Iran se, prema navodima više izvora, aktivno priprema za scenario otvorenog sukoba sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima. U Teheranu se polazi od pretpostavke da će do vojne operacije doći bez obzira na tok pregovora, pa su državne i vojne strukture podignute na viši nivo pripravnosti.
Američki list The New York Times, pozivajući se na iranske izvore, navodi da je 67-godišnji Ali Laridžani postao ključna figura u upravljanju državom u kriznom trenutku. Opisan kao dugogodišnji saveznik iranskog vrha i bivši komandant Islamske revolucionarne garde, Laridžani sada predvodi Savet za nacionalnu bezbednost i ima proširena ovlašćenja. Prema tim navodima, on je potisnuo predsednika Masuda Pezeškijana i konsolidovao stvarnu vlast u svojim rukama kako bi obezbedio stabilnost sistema uoči mogućeg rata.
Navodi se da je ajatolah Ali Hamnei poverio Laridžaniju zadatak da organizuje odbranu zemlje od potencijalnih napada SAD i drugih država, da ograniči javna okupljanja i preduzme mere protiv mogućih unutrašnjih nemira. Tokom poslednjih meseci, njegove nadležnosti su dodatno proširene. On održava komunikaciju sa ključnim spoljnim partnerima poput Rusije i Kine, kao i sa regionalnim akterima kao što su Katar i Oman, nadgleda nuklearne pregovore sa Vašingtonom i priprema planove za upravljanje zemljom u ratnim uslovima. Hamnei mu je, prema tim izvorima, poverio i zadatak da obezbedi kontinuitet sistema u svakom scenariju, uključujući i period eventualne sukcesije.
Iran deluje pod pretpostavkom da je američka agresija moguća u svakom trenutku. Oružane snage i IRGC stavljene su u stanje visoke borbene gotovosti. Duž zapadne granice raspoređeni su brojni lanseri balističkih raketa sa potencijalnim dometom prema Izraelu, dok su na obali Persijskog zaliva postavljeni sistemi sposobni da pogode američke baze u regionu. Iranske snage redovno izvode vežbe u Persijskom i Omanskom zalivu, uključujući simulacije zatvaranja Ormuskog moreuza, strateške tačke za globalni protok nafte. Paralelno se sprovode obuke ratnog vazduhoplovstva i jedinica protivvazdušne odbrane, uz povremena zatvaranja vazdušnog prostora.
Ajatolah Hamnei izdao je direktive prema kojima bi u slučaju rata specijalne policijske jedinice, obaveštajne strukture i milicija Basidž u civilu bile raspoređene širom gradova. Planirano je postavljanje kontrolnih punktova radi sprečavanja unutrašnjih nemira i identifikovanja agenata povezanih sa stranim obaveštajnim službama. Ove mere predstavljaju, prema navodima, odgovor na iskustva iz sukoba sa Izraelom i Sjedinjenim Državama tokom 12-dnevnog rata u leto 2025. godine.
Prema oceni stručnjaka za Iran Valija Nasra, Hamnei je svestan rizika i priprema državu za dva paralelna procesa, rat i sukcesiju. Nasr navodi da ajatolah smatra da mora očuvati sistem do kraja, čak i pod pretpostavkom lične žrtve, jer opstanak strukture vlasti vidi kao istorijsku obavezu.
Istovremeno, britanski Financial Times iznosi detalje o rusko-iranskoj vojnoj saradnji. Prema tim navodima, Moskva i Teheran su u decembru 2025. u ruskoj prestonici potpisali sporazum vredan oko 500 miliona evra o isporuci 500 prenosivih sistema protivvazdušne odbrane 9K333 Verba i 2.500 raketa 9M336 u periodu od tri godine. Dokumenta u koja je list navodno imao uvid pokazuju da se rakete prodaju po ceni od 170.000 evra po jedinici, dok je cena lansera 40.000 evra. Sporazum obuhvata i 500 noćnih vizira Movgli-2 za praćenje vazdušnih ciljeva.
Iran obnavlja PVO kapacitete nakon 12-dnevnog rata iz 2025. godine. Prema pisanju istog lista, Rusija bi sporazum mogla posmatrati kao pokušaj jačanja odnosa sa Teheranom nakon što tokom pomenutog sukoba nije pružila direktnu vojnu podršku. Navodi se i da je Iran u januaru 2026. primio do šest ruskih jurišnih helikoptera Mi-28. Ipak, pojedini analitičari ocenjuju da čak i raspoređivanje novih sistema verovatno neće dramatično promeniti ukupnu ravnotežu snaga u slučaju većeg sukoba.
U međuvremenu, izraelski mediji navode da Tel Aviv polazi od pretpostavke da će Sjedinjene Države pokrenuti vojnu operaciju protiv Irana. Izrael je, prema tim izveštajima, bio spreman da se pridruži mogućem američkom napadu tokom vikenda, ali je operacija odložena. Očekivanja su sada pomerena za četvrtak, 26. februar, što se povezuje sa desetodnevnim rokom koji je američki predsednik dao Teheranu.
Iako se iz Vašingtona povremeno čuju izjave o mogućnosti dogovora sa Iranom, u Tel Avivu se veruje da do napada može doći bez obzira na diplomatske tonove. Prema navodima izraelske štampe, procenjuje se da Iran neće prihvatiti američke uslove, te da je vojna opcija i dalje na stolu. U izraelskim analizama navodi se da bi eventualna operacija mogla biti dugotrajna i usmerena ne samo na iranski nuklearni program već i na strukturu vlasti u Teheranu.
Za Izrael, potencijalni sukob predstavlja strateški trenutak u kojem bi, prema tim ocenama, bilo moguće trajno oslabiti iransku infrastrukturu i mrežu saveznika u regionu.
Region tako ulazi u period povećane neizvesnosti. Dok Teheran konsoliduje unutrašnju kontrolu i jača odbrambene kapacitete, Moskva proširuje vojnu saradnju, a Izrael iščekuje odluku Vašingtona, diplomatski proces i vojna priprema odvijaju se paralelno, uz stalno podizanje uloga na bliskoistočnoj geopolitičkoj sceni.
