksplozija.
Iranski emiter Pres TV izvestio je da je aerodrom gađan dronovima i raketama. Islamski otpor u Iraku, krovna grupa koja uključuje frakcije Narodnih mobilizacionih snaga, preuzela je odgovornost za 23 operacije dronovima protiv „neprijateljskih baza“.
Dan ranije, ista grupa je saopštila da je izvela 16 operacija sa desetinama dronova. Napadi su usledili nakon što su 28. februara pogođene lokacije u Džurf Saharu, gde PMF ima snažno prisustvo.
Odgovornost za napad na Erbil preuzela je organizacija Ašab el Kaf. Video snimci ukazuju da je pogođena protivvazdušna odbrana, za koju se navodi da uključuje sistem Patriot.
Napadi na baze u Jordanu i severnom Iraku
Prema pisanju Der Špigela, iranski raketni i dron napadi ciljali su multinacionalnu bazu (zapadnu) kod Erbila i nemačku bazu Al-Azrak u Jordanu, gde su stacionirane snage Bundesvera.
Napade je, prema tim navodima, presrela protivvazdušna odbrana. Jedan američki vojnik je povređen šrapnelom, dok nemački vojnici nisu povređeni.
Odgovornost je preuzela organizacija Saraja Avlija el Dam, nazivajući napade odmazdom za atentat na Hamneija.
Bundesver je smanjio prisustvo u severnom Iraku, dok se broj vojnika u Jordanu planira prilagoditi bezbednosnim uslovima.
Iran tvrdi da je oborio američke i izraelske dronove
Revolucionarna garda saopštila je da je oboren još jedan američki dron MQ-9 Reaper u provinciji Isfahan. Prema iranskoj strani, ukupno su oborena dva drona tog tipa.
Istovremeno, navodi se da su oborene i dve izraelske bespilotne letelice Hermes, čime ukupan broj oborenih Hermes dronova dostiže 20, prema iranskim tvrdnjama.
Ove objave dolaze u trenutku kada se vazdušni prostor regiona pretvara u intenzivno operativno okruženje u kojem bespilotne letelice imaju centralnu ulogu.
Sukob koji je počeo kao koordinisana operacija protiv iranskih vojnih ciljeva sada se širi na Irak, Jordan, Izrael i širi Bliski istok. Dok Vašington govori o uništenju preko 1.000 meta, a Tel Aviv mobiliše desetine hiljada rezervista, Teheran odgovara talasima dronova i raketa.
Region ulazi u fazu u kojoj više nijedna strana ne govori o ograničenim udarima, već o strateškom obračunu čije posledice prevazilaze granice jedne države, a glavno pitanje je ko ima više zaliha raketa/presretača.
Tramp za Dejli mejl: Rat sa Iranom bi mogao da traje oko četiri nedelje
U razgovoru za britanski Dejli mejl, američki predsednik Donald Tramp izneo je procenu mogućeg trajanja rata sa Iranom, sugerišući da bi sukob mogao biti relativno kratkotrajan.
Prema njegovim rečima, reč je o „procesu od četiri nedelje“. „Procenili smo da bi to trajalo oko četiri nedelje“, rekao je Tramp, dodajući da bi operacije mogle trajati „četiri nedelje – ili manje“, prenosi Rojters.
Predsednik je naveo da, uprkos veličini i snazi Irana, procena njegove administracije ostaje da bi kampanja mogla biti završena u tom vremenskom okviru.
Takođe je nagovestio da bi uskoro mogao dati novu javnu izjavu kako se vojne operacije budu razvijale.
„Spremam se da to uradim“, rekao je Tramp, ostavljajući otvorenom mogućnost daljih saopštenja u narednim danima.
