Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Države još nisu ni započele operacije punog intenziteta protiv Irana i da ne isključuje mogućnost kopnene invazije. Komentarišući razvoj sukoba na Bliskom istoku, Tramp je naglasio da trenutne akcije Vašingtona nisu dostigle maksimum.
„Možemo započeti potpuni rat sa Iranom, mogu poslati kopnene trupe na njihovu teritoriju, ne isključujem to“, rekao je predsednik.
Dodao je da „veliki talas“ tek predstoji i da najintenzivnija faza operacija još nije započela.
„Još nismo ni počeli snažno da ih udaramo. Veliki talas još nije stigao. Veliki talas će uskoro stići“, poručio je Tramp, jasno signalizirajući da dalja eskalacija ostaje otvorena opcija.
Vazdušni udari i sumnje u efikasnost
Istovremeno, Centralna komanda SAD, CENTCOM, distribuira video snimke udara na iranske lansirne sisteme balističkih raketa. Međutim, ograničen broj objavljenih snimaka izaziva pitanja o obimu i efektima tih operacija.
Izraelski avioni nastavljaju da ciljaju lansirne sisteme, dok se izlazi iz podzemnih raketnih baza, prema procenama, nalaze pod stalnim nadzorom američkih satelita. U uslovima oslabljenog sistema protivvazdušne odbrane, Iranu postaje sve teže da očuva operativnost svog arsenala.
Ipak, sve strane su iz prethodnog sukoba izvukle pouke i prilagodile taktiku. Izrael i SAD suočavaju se sa sve opreznijim delovanjem IRGC-a, što otežava otkrivanje i uništavanje lansirnih sistema. S druge strane, Iran se suočava sa rastućim problemima u zaštiti svoje infrastrukture zbog značajnih gubitaka u PVO sistemima.
Kedmi: Cilj je promena režima
U javnosti se pojavljuju i drugačija tumačenja ciljeva operacije. Jakov Kedmi, bivši šef izraelske obaveštajne službe Nativ, izjavio je u video intervjuu za ruske medije da pravi cilj napada na Iran nije sprečavanje razvoja nuklearnog oružja, već promena režima.
Prema njegovim rečima, tokom takozvanog Dvanaestodnevnog rata primarni cilj bio je uništenje iranske nuklearne industrije. Kedmi tvrdi da je taj cilj postignut u meri u kojoj Iran trenutno nije u poziciji da brzo obnovi vojnu nuklearnu infrastrukturu bez višegodišnjih ulaganja.
Sadašnji cilj, prema njegovom tumačenju, jeste rušenje postojećeg sistema vlasti i dovođenje novih političkih snaga na čelo države.
„Izrael treba da dovede na vlast druge snage, ne verske, ekstremističke koje vladaju zemljom 49 godina, već nove koje će narod, u jednoj ili drugoj meri, izabrati“, rekao je Kedmi.
Otpornost sistema u Teheranu
Međutim, početne nade Vašingtona i Tel Aviva u brzu destabilizaciju iranskog političkog sistema, prema oceni pojedinih analitičara, nisu se ostvarile. Napadi na ciljeve koji su, prema kritikama, uključivali i civilnu infrastrukturu i doveli do velikih žrtava, doprineli su konsolidaciji iranskog društva.
Privremena vlada Islamske Republike odbila je pregovore sa SAD i nastavlja napade na američke vojne baze u regionu. Istovremeno, iranske rakete i dronovi nastavljaju da gađaju izraelske gradove.
Pojedini stručnjaci dovode u pitanje dugoročnu održivost izraelskog sistema protivvazdušne odbrane ukoliko se trenutni intenzitet udara nastavi, upozoravajući na moguće iscrpljivanje zaliha raketa-presretača.
Katar i kontroverzne tvrdnje
Regionalna eskalacija dobila je dodatnu dimenziju nakon saopštenja katarskog Ministarstva odbrane, koje tvrdi da su njihove snage oborile dva iranska bombardera Su-24, pet dronova i sedam balističkih raketa.
Prema Kataru, iranski avioni su pokušali napad na katarske ciljeve. Iranska strana nije komentarisala ove navode.
Međutim, istog dana iznad Kuvajta izgubljena su tri američka borbena aviona F-15, a prema CENTCOM-u, pogođeni su takozvanom prijateljskom vatrom. To je otvorilo spekulacije u regionalnim medijima o tome da li su katarske snage zaista oborile iranske Su-24 ili je došlo do zabune u identifikaciji vazdušnih ciljeva.
Takođe, tvrdnja o obaranju sedam balističkih raketa izazvala je sumnje među analitičarima, s obzirom na složenost takvog presretanja.
Kopnena operacija kao nova pretnja
Trampove izjave o mogućnosti slanja kopnenih trupa dolaze uprkos ranijim porukama da takva operacija nije u planu. Sekretar Pentagona Pit Hegset istog dana je izjavio da SAD ne planiraju kopnenu operaciju protiv Irana.
U jednom delu svoje izjave, Hegset je naglasio:
„Više nismo branioci. Ne sedimo u defanzivi. Mi smo ratnici, obučeni da ubijamo neprijatelje i slomimo njihovu volju.“
Ovakva retorika, u kombinaciji sa Trampovom najavom „velikog talasa“, signalizira da se sukob nalazi u fazi u kojoj političke poruke postaju jednako važne kao i vojna dejstva.
Šta sledi?
Bliski istok se nalazi u fazi duboke nestabilnosti. Vazdušni udari se nastavljaju, regionalne sile ulaze u otvorenu konfrontaciju, a mogućnost kopnene operacije ostaje na stolu. Dok Vašington i Tel Aviv pokušavaju da održe inicijativu, Teheran pokazuje sposobnost da nastavi ofanzivne akcije.
U takvom okruženju, svaka nova izjava ili incident može poslužiti kao okidač za širu eskalaciju, čije posledice prevazilaze regionalne okvire i imaju potencijal da utiču na globalnu bezbednost i ekonomsku stabilnost.
