Sudbina vrhovnog vođe Irana Alija Hamneija postala je centralna tema globalne političke i bezbednosne scene, dok se iz sata u sat pojavljuju dijametralno suprotne informacije. Prema hitnom telegramu međunarodne agencije Rojters, visoki izraelski zvaničnik izjavio je da je telo ajatolaha Hamneija pronađeno u ruševinama njegovog kompleksa u Teheranu, koji je uništen u američko-izraelskim napadima.
Isti izvor, kako prenosi Rojters, kategorično tvrdi da je iranski lider mrtav i da su njegovi posmrtni ostaci locirani nakon udara koji su sravnili njegov stambeni i bezbednosni kompleks. Ova tvrdnja dolazi u trenutku kada su vojni udari na Iran dostigli novu fazu, a političke posledice prete da prerastu u širu regionalnu konfrontaciju.
Podsetimo, Rojters je pola sata ranije demantovao da je preneo vest da je Hamneji poginuo. Sa druge strane, zvanični Teheran nije potvrdio navode o smrti vrhovnog vođe. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei, govoreći za američku mrežu ABC u subotu uveče, odbio je da odgovori na pitanje o zdravstvenom stanju i Alija Hamneija i predsednika Masuda Pezeškijana. „Ne mogu ništa da potvrdim“, izjavio je, dodajući da je u ovom trenutku najvažnija posvećenost odbrani suvereniteta zemlje. Takav nastup dodatno je produbio konfuziju i otvorio prostor za različita tumačenja.
Paralelno sa tim, televizijski kanal Al-Majadin, koji održava bliske veze sa Hezbolahom, izneo je potpuno suprotnu verziju. Prema njihovim navodima, ajatolah Hamnei je živ i nalazi se u zaštićenoj operativnoj komandi, odakle lično upravlja ratnim operacijama. Ova verzija direktno osporava izraelske tvrdnje i pokušava da očuva sliku kontinuiteta vlasti u Teheranu.
Jaz između suprotstavljenih narativa ostaje dubok. Izrael insistira na tome da je simbolični vođa Islamske Republike eliminisan, dok iranska strana ne pruža javne dokaze o njegovom životu, ali ni ne potvrđuje njegovu smrt. U takvom ambijentu, svaka nova informacija ima potencijal da izazove dramatične političke i bezbednosne posledice.
Globalna javnost prati razvoj događaja sa pažnjom bez presedana. Ukoliko se potvrdi smrt vrhovnog vođe, Iran bi mogao ući u period institucionalne i političke neizvesnosti. Ako se, pak, pokaže da je živ i aktivan, to bi predstavljalo ozbiljan udarac kredibilitetu izraelskih tvrdnji i otvorilo nova pitanja o informacionom ratu koji prati oružani sukob.
Za sada, sudbina Alija Hamneija ostaje u središtu jednog od najvećih političko-vojnih trilera savremenog doba.
Ko je (bio) Ali Hamnei: od revolucionarnog klerika do vrhovnog vođe Irana
Ali Hamnei rođen je 1939. godine u Mašhadu, u verskoj porodici srednje klase. Njegov otac bio je šiitski sveštenik, što je značajno oblikovalo njegov rani život i obrazovanje. Već u mladosti Hamnei je započeo verske studije u Mašhadu, a kasnije ih je nastavio u svetom gradu Komu, gde se upoznao sa idejama ajatolaha Ruholaha Homeinija, budućeg vođe Islamske revolucije.
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina bio je aktivan u opoziciji protiv režima šaha Mohameda Reze Pahlavija. Više puta je hapšen i pritvaran zbog svojih političkih aktivnosti. U tom periodu stekao je reputaciju tvrdog i ideološki doslednog protivnika monarhije, ali i bliskog saradnika Homeinija.
Nakon Islamske revolucije 1979. godine, Hamnei je brzo napredovao u novom političkom sistemu. Postao je član Saveta revolucije, a potom i jedan od najuticajnijih versko-političkih lidera nove Islamske Republike. Godine 1981, nakon atentata u kojem je teško ranjen, izabran je za predsednika Irana. Tu funkciju obavljao je do 1989. godine, u periodu obeleženom ratom sa Irakom i konsolidacijom revolucionarne vlasti.
Posle smrti ajatolaha Homeinija 1989. godine, Hamnei je izabran za vrhovnog vođu Irana, najvišu političku i versku funkciju u zemlji. Kao vrhovni vođa, imao je ključnu kontrolu nad oružanim snagama, bezbednosnim strukturama, pravosuđem i državnim medijima. Tokom više od tri decenije na toj poziciji oblikovao je unutrašnju i spoljnu politiku Irana, uključujući razvoj raketnog programa i strategiju regionalnog uticaja kroz saveznike u Libanu, Iraku, Siriji i Jemenu.
Hamnei je dosledno zastupao tvrdu liniju prema Sjedinjenim Državama i Izraelu, istovremeno insistirajući na očuvanju islamskog revolucionarnog identiteta države. Pod njegovim vođstvom Iran je prošao kroz talase međunarodnih sankcija, sporazum o nuklearnom programu iz 2015. godine i njegov kasniji kolaps, kao i period pojačanih unutrašnjih protesta.
Njegova politička filozofija zasnivala se na konceptu „velajat-e fakih“, odnosno vladavini islamskog pravnika, što je temelj iranskog ustavnog sistema. Uprkos kritikama iz dela iranskog društva i međunarodne zajednice, ostao je centralna figura iranskog političkog sistema, simbol kontinuiteta revolucije i ključni arbitar svih strateških odluka u zemlji.
