U Italiji se razvija ozbiljan vojni skandal koji bi mogao imati dugoročne posledice po bezbednost i reputaciju italijanskog ratnog vazduhoplovstva. Iz skladišta vazduhoplovstva u Brindiziju nestalo je oko 2.500 delova namenjenih borbenim i transportnim avionima, ukupne vrednosti veće od 17 miliona evra.
Vest je izazvala talas reakcija u italijanskoj javnosti, a slučaj su preuzeli najviši sudski organi u Rimu, zajedno sa vojnim sudom Ministarstva odbrane. Dvanaest vojnih lica, među kojima su i visoki oficiri i komandanti eskadrila, pozvano je na odgovornost zbog, kako se navodi, propusta u čuvanju i nadzoru nad skladištenim materijalom.
Nestanak koji nije mogao proći nezapaženo
Prema pisanju italijanskih medija, nestali delovi nisu bili beznačajni potrošni materijal, već kritične komponente i elektronski podsistemi namenjeni za avione Panavia Tornado i AMX International. Reč je o platformama koje su decenijama činile okosnicu italijanske borbene avijacije.
Na listi nestalih delova nalaze se i komponente za američki transportni avion C-130 Hercules, koji Italija koristi u vojnim i logističkim misijama. Upravo zbog prirode tih delova, koji su ključni za bezbedan i pouzdan let, njihovo skladištenje podrazumeva stroge bezbednosne procedure i višeslojni nadzor.
U jednom od članaka italijanske štampe navodi se da su optuženi oficiri bili direktno odgovorni za materijal uskladišten u objektu u Brindiziju. Terete se za zanemarivanje dužnosti i propuste u obezbeđenju, jer je oprema nestala iz, kako se opisuje, dobro zaštićenog skladišta.
Kako je sistem zakazao
Ključno pitanje koje sada postavljaju i javnost i nadležni organi jeste kako su lopovi uspeli da zaobiđu sve bezbednosne mere i iznesu tako vredne komponente bez pravovremenog otkrivanja.
S obzirom na to da se radi o vojnim skladištima, sa kontrolisanim pristupom i evidencijom ulaska i izlaska materijala, nestanak 2.500 delova ne može se objasniti jednostavnom administrativnom greškom. Italijanske vlasti pokušavaju da utvrde da li je reč o organizovanoj krađi, internim propustima ili kombinaciji oba faktora.
Rimska policija paralelno vodi istragu sa ciljem identifikacije počinilaca i eventualnog lanca preprodaje. Međutim, medijski izveštaji sugerišu da bi oprema mogla već biti van Evrope.
Sumnje vode ka Južnoj Americi
Jedan poznati italijanski list navodi da su nestali delovi završili u Južnoj Americi, preciznije u Brazilu. Ta zemlja je godinama koristila značajan broj aviona Tornado i AMX, što otvara prostor za spekulacije da su komponente već prodate i integrisane u postojeće flote.
Prema tim navodima, počinioci su ukradene delove navodno plasirali na crno tržište, gde su mogli postići visoku cenu upravo zbog ograničene dostupnosti originalnih komponenti.
Dodatni problem leži u činjenici da je proizvodnja aviona Tornado i AMX obustavljena pre više godina. To znači da su rezervni delovi postali retka i dragocena roba. Jedan italijanski vojni stručnjak istakao je da se ove komponente praktično ne mogu lako zameniti, jer se više ne proizvode u serijskoj proizvodnji.
To dodatno komplikuje situaciju za italijansko vazduhoplovstvo, koje sada mora da proceni koliko će nestanak uticati na operativnu spremnost preostalih letelica.
Posledica po sistem
Ovaj slučaj otvara i šira pitanja o stanju logistike i nadzora u vojnim strukturama. Ako su kritični elektronski sistemi mogli da nestanu iz skladišta bez trenutnog alarmiranja sistema, to ukazuje na ozbiljne proceduralne ili organizacione slabosti.
Vojni sud sada razmatra odgovornost dvanaestoro oficira i potpukovnika, ali javnost očekuje odgovor na mnogo šire pitanje, da li je reč samo o nemaru pojedinaca ili o sistemskom problemu unutar odbrambenog aparata.
Ukoliko se potvrdi da su delovi zaista završili u inostranstvu, Italija bi mogla da se suoči i sa međunarodnim implikacijama, uključujući istrage o ilegalnoj trgovini vojnom opremom.
Za sada ostaje činjenica da je iz vojnog skladišta nestala oprema vredna više od 17 miliona evra, namenjena ključnim platformama italijanskog vazduhoplovstva. U zemlji sa dugom tradicijom vojne industrije i strogo regulisanim sistemima kontrole, ovakav slučaj za mnoge deluje kao pozorište apsurda.
