Iran je objavio zatvaranje Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih morskih prolaza za globalnu trgovinu energentima, čime je izazvao talas panike na međunarodnim tržištima i dramatičnu eskalaciju bezbednosne situacije u Persijskom zalivu. Ovaj potez, koji dolazi paralelno sa nizom vojnih udara, preti da paralizuje globalni brodarski saobraćaj i dodatno destabilizuje Bliski istok.
Blokada najvažnije energetske arterije
Prema navodima zvaničnog predstavnika evropske pomorske operacije „ŠTIT“, brodovi koji su plovili u području Ormuskog moreuza primili su radio poruku od Korpusa islamske revolucionarne garde. U poruci je eksplicitno navedeno da „nijednom brodu nije dozvoljeno da prođe kroz Ormuski moreuz“.
Ovakva formulacija ukazuje na potpunu i apsolutnu blokadu prolaza kroz koji prolazi značajan procenat svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom. Tržišta su odmah reagovala zabrinutošću zbog mogućeg naglog rasta cena energenata i prekida lanca snabdevanja.
Persijski zaliv se, prema procenama, praktično pretvara u ratnu zonu, dok brodarske kompanije i države regiona razmatraju vanredne mere bezbednosti.
Napad na američki brod podrške
Eskalacija je dobila dodatnu dimenziju 28. februara, kada je, prema saopštenju Kancelarije za odnose s javnošću Revolucionarne garde, mornarica IRGC teško oštetila borbeni brod za podršku američkih marinaca u vodama Persijskog zaliva.
Napad je, kako se navodi, izveden preciznom municijom usmerenom direktno na plovilo, čime je naneta izuzetno ozbiljna šteta. Iranska strana je poručila da sva pomorska sredstva Sjedinjenih Država u regionu ostaju u dometu iranskih raketa i dronova, naglašavajući da se kretanje američkih brodova u Ormuskom moreuzu kontinuirano prati.
Ovakva poruka predstavlja otvoreni ultimatum Vašingtonu i dodatno podiže rizik direktnog sukoba velikih sila u uskom morskom prolazu od strateškog značaja.
Udar na aerodrom u Kuvajtu
Ratni front se proširio i na arapske države regiona izrazito poslušne prema Vašingtonu. Prema državnoj novinskoj agenciji Kuvajta, bespilotna letelica pogodila je međunarodni aerodrom u toj zemlji. Udar je izazvao lakše povrede radnika i ograničenu materijalnu štetu na objektima.
Ovaj napad deo je šire serije udara koje Iran, prema sopstvenim navodima, usmerava na američke baze i objekte u regionu. Reakcija susednih država bila je trenutna. Katar je, iz straha od širenja sukoba i potencijalnih napada, privremeno zatvorio svoje teritorijalne vode.
Takve mere ukazuju na vanredno stanje u Persijskom zalivu, gde su trgovački putevi poremećeni, infrastruktura pogođena, a ratni brodovi supersila izloženi direktnim napadima.
Sporne slike oštećenog radara u Kataru
Iran je ubrzo nakon udara objavio detaljne slike koje, prema njihovim tvrdnjama, prikazuju posledice napada na američku radarsku stanicu u Kataru. Na fotografijama su prikazani kadrovi baze „pre“ i „posle“ udara, uključujući veliku rupu u zaštitnoj kupoli koja je skrivala radar, čija se vrednost procenjuje na najmanje milijardu dolara.
Navodi se da je radar u Kataru, zajedno sa sličnom stanicom za radarsku detekciju i elektronsko izviđanje u Manami, Bahrein, predstavljao okosnicu američkog radarskog nadzora širom Bliskog istoka. Na objavljenim slikama vide se i značajna oštećenja struktura pored kupole, uključujući objekte za obradu radarskih podataka.
Brzina kojom su rezultati napada predstavljeni izazvala je dodatnu pažnju. Na internetu se razvila debata o poreklu slika. Pojedini analitičari spekulišu da su snimci dobijeni dronom, drugi smatraju da je reč o satelitskim snimcima za daljinsko očitavanje, dok treći dovode u pitanje njihovu autentičnost i sugerišu mogućnost upotrebe naprednih grafičkih alata ili neuronskih mreža.
Američka strana još uvek nije priznala uništenje radara niti potvrdila obim eventualne štete.
Oman: „Ovo nije vaš rat“
Ministar spoljnih poslova Omana, koji je ranije govorio o značajnom napretku u američko-iranskim pregovorima, sada je pozvao Sjedinjene Države da obustave napade na Iran. Njegova poruka bila je kratka i direktna: „Ovo nije vaš rat.“
Takva izjava dolazi u trenutku kada se diplomatski kanali zatvaraju, a vojna retorika preuzima primat.
Civilne žrtve i dalja neizvesnost
Podseća se da je tokom jednog od današnjih udara na Iran poginulo najmanje 80 civila, među kojima je, prema navodima, bio veliki broj dece i učenika u školi. Ove informacije dodatno podižu emocionalni i politički naboj sukoba.
Zatvaranje Ormuskog moreuza, napadi na vojne i infrastrukturne ciljeve i pretnje daljim eskalacijama stvaraju situaciju u kojoj svaka naredna odluka može imati globalne posledice. Persijski zaliv, kroz koji protiče ključni deo svetske trgovine energentima, sada se nalazi u središtu potencijalne energetske i bezbednosne krize čiji bi efekti mogli da se osete daleko izvan regiona.
