Iran tvrdi da je uništio američki radar AN/FPS-132 u Kataru, sistem vredan 1,1 milijardu dolara

Iranska Revolucionarna garda objavila je da je Iran „potpuno uništio američki radar FP-132 stacioniran u Kataru“, čime je, prema njihovim tvrdnjama, nanet težak udarac regionalnoj arhitekturi protivraketne odbrane Sjedinjenih Država na Bliskom istoku. Reč je o radaru za rano upozoravanje dugog dometa AN/FPS-132 Blok 5, sistemu koji je deo šire američke mreže strateškog ranog upozorenja i koji je, prema iranskim navodima, bio legitiman vojni cilj.

Za sada, američka strana nije potvrdila niti priznala da je došlo do uništenja ovog objekta.

Šta je AN/FPS-132 i zašto je važan

AN/FPS-132 Blok 5 je modernizovana verzija radara za rano upozoravanje velikog dometa, sposoban da detektuje lansiranje balističkih raketa na udaljenostima do približno 5.000 kilometara. Ovakvi sistemi predstavljaju ključne senzorske čvorove u lancu ranog upozorenja, jer omogućavaju detekciju, praćenje i prosleđivanje podataka sistemima presretanja.

U regionalnom kontekstu, radar u Kataru povezan je sa američkim sistemima protivraketne odbrane kao što je THAAD, ali i sa savezničkim mrežama, uključujući izraelski slojeviti štit koji čine sistemi „Strela 3“, „Davidova praćka“ i „Gvozdena kupola“. Uloga radara nije samo u detekciji, već i u obezbeđivanju dodatnog vremena za reakciju, što je presudno u scenarijima balističkih napada.

Ako bi takav radar zaista bio onesposobljen, posledice se ne bi mogle svesti na jednostavan procenat smanjenja uspešnosti presretanja. Umesto toga, efekat bi bio složeniji. Skraćuje se vreme ranog upozorenja, smanjuje se redundantnost sistema i povećava se pritisak na preostale senzore dugog dometa. U protivraketnoj odbrani, svaki dodatni minut znači više prostora za procenu putanje, identifikaciju mamaca i koordinaciju presretača. Gubitak jednog senzora sužava taj prozor reakcije.

Treba imati u vidu da Izrael poseduje još jedan snažan radar za rano upozoravanje u okviru američko-izraelske saradnje, što znači da sistem nije oslonjen samo na jedan čvor. Ipak, ciljanje infrastrukture za rano upozoravanje nikada nije simboličan potez. To je direktan udar na okosnicu regionalne protivraketne arhitekture i podizanje strateških uloga na viši nivo.

Američka prodaja Kataru 2013. godine

Vašington je još 29. jula 2013. godine, preko Agencije za saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti, obavestio Kongres o mogućoj prodaji Kataru jednog radara za rano upozoravanje AN/FPS-132 Blok 5, zajedno sa pripadajućom opremom, obukom i logističkom podrškom. Procenjena vrednost tog paketa iznosila je 1,1 milijardu dolara.

Predložena prodaja obuhvatala je kompletan „Prime Mission“ paket, tehničke i pomoćne objekte, komunikacionu opremu, uređaje za šifrovanje, rezervne delove, opremu za testiranje, tehničku dokumentaciju, obuku osoblja, kao i inženjersku i logističku podršku vlade SAD i izvođača radova.

U tadašnjem saopštenju naglašeno je da će ova prodaja doprineti spoljnopolitičkim ciljevima SAD, jačanju bezbednosti Katara kao važnog partnera i stabilnosti regiona. Navodilo se da će sistem obezbediti trajnu odbrambenu sposobnost Katarskog poluostrva, zaštitu ekonomske infrastrukture i smanjenje zavisnosti od američkih snaga. Takođe je istaknuto da Katar neće imati poteškoća u integraciji radarskog sistema u svoje oružane snage.

U tom kontekstu, vrednost od 1,1 milijardu dolara još 2013. godine govori o strateškoj težini sistema i njegovoj centralnoj ulozi u regionalnoj bezbednosnoj arhitekturi. Danas ova suma prilagođena inflaciji bi iznosila 1,53 milijarde dolara.

Iranske tvrdnje i američko ćutanje

Revolucionarna garda saopštila je da je radar „potpuno uništen“, predstavljajući to kao dokaz sposobnosti Irana da pogodi visoko zaštićene i tehnološki napredne ciljeve. Takva poruka ima jasan politički i strateški efekat, jer implicira da ni ključni senzori američke protivraketne odbrane nisu van domašaja.

Međutim, bez zvanične potvrde iz Vašingtona ili nezavisnih satelitskih snimaka, ostaje otvoreno pitanje stvarnog obima štete. U sličnim situacijama, države često izbegavaju brzo priznavanje gubitaka strateške infrastrukture, posebno kada je reč o sistemima koji su deo šire mreže odvraćanja.

Čeka se potvrda

Ukoliko bi se potvrdilo da je AN/FPS-132 u Kataru ozbiljno oštećen ili uništen, to bi predstavljalo značajan udarac regionalnom sistemu ranog upozorenja. Time bi se povećala neizvesnost u kriznim situacijama i podigao rizik pogrešnih procena.

Efikasnost protivraketne odbrane zavisi od niza faktora, uključujući putanju projektila, stepen zasićenja, upotrebu mamaca i koordinaciju presretača. Manji broj senzora dugog dometa ne znači automatski kolaps sistema, ali znači manju dubinu i manju otpornost na istovremene napade.

U svakom slučaju, sama tvrdnja o uništenju radara ove kategorije podiže krizu na novi nivo. Napad na infrastrukturu ranog upozorenja prelazi granicu taktičkog nadmetanja i ulazi u zonu strateškog rizika, gde svaka strana mora da računa ne samo sa trenutnim efektom, već i sa dugoročnim posledicama po ravnotežu odvraćanja u regionu.