U proteklih šest meseci, veliki kineski vojni dron izvodio je seriju letova iznad Južnog kineskog mora, u neposrednoj blizini Tajvana, ali ne pod sopstvenim identitetom. Prema izveštaju agencije Rojters, letelica Narodnooslobodilačke armije koristila je lažne transponderske signale, predstavljajući se kao različite civilne i vojne platforme, čime je uspevala da prikrije stvarnu prirodu svojih misija.
Prema dostupnim podacima sa otvorenog sistema za praćenje letova FlightRadar24, misteriozni dron je od avgusta 2025. godine izveo najmanje 23 izviđačka leta. Tokom tih operacija, njegovi identifikacioni podaci menjani su tako da su kontrolori leta i analitičari elektronske obaveštajne službe mogli da ga identifikuju kao potpuno različite letelice.
U pojedinim slučajevima, dron se na radarskim i digitalnim sistemima pojavljivao kao beloruski teretni avion Iljušin Il-62. U drugim situacijama, emitovao je identitet britanskog lovca Typhoon, severnokorejskog putničkog aviona kompanije Air Koryo ili čak anonimnog poslovnog aviona tipa Gulfstream. Takva elektronska kamuflaža omogućila je da se njegovo realno kretanje zameni fiktivnim podacima, čime je izbegavano pravovremeno prepoznavanje i reakcija.
Tehnika se oslanja na način na koji funkcionišu transponderi i međunarodni sistemi identifikacije. Svaka letelica poseduje jedinstvenu 24-bitnu adresu, koju dodeljuju međunarodne organizacije i nacionalne vazduhoplovne vlasti. Ta adresa se emituje putem transpondera i omogućava praćenje lokacije, pravca i brzine kretanja. Iako je jedinstvena, sama struktura i format tih kodova su javno poznati. To znači da se tehnički mogu presresti, analizirati i potom rekonfigurisati u drugom uređaju, čime se jednoj platformi dodeljuje identitet druge.
Upravo tu, prema oceni sagovornika koje citira Rojters, leži suština kineske prednosti. Kineska armija je očigledno razvila sposobnost da manipuliše sistemom automatske identifikacije, omogućavajući dronovima da se predstave kao legitimne civilne ili vojne letelice drugih država. Time se povećava njihova sposobnost preživljavanja u spornim zonama i produžava operativno vreme nad osetljivim oblastima.
Za Tajvan, koji je navikao na redovne prelete kineskih borbenih aviona i izviđačkih platformi, ovakav metod predstavlja dodatni bezbednosni izazov. Letelica koja se formalno prikazuje kao civilni avion ili strani vojni tip ne izaziva istu trenutnu reakciju kao identifikovani kineski vojni sistem. U realnom vremenu, to može značiti razliku između pravovremenog presretanja i neometanog prikupljanja obaveštajnih podataka.
Tehnologija za zaobilaženje sistema automatske identifikacije ima šire implikacije. Sličan princip koristi se i u pomorskom saobraćaju, gde AIS sistemi omogućavaju praćenje brodova. Analitičari navode da bi slične metode mogle biti od koristi ruskoj takozvanoj tajnoj floti tankera, koja nastavlja da izvozi energente uprkos zapadnim sankcijama. Manipulacija identitetima brodova ili aviona otvara prostor za izbegavanje nadzora i otežava sprovođenje restriktivnih mera.
Fraza „Rat je put obmane“, iz traktata „Umetnost ratovanja“ kineskog stratega Sun Cea, u ovom kontekstu dobija savremeno tehnološko značenje. U klasičnom tumačenju, obmana podrazumeva demonstriranje slabosti kada se poseduje snaga, fingiranje manevara i iznenađenje kao sredstvo postizanja pobede. U digitalnoj eri, to znači i manipulaciju podacima, identitetima i signalima.
Slučaj kineskog drona pokazuje da savremeni sukobi više nisu ograničeni na kinetičku silu. Elektronska i informatička dimenzija postaje jednako važna. Ako letelica može da se predstavi kao potpuno druga platforma i da tako izvede 23 izviđačka leta bez jasne identifikacije, onda se granica između civilnog i vojnog vazdušnog saobraćaja dodatno zamagljuje.
U regionu gde su tenzije već visoke, sposobnost prikrivanja identiteta u vazdušnom prostoru uvodi novu varijablu. Ona ne menja samo taktičku situaciju, već i stratešku računicu, jer pokazuje da dominacija više nije samo pitanje broja platformi, već i kontrole nad informacijom koja ih prati.
Wing Loong 2, kineski dron dugog dometa koji stoji iza operacija obmane
Prema analizi podataka sa FlightRadar24 i navodima Rojtersa, letelica koja je koristila lažne transponderske identitete najverovatnije je bila kineski dron Wing Loong 2, poznat i kao Wing-Loong II. Reč je o velikom bespilotnom sistemu srednje do velike visine i dugog trajanja leta, koji je razvila kineska korporacija AVIC u okviru modernizacije vazduhoplovnih sposobnosti Narodnooslobodilačke armije.
Wing Loong 2 ima procenjeno maksimalno trajanje leta do 20 sati, operativni domet od više hiljada kilometara i plafon leta oko 9.000 metara. Nosivost mu prelazi 400 kilograma, što omogućava kombinaciju elektrooptičkih senzora, radarskih sistema, komunikacionih repetitora i naoružanja. Platforma je koncipirana kao modularna, pa može biti opremljena vođenim raketama vazduh-zemlja, preciznim bombama ili specijalizovanim izviđačkim paketima.
U operativnom smislu, Wing Loong 2 je kineski pandan američkom MQ-9 Reaperu, ali sa značajnim fokusom na izvozni potencijal i fleksibilnost misija. Pored izviđanja i nadzora, može se koristiti za elektronsko izviđanje, ciljničko navođenje, podršku pomorskim operacijama, pa čak i za ulogu komandnog čvora u mrežnocentričnom ratovanju.
