Američki i izraelski napadi na Iran traju već pola dana. Koje vojne zaključke možemo izvući u ovom trenutku? Površan posmatrač mogao bi zaključiti da se vazdušni i raketni napadi SAD i Izraela nastavljaju uz minimalne gubitke, dok su iranski kontranapadi za sada ograničenog obima. Magla rata, operativna bezbednost i propaganda otežavaju preciznu procenu rezultata udara sa obe strane, ali opšti utisak verovatno nije daleko od realnosti. U narednim danima može se očekivati talas neproverenih informacija koje će podržavati različite narative.
Prva i verovatno najvažnija lekcija jeste da napadač u modernom vazdušnom i raketnom ratovanju ima značajnu inicijativu. Iran je verovatno mogao da izvede snažan prvi udar koji bi privremeno preopteretio neprijateljsku protivvazdušnu odbranu, ali bi time preuzeo ulogu agresora i suočio se sa dugotrajnim ratom protiv SAD. Odlučili su se za čekanje i potencijalno mirno rešenje, ali su time izgubili stratešku inicijativu. Prednost je u tome što sada nastupaju iz pozicije napadnute strane, ali su njihove mogućnosti za masovnu odmazdu ograničene.
SAD su mesecima pripremale odbranu od mogućih iranskih odgovora. Dodatna olakšavajuća okolnost za Vašington jeste činjenica da Iran za sada gađa pre svega američke baze u regionu. Tih baza nema mnogo i koncentrisane su, što omogućava relativno efikasnu protivvazdušnu zaštitu. Ukoliko bi Iran uspeo da lansira veliki broj raketa i simultano pogodi više ciljeva, šteta bi mogla biti ozbiljna, ali bi njen efekat verovatno bio više psihološki nego operativno presudan.
Napadi na izraelske aerodrome, luke, nuklearna ili energetska postrojenja imali bi potencijal da izazovu značajnu materijalnu i psihološku štetu. Međutim, takav scenario zahtevao bi masovni plotun raketa sposoban da preoptereti izraelski višeslojni raketni štit. Slično važi i za eventualne napade na američke nosače aviona. Iako bi to bio simbolički snažan udar, nosači su višestruko zaštićeni i izuzetno teško ih je onesposobiti.
S obzirom da je Omurski moreuz već zatvoren, najranjivija meta mogla bi biti naftna infrastruktura u Zalivu. Ona je geografski bliska, slabije zaštićena i strateški izuzetno važna. Uspešan udar na energetske kapacitete imao bi globalne posledice kroz rast cena energije, što bi ekonomski pogodilo pre svega SAD i Zapad. Takav scenario mogao bi uticati i na političke procese, uključujući srednjoročne izbore u SAD.
Najverovatniji razvoj događaja u kratkom roku jeste postepeno sticanje vazdušne nadmoći saveznika nad Iranom i nastavak udara uz ograničene gubitke. Iran se za ovakav scenario pripremao godinama, pa su mu ključne snage disperzovane i često smeštene u zaštićenim objektima. Zbog toga ni njihovi gubici verovatno neće biti razorni. Ipak, njihova sposobnost za masovnu i koordinisanu odmazdu biće sve ograničenija kako vazdušna kampanja bude odmicala.
Osnovni scenario podrazumeva vazdušnu kampanju koja bi mogla da traje nedelju ili nekoliko nedelja, nakon čega bi Vašington mogao proglasiti ostvarenje ciljeva. SAD i Izrael će potrošiti značajne količine ofanzivnih i odbrambenih raketa čije bi obnavljanje moglo potrajati godinama. Iran će izaći oslabljen, ali bez dramatične promene unutrašnjeg poretka.
Rizik eskalacije, međutim, ostaje visok. Ukoliko Iran uspe da pogodi više visoko vrednih ciljeva, poput radara za rano upozoravanje dugog dometa AN/FPS-132 Blok 5, sukob bi mogao prerasti u dugotrajan rat sa teškim ekonomskim posledicama i destabilizacijom šireg Bliskog istoka.
Geopolitika i ekonomija
Direktne vojne posledice rata verovatno će ostati ograničene na Bliski istok, ali geopolitičke i ekonomske posledice biće globalne. Jedna od prvih žrtava biće koncept takozvanog međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. Prema tom poretku, države nemaju pravo da napadaju druge države zbog osećaja ugroženosti ili političkog neslaganja, osim u samoodbrani ili uz odobrenje Saveta bezbednosti UN.
Zapadne države često kritikuju druge zbog kršenja tih principa, ali je percepcija u mnogim delovima sveta da su SAD tokom poslednjih decenija same kršile ista pravila. To je na Zapadu često opravdavano pozivanjem na šire ciljeve ili moralni autoritet. U brzo rastućem ne-zapadnom svetu takvo tumačenje nailazi na sve veći otpor. Ovaj rat mogao bi predstavljati završnu fazu raspada starog poretka i povratak otvorenoj realpolitici, u kojoj velike sile dele svet na sfere uticaja.
Poseban problem predstavlja sudar američke ideje globalne sfere interesa sa konceptom multipolarnog sveta koji zagovaraju nove sile. Dugotrajan sukob u Iranu mogao bi dodatno ubrzati te procese.
Postoji i realan rizik od globalne ekonomske recesije. Svetska ekonomija se još uvek nije u potpunosti oporavila od posledica pandemijskih zatvaranja. Novi šok cena nafte i rast inflacije mogli bi gurnuti mnoge zemlje u ozbiljnu krizu. Rusija bi kratkoročno mogla profitirati od viših cena nafte, dok bi političke posledice u SAD mogle biti nepovoljne po vladajuću stranku na srednjoročnim izborima.
Što rat duže traje, pažnja i resursi SAD sve više će se preusmeravati sa Ukrajine na Bliski istok. To bi oslabilo ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i smanjilo zapadnu vojnu pomoć. U kombinaciji sa povećanim ruskim prihodima od energenata, takav razvoj mogao bi promeniti ravnotežu snaga u rusko-ukrajinskom sukobu.
Pitanje promene režima u Iranu ostaje otvoreno, ali nije izvesno. Iako postoji deo stanovništva koji se protivi vlastima u Teheranu, značajan deo ih i dalje podržava. Bombardovanje retko donosi stabilnu promenu vlasti. Realniji scenario mogao bi biti period haosa, unutrašnjih sukoba i humanitarne krize sa velikim brojem izbeglica.
Ukoliko SAD budu dugoročno vezane za Bliski istok, i Kina bi mogla iskoristiti situaciju, posebno u kontekstu Tajvana. U slučaju destabilizacije Irana, Turska bi mogla pokušati da ojača svoj uticaj među turkofonim manjinama, što bi promenilo regionalnu ravnotežu. Takav razvoj mogao bi dovesti i do novih geopolitičkih pregrupisavanja, uključujući moguće približavanje Turske i Rusije.
Rat koji je počeo kao regionalni sukob mogao bi, u zavisnosti od trajanja i intenziteta, prerasti u prelomni trenutak za globalni poredak i ekonomiju.
