U trenutku kada se Bliski istok nalazi na ivici otvorenog rata, paralelno se odvija još jedna strateška bitka, ona za kontrolu nad veštačkom inteligencijom u američkom vojnom sistemu. Pentagon je, po direktnom naređenju predsednika Donalda Trampa, odlučio da prekine upotrebu modela kompanije Anthropic i da se osloni na modele OpenAI u okviru klasifikovanih vojnih mreža.
Ova odluka ne predstavlja samo tehničku zamenu dobavljača, već duboku političku i bezbednosnu poruku o tome ko postavlja granice upotrebe veštačke inteligencije u ratu.
Trampova intervencija i raskid sa Anthropic-om
Američki predsednik Donald Tramp javno je intervenisao, zahtevajući od svoje administracije da „odmah prekine svaku upotrebu“ modela kompanije Anthropic.
„Ne trebaju nam, ne želimo ih i nikada više nećemo raditi sa njima“, napisao je na Truth Social-u.
Pentagon je potom u petak doneo odluku da nastavi sa modelima OpenAI, nakon što je Anthropic odbio da američkoj vojsci omogući neograničen pristup svojim sistemima, uključujući model „Klod“.
Ministar odbrane Pit Hegset optužio je kompaniju za „izdaju“ i najavio da će biti klasifikovana kao rizik po lanac snabdevanja, zabranivši joj direktnu ili indirektnu saradnju sa američkom vojskom.
Sporazum OpenAI i Ministarstva odbrane
Izvršni direktor OpenAI, Sem Altman, objavio je na mreži X da je postignut dogovor sa Ministarstvom odbrane o raspoređivanju modela na klasifikovanoj vojnoj mreži.
„Večeras smo postigli dogovor sa Ministarstvom rata da rasporedimo naše modele na njihovoj klasifikovanoj mreži“, napisao je Altman, koristeći terminologiju koju koristi Trampova administracija.
Prema njegovim rečima, sporazum uključuje zabranu masovnog nacionalnog nadzora i očuvanje ljudske odgovornosti za upotrebu sile, čak i u slučajevima autonomnih sistema naoružanja.
Altman je naveo da će biti uvedene tehničke zaštitne mere kako bi se osiguralo da modeli funkcionišu u okviru unapred definisanih ograničenja, što je, kako tvrdi, i zajednički cilj Ministarstva odbrane.
Ultimatum i pretnja sankcijama
Tramp je saopštio da će Ministarstvo odbrane u roku od šest meseci potpuno prestati da koristi proizvode Anthropic-a. Ukoliko kompanija ne pomogne u tranziciji, zapretio je upotrebom „punog spektra predsedničkih ovlašćenja“, uključujući moguće građanske i krivične posledice.
Ovakva reakcija je bez presedana za kompaniju koja je do sada igrala važnu ulogu u razvoju napredne veštačke inteligencije relevantne za nacionalnu bezbednost.
Anthropic je saopštio da je „duboko ožalošćen“ odlukom, nazivajući klasifikaciju kao rizika po lanac snabdevanja pravno neosnovanom i opasnim presedanom za američke tehnološke kompanije.
Ideološki sukob oko autonomnog oružja
Suština spora leži u pitanju granica. Dario Amodei, šef Anthropic-a, objasnio je da u nekim slučajevima veštačka inteligencija može potkopati demokratske vrednosti umesto da ih zaštiti.
Kompanija je odbila da dozvoli neograničeno korišćenje modela „Klod“ u vojne svrhe, posebno kada je reč o masovnom domaćem nadzoru i potpuno autonomnim sistemima naoružanja bez ljudskog nadzora.
Prema Amodeiju, najnapredniji sistemi veštačke inteligencije još uvek nisu dovoljno pouzdani da upravljaju smrtonosnim oružjem bez direktne ljudske kontrole.
Anthropic je poručio da „nijedan oblik zastrašivanja ili sankcija“ neće promeniti njihov stav o masovnom nadzoru i autonomnom naoružanju.
Veštačka inteligencija, rat i geopolitika
Odluka Pentagona dolazi u trenutku kada su SAD i Izrael pokrenuli veliku vojnu operaciju protiv Irana. U takvom kontekstu, kontrola nad sistemima veštačke inteligencije postaje pitanje strateške dominacije.
Tramp je jasno stavio do znanja da Pentagon mora imati punu fleksibilnost u primeni AI sistema na bojnom polju, bez ideoloških ograničenja koja dolaze iz Silicijumske doline.
Glavni finansijeri Anthropic-a su Gugl i Amazon, što dodatno komplikuje situaciju i otvara pitanje odnosa tehnoloških giganata i države.
Istovremeno, Altman je pozvao na deeskalaciju i predložio da Ministarstvo odbrane ponudi iste uslove svim kompanijama za veštačku inteligenciju, kako bi se izbegli dalji sukobi između vlade i tehnološkog sektora.
Novi presedan
Ovaj slučaj postavlja presedan: da li će granice upotrebe veštačke inteligencije u ratu određivati zakonodavac i izvršna vlast, ili tvorci tehnologije.
Pentagon je sada jasno poručio da odluke o ratu i primeni sile ne mogu zavisiti od internih etičkih politika privatnih kompanija.
U trenutku kada se američke snage nalaze u direktnoj konfrontaciji sa Iranom, a region klizi ka široj eskalaciji, pitanje ko kontroliše algoritme postaje jednako važno kao i pitanje ko kontroliše nosače aviona i raketne sisteme.
Tehnologija više nije neutralan alat. Ona je postala centralno bojište.
