Teheran napao nosač aviona USS Linkoln, SAD negiraju štetu i tvrde da su pogodili iransku fregatu Džamara

Bliski istok ulazi u fazu otvorenog vojnog sudara u kome se više ne govori samo o ograničenim udarima, već o direktnim napadima na ključne strateške ciljeve. U centru pažnje našao se američki nosač aviona USS Abraham Linkoln, za koji Iran tvrdi da je pogođen balističkim raketama, dok Vašington kategorički negira da je brod pretrpeo bilo kakvu štetu.

Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je američki nosač aviona „Abraham Linkoln“ gađan sa četiri balističke rakete. Prema navodima državnih medija, brod je pogođen. U zvaničnom saopštenju Garde navodi se da je operacija bila uspešna i da je nosač pogođen sa četiri projektila.

Pentagon, međutim, iznosi potpuno drugačiju verziju događaja. U saopštenju američkog Ministarstva odbrane navodi se da je nosač bio meta iranskih raketa, ali da se one „nisu približile brodu i nisu izazvale nikakvu štetu“. Prema američkoj strani, iranski napad nije imao nikakav operativni efekat, a nosač aviona nastavlja svoje vojne operacije bez prekida.

Ova suprotstavljena saopštenja dodatno podižu tenzije i produbljuju informacioni rat koji prati svaku fazu sukoba.

Persijski zaliv – bojno polje

Teheran je objavu o napadu na nosač pratio oštrim upozorenjem. Revolucionarna garda poručila je da će „kopno i more sve više postajati groblje terorističkih napadača“. Ovakva formulacija jasno signalizira nameru Irana da Persijski zaliv pretvori u zonu direktne konfrontacije sa američkim pomorskim prisustvom.

Lokalni mediji preneli su vest o napadu kao potvrdu da je američko pomorsko prisustvo direktno ciljanje, dok međunarodne sile prate situaciju sa zabrinutošću zbog opasnosti od šire eskalacije.

Novi talasi operacije „Iskreno obećanje 4“

Iranska Revolucionarna garda objavila je da je pokrenula sedmi i osmi talas operacije pod nazivom „Iskreno obećanje 4“, dan nakon udara u kojima je stradao iranski vrhovni vođa.

„Pre nekoliko sekundi pokrenuti su sedmi i osmi talas operacije ‘Iskreno obećanje 4’ protiv neprijatelja“, saopštila je Garda, bez preciziranja konkretnih ciljeva.

Američki udari na iransku mornaricu

Vašington tvrdi da je pogodio iransku fregatu Džamaran, vodeći brod klase Mudž. Ovaj brod opremljen je protivbrodskom raketom C-802 Nur kineske proizvodnje. Američka Centralna komanda je napravila grešku u svojoj objavi na društvenoj mreži X, Džamaran je naziv broda, a ne klasa.

Pojedini izvori navode da je fregata pretrpela ozbiljna oštećenja, da ima rupe u trupu i da tone, dok drugi tvrde da je već potonula. Zvanična potvrda o konačnom stanju broda za sada ne postoji.

Ovi napadi uklapaju se u širu operaciju za koju je Donald Tramp dan ranije izjavio da ima za cilj lišavanje Irana njegove mornarice.

Napadi dronovima na naftne platforme

Iranski izvori navode da su dronovi IRGC-a izveli napade na naftne platforme u Persijskom zalivu. Jedna velika platforma koja pripada Ujedinjenim Arapskim Emiratima zapalila se i, prema tim informacijama, potpuno je onesposobljena.

Energetsko tržište reagovalo je momentalno. Cena sirove nafte Brent porasla je iznad 75 dolara po barelu, što predstavlja rast od oko 6 procenata. Očekuje se da bi na azijskim berzama cena mogla dostići najmanje 80 dolara, ukoliko se napetosti nastave, dok mnogi upućeni predviđaju cenu od 110-130 dolara.

Žrtve na američkoj strani

Nakon što su izveštaje o povređenim i stradalim nazivali lažnim vestima, američka Centralna komanda je saopštila da su tri američka vojnika ipak poginula u borbama, dok je petoro ranjeno usled iranskih udara. Prema podacima Centralne komande, ovo su zvanični brojevi. Nezavisni izvori tvrde da bi stvarne brojke mogle biti višestruko veće, ali te tvrdnje nisu potvrđene.

Masovni napadi na Kuvajt i UAE

Iran je pokrenuo opsežne napade balističkim raketama i dronovima na Kuvajt i Izrael. Ministar spoljnih poslova Kuvajta izjavio je da je ukupno 97 balističkih raketa i 283 drona lansirano prema zemlji, a deo njih presretnut sistemima protivvazdušne odbrane.

Prema podacima Ministarstva odbrane, poginuli su državljani Pakistana, Nepala i Bangladeša nakon što su iranski dronovi probili protivvazdušnu odbranu UAE. Najmanje 58 osoba zadobilo je lakše povrede.

Iran je prema UAE ispalio 165 balističkih raketa, od kojih je 152 presretnuto, dok je 13 palo u more. Uništene su i dve krstareće rakete.

Takođe je lansirano 541 dron, od kojih je 506 presretnuto, dok je 35 palo na teritoriju UAE.

Suecki kanal i globalna trgovina

Danska brodarska kompanija Mersk objavila je da privremeno obustavlja plovidbu kroz Suecki kanal i moreuz Bab el-Mandeb. Kompanija i dalje prihvata pošiljke za Bliski istok, ali prekid tranzita dodatno destabilizuje globalne lance snabdevanja.

Ubistvo Mahmuda Ahmadinedžada

Iranski mediji javili su da je i bivši predsednik Mahmud Ahmadinedžad ubijen u izraelskom vazdušnom napadu na početku američko-izraelske operacije. Ahmadinedžad, koji je bio predsednik od 2005. do 2013. godine, navodno je ubijen u svom domu u oblasti Narmak u severoistočnom Teheranu, zajedno sa nekoliko telohranitelja.

Laridžani: američke baze su američka teritorija

Vrhovni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani poručio je da će Teheran nastaviti napade na zemlje u regionu gde se nalaze američke vojne baze.

„Ove baze nisu zemlja tih zemalja, to je američka zemlja“, izjavio je Laridžani, naglašavajući da napadi nisu usmereni protiv država Persijskog zaliva već protiv američkih vojnih objekata.

Prema njegovim rečima, Izrael teži raspadu Irana i destabilizaciji najvećih država regiona, dok SAD i Izrael nastoje da opljačkaju iranske resurse. Teheran, kako navodi, bira između kapitulacije i otpora.

Dug rat ili kratka operacija

U ovom trenutku deluje da je u interesu Irana produžavanje sukoba kako bi se povećali politički i ekonomski troškovi za Vašington. Sjedinjene Države, sa druge strane, ne deluju zainteresovano za dugotrajnu kampanju koja bi mogla imati ozbiljne unutrašnje političke posledice.

Napad na USS Abraham Linkoln simbolično je podigao sukob na nivo direktnog izazova američkoj pomorskoj moći. Bez obzira na to koja verzija događaja je tačna, region je ušao u fazu u kojoj jedna pogrešna procena može pokrenuti lančanu reakciju sa globalnim posledicama.q