Kineska agencija MizarVision objavila je 25. februara satelitske snimke na kojima se vidi šest borbenih aviona F-16 Fighting Falcon u bazi Dijego Garsija. Nije precizirano kada su tačno stigli.
Na istim snimcima vide se i dva pomorska patrolna aviona P-8 Poseidon, tri aviona-tankera KC-135 Stratotanker, dva transportna aviona C-130 za koje se navodi da su MC-130J Commando II namenjeni specijalnim operacijama, kao i četiri velika transportna aviona, jedan C-5 Galaxy i tri C-17 Globemaster III.
U luci baze primećen je i razarač sa vođenim raketama klase Arleigh Burke. Ovi brodovi su standardno opremljeni krstarećim raketama Tomahawk za napade na kopnene ciljeve, ali i borbenim sistemom Aegis sa protivraketnim sposobnostima. Njegovo prisustvo sugeriše da baza nije samo logistička tačka, već i potencijalna meta za koju se očekuje potreba protivraketne zaštite.
Dijego Garsija, britanska teritorija iznajmljena SAD, nalazi se oko 3.795 kilometara od Irana. Ta udaljenost je dovoljna da omogući bombarderske operacije uz relativnu bezbednost raspoređenih sredstava. Baza omogućava projekciju sile ka Bliskom istoku, Indo-Pacifiku i šire. Uobičajeno broji između 2.500 i 4.000 pripadnika osoblja, uz 300 do 500 američkih vojnika.
Britanska „zabrinutost“ i Trampova poruka
Raspoređivanje F-16 usledilo je samo nedelju dana nakon što je list Tajms objavio da Velika Britanija odbija da da dozvolu SAD da koriste britanske baze za napad na Iran, vest koja nam je zvučala toliko nezamisliva te je nismo ni preneli.
Izveštaj je povezao britansko odbijanje sa odlukom Donalda Trampa da povuče podršku planovima Londona o odricanju suvereniteta nad arhipelagom Čagos, u koji spada i Dijego Garsija.
Prema Tajmsu, američki planovi su uključivali korišćenje Dijega Garsije i baze RAF Fairford u Engleskoj, ali uz saglasnost britanske vlade. Premijer Kir Starmer navodno je zabrinut da bi iranski napad mogao predstavljati kršenje međunarodnog prava.
Tramp je reagovao javno, porukom na mreži Truth Social, navodeći da bi Dijego Garsija mogla biti potrebna ukoliko Iran ne pristane na sporazum, „kako bi se iskorenio potencijalni napad veoma nestabilnog i opasnog režima“.
„Premijer Starmer ne bi trebalo da izgubi kontrolu, ni iz kog razloga, nad Dijegom Garsijom“
, napisao je Tramp.
Uprkos britanskim izjavama o rezervisanosti, raspoređivanje američkih snaga sugeriše da je baza i dalje deo operativnih planova.
F-16 sa Dijega Garsije realno ne mogu direktno da napadaju Iran zbog dometa, ali su verovatno namenjeni zaštiti baze od dronova ili krstarećih raketa. To ukazuje da se očekuje aktivna upotreba ove lokacije u slučaju šire kampanje.
F-22 Raptor u Izraelu
Dan kasnije, 26. februara, kineski MizarVision je objavio nove satelitske snimke, ovog puta iz vazduhoplovne baze Ovda na jugu Izraela. Na fotografijama se vidi tačno 11 američkih F-22 Raptor.
Ukupno 12 F-22 poletelo je 25. februara iz RAF Lakenheath u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali se jedan navodno vratio zbog tehničkog problema i ostao prizemljen.
F-22 su sposobni za uništavanje protivvazdušne odbrane i napade na kopnene ciljeve. Tokom američke operacije „Ponoćni čekić“ prošlog juna, kada su gađana iranska nuklearna postrojenja tokom 12-dnevnog rata Izraela i Irana, Raptori su obezbeđivali strateške bombardere B-2 Spirit.
Zanimljivo je da su i četiri dana pre te operacije F-22 izvršili sličan transatlantski prelet.
Na snimcima se vidi i američki sistem protivvazdušne odbrane MIM-104 Patriot raspoređen u blizini Ovde, što sugeriše dodatnu zaštitu baze.
Podaci o vazdušnom saobraćaju pokazuju da bi još F-22 moglo biti na putu. Šest je poletelo iz baze Langley ka Lakenheathu 24. februara, a još šest 26. februara.
Dan pre dolaska F-22 u Izrael, američki tankeri KC-135 primećeni su na aerodromu Ben Gurion. Prvobitno su bila dva, ali je 25. februara fotografija pokazala da su raspoređena još dva.
Plan ili pritisak
Aksios je prethodno izvestio da SAD i Izrael planiraju višenedeljnu operaciju protiv Irana. Politiko je objavio da pojedini visoki savetnici u Trampovoj administraciji preferiraju scenario u kojem Izrael prvi napada, kako bi iranska odmazda stvorila političku podršku za američko uključivanje.
„U administraciji i oko nje postoji razmišljanje da je politika mnogo bolja ako Izraelci idu prvi i sami, a Iranci nam se osvete i daju nam više razloga da preduzmemo akciju“, naveo je jedan izvor za Politiko.
Drugi izvori tvrde da je zajednička operacija takođe realna opcija, bez obzira ko prvi udari. Iako su pregovori u Ženevi formalno u toku, deo administracije navodno smatra da će na kraju „doći do bombardovanja“.
Diplomatija i vojna realnost
Velika Britanija je posle prošlogodišnjeg rata predvodila napore da se pojačaju sankcije Iranu, u saradnji sa Nemačkom i Francuskom, kroz mehanizam „brzog vraćanja“ iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.
Istovremeno, Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo rasporedilo je eskadrilu Tajfuna u bazu Al Udeid u Kataru i najmanje šest F-35 Lightning II u RAF Akrotiri na Kipru.
Sve to daje Londonu mogućnost da se brzo uključi u eventualnu operaciju. Sa druge strane, bliskoistočne zemlje koje su zabranile SAD da napadnu Iran iz njihovih baza, mogu promeniti svoje odluke već nakon kratkog telefonskog poziva.
Kineske satelitske slike koje nastavljaju da se nižu, preleti bombardera, tankeri na Ben Gurionu i razarač sa Aegis sistemom na Dijegu Garsiji ukazuju na to da su vojni planovi razrađeni. Pitanje je samo da li će diplomatija u Ženevi uspeti da pretekne operativne rokove.
Za sada, razmak između pregovaračkog stola i piste nikada nije bio manji.
