Američka mornarica ulazi u novu fazu eksperimentisanja sa bespilotnim površinskim plovilima. U saradnji kompanija Blue Water Autonomy i Damen Shipyards, razvija se autonomni ratni brod klase Liberty, projektovan da na moru ostane do tri meseca bez ijednog člana posade.
Prvi brod je, prema navodima kompanije, nedeljama udaljen od porinuća, što znači da bi projekat mogao relativno brzo preći iz faze razvoja u fazu testiranja na moru.
Brod bez posade, ali ne bez zadatka
Liberty klasa razvija se za program modularnih površinskih plovila američke mornarice, poznat kao MASC. Ideja nije da zameni klasične ratne brodove sa posadom, već da ih dopuni. Autonomni brodovi bi preuzimali deo rutinskih, rizičnih ili logističkih zadataka, dok bi se posade na većim plovilima fokusirale na složenije operacije.
Prema dostupnim podacima, Liberty je projektovan da nosi različite terete, uključujući raketne sisteme, senzorske pakete i logističke module. Drugim rečima, zamišljen je kao fleksibilna platforma koja može da se prilagodi različitim misijama.
Ključna karakteristika jeste sposobnost autonomnog delovanja na moru do tri meseca bez ljudske intervencije. To podrazumeva napredne sisteme upravljanja, navigacije i nadzora, ali i pouzdanu energetsku i tehničku osnovu.
Proveren trup, nova namena
Umesto da razvijaju potpuno novi dizajn od nule, inženjeri su se oslonili na postojeći komercijalni model Damen Stan Patrol 6009. Liberty klasa koristi isti trup sa karakterističnim pramcem kao i taj model, koji je već u upotrebi širom sveta.
Stan Patrol 6009 ima oko 58 metara dužine, domet veći od 10.000 nautičkih milja i nosivost preko 150 metričkih tona. Više od 300 brodova sa istim trupom već plovi svetskim morima, što znači da je osnovna konstrukcija već prošla test vremena i eksploatacije.
Ovakav pristup omogućava izbegavanje dugotrajnih ciklusa testiranja koji su tipični za potpuno nove vojne projekte. Umesto višegodišnje validacije konstrukcije, fokus se premešta na integraciju autonomnih sistema i operativne sposobnosti.
Ipak, postoji jedna suštinska razlika u odnosu na originalni model. Liberty nema prostorije za posadu ispod palube. To znači da nema potrebe za klasičnim sistemima vodovoda, grejanja, ventilacije i klimatizacije koji su standardni na brodovima sa ljudskom posadom. Time se smanjuje složenost i masa sistema, ali i skraćuje vreme proizvodnje.
Industrijska brzina kao strateški cilj
Brodovi klase Liberty grade se u brodogradilištu Conrad u Luizijani. U procesu se koriste automatizovane linije za izradu panela, robotski sistemi za montažu i robotsko zavarivanje.
Prema planovima kompanije Blue Water Autonomy, cilj je proizvodnja između 10 i 20 brodova godišnje. Ako se taj tempo zaista ostvari, reč je o ozbiljnom industrijskom kapacitetu, posebno u segmentu autonomnih pomorskih sistema.
Upotreba komercijalnih lanaca snabdevanja i postojećih američkih brodogradilišta trebalo bi da omogući brzu isporuku bez oslanjanja na usko specijalizovane vojne proizvodne linije.
Ambicija i realnost
Američka mornarica već godinama eksperimentiše sa bespilotnim plovilima, ali prelazak sa prototipova na serijsku proizvodnju predstavlja novu fazu. Liberty klasa je pokušaj da se spoje komercijalna platforma i vojna autonomija u relativno kratkom roku.
Ostaje, međutim, nekoliko otvorenih pitanja. Autonomno upravljanje na otvorenom moru, posebno u složenim taktičkim situacijama, zahteva pouzdane algoritme i otpornost na elektronsko ometanje. Takođe, dugotrajno operisanje bez posade nameće zahteve u pogledu održavanja i otpornosti sistema.
Ako projekat ispuni obećanja, američka mornarica bi mogla da dobije flotilu relativno jeftinih i brzo proizvedenih plovila koja proširuju operativni domet i smanjuju rizik po ljudstvo. Ako ne, Liberty bi mogao da postane još jedan ambiciozan program koji je na papiru delovao jednostavnije nego u stvarnosti.
Za sada, prvi brod treba da bude porinut u martu, manje od dve godine nakon početka razvoja. To je tempo koji pokazuje koliko se ozbiljno pristupa ideji autonomnih brodova, ali i koliko se očekuje da tehnologija brzo sazri pod pritiskom realnih potreba flote.
