Najnoviji britanski sistem za otkrivanje bespilotnih letelica, razvijen specijalno za uslove savremenog rata dronovima, nije opravdao očekivanja na ukrajinskom frontu. Sistem „Skyperion“, koji proizvodi britanska kompanija Metis Aerospace, pokazao se sposobnim da detektuje samo deo ruskih kamikaza dronova, dok je protiv drugih verzija praktično ostao „slep“.
Prema navodima ukrajinskog odbrambenog medija, uređaj je nedavno isporučen ukrajinskim oružanim snagama radi testiranja u realnim borbenim uslovima. Cilj je bio da se proveri njegova efikasnost u detekciji dolazećih ruskih bespilotnih letelica, pre svega dronova porodice Šahed, koje Rusija koristi pod oznakom „Geran“.
Prvi test na bojnom polju
„Skyperion“ je dizajniran kao lagani pasivni radiofrekventni senzor, prilagođen radu u zasićenoj elektromagnetnoj sredini fronta. Njegova osnovna funkcija je da presreće radio-signale koje emituju neprijateljski dronovi i na osnovu toga upozori jedinice na nadolazeću pretnju.
Međutim, rezultati testiranja bili su daleko od očekivanih. Generalni direktor kompanije Metis Aerospace, analizirajući povratne informacije sa terena, potvrdio je da sistem efikasno detektuje samo dve verzije ruskih dronova.
Razlog za to leži u načinu na koji ovi modeli funkcionišu. Oni su opremljeni telemetrijskim radio-uređajima, video-linkovima i standardnim mobilnim modemima, što znači da emituju radio-signale koje Skyperion može da registruje.
Problem autonomnih dronova
Situacija je drugačija kada je reč o drugim verzijama dronova iz porodice Šahed, odnosno Geran. U tim slučajevima britanski sistem nije uspevao da ostvari detekciju.
Prema objašnjenju jednog od viših rukovodilaca proizvođača, Skyperion je neefikasan protiv bespilotnih letelica koje navigiraju potpuno autonomno, oslanjajući se na kombinaciju satelitske navigacije i inercijalnih sistema. Takvi dronovi ne emituju značajne radio-signale tokom leta, niti stvaraju infracrveni otisak koji bi senzor sistema mogao pouzdano da prepozna.
Drugim rečima, sistem koji je razvijen da „sluša“ elektromagnetni prostor ostaje bez cilja kada protivnik koristi minimalnu ili gotovo nepostojeću emisiju signala.
Tehnički gledano, Skyperion je projektovan da prima radio-frekventne signale u opsegu od 30 MHz do 18 GHz. Ipak, pokazalo se da pojedini ruski dronovi emituju izuzetno slabe ili gotovo zanemarljive radio-signale, ispod praga koji senzor može da registruje.
Ograničenja bez najave modernizacije
Iako su testovi pružili jasnu sliku o ograničenjima sistema, Metis Aerospace za sada nije najavio konkretne planove za modifikaciju uređaja kako bi mogao da detektuje širi spektar dronova. Prema dostupnim informacijama, sama priroda pasivnog RF senzora možda ne dozvoljava jednostavno tehničko rešenje za ovaj problem.
U praksi to znači da sistem može imati određenu vrednost u situacijama kada protivnik koristi dronove sa aktivnim radio-vezama, ali ne i protiv savremenijih autonomnih platformi koje se oslanjaju na unapred programirane rute i minimalnu komunikaciju.
Zaključak sa fronta
Za ukrajinsku vojsku, koja se svakodnevno suočava sa masovnom upotrebom dronova, pouzdan sistem ranog upozorenja je od presudne važnosti. Međutim, prema dostupnim informacijama, Skyperion se u sadašnjem obliku neće koristiti u većim operacijama.
Testiranje na realnom bojištu pokazalo je da savremeni rat dronovima zahteva višeslojnu detekciju, kombinaciju radio-frekventnih, optičkih, infracrvenih i radarskih senzora. Sistem koji se oslanja samo na presretanje radio-emisija može biti efikasan u ograničenim uslovima, ali ne i u situaciji kada protivnik prilagodi taktiku i smanji elektromagnetni potpis.
U tom smislu, iskustvo sa Skajperionom pokazuje koliko je brzo evoluirao tehnološki duel između sistema za napad i sistema za detekciju. U savremenom sukobu, svaka slabost senzora postaje prostor za protivničku inovaciju.
