Sjedinjene Države su rasporedile eskadrilu lovaca F-16CJ Block 52 „Viper“, poznatih po ulozi u misijama SEAD/DEAD pod nadimkom „Wild Weasels“ (Divlje Lasice), ka Bliskom istoku. Ono što raspoređivanje čini posebno zapaženim jeste to što su avioni opremljeni relativno novim sistemom za elektronsko ratovanje pod nazivom „Angry Kitten“, odnosno „Ljuti mačići“, sa DRFM tehnologijom.
Posmatrači vazduhoplovstva i analitičari zabeležili su fotografije dvanaest „Vajpera“ iz 169. lovačke eskadrile Nacionalne garde Južne Karoline, kako prolaze kroz bazu Lažes na Azorima u Portugalu. Na snimcima je jasno vidljivo da svi nose kapsule „Ljuti mačići“ ispod trupa, uz standardnu opremu za misiju. Raspoređivanje dolazi u trenutku kada diplomatski razgovori sa Teheranom stagniraju, dok pojedini zvaničnici američke administracije nagoveštavaju mogućnost vojne akcije ukoliko pregovori ne donesu rezultat.
Za sam sistem „Angry Kitten“ ovo predstavlja značajnu prekretnicu. Do sada je uglavnom korišćen u obuci i testiranjima, a stručnjaci ocenjuju da bi ovo moglo biti njegovo prvo pojavljivanje u kontekstu potencijalno operativnih zadataka.
Šta su zapravo „Ljuti mačići“ i zašto su važni? Reč je o evoluciji sistema AN/ALQ-167, dizajniranoj da unapredi preživljavanje aviona u okruženju radarski vođenih pretnji, poput sistema zemlja-vazduh. Za razliku od starijih kapsula za ometanje, kao što su AN/ALQ-184 i AN/ALQ-131, koje uglavnom deluju širokopojasno, „Ljuti mačići“ nude agilniji i prilagodljiviji pristup elektronskom ratovanju.
U središtu sistema nalazi se tehnologija digitalne radio-frekventne memorije, DRFM. Ona omogućava kapsuli da „uhvati“ radarske emisije protivnika, snimi ih, klasifikuje i potom manipuliše signalom pre nego što ga vrati nazad ka izvoru. Rezultat mogu biti lažni ciljevi, pomereni tragovi ili zbunjujući odrazi na radarskim ekranima, što otežava protivniku da precizno prati i zahvati avion.
Još jedna razlika u odnosu na starije sisteme jeste mogućnost bržeg ažuriranja i prilagođavanja. Dok su prethodne kapsule zahtevale ručno reprogramiranje kako bi odgovorile na nove pretnje, „Ljuti mačići“ su projektovani za brza ažuriranja. Neki testovi su čak uključivali prilagođavanje tehnika ometanja tokom same misije, na osnovu podataka u realnom vremenu, što ukazuje na širi trend ka adaptivnim, kognitivnim sistemima elektronskog ratovanja u američkim snagama.
Razvoj sistema traje više od decenije, a prvi letovi na F-16 zabeleženi su 2017. godine. Prema pisanju specijalizovanih medija, kapsula je testirana i na drugim platformama, uključujući jurišne avione A-10, bespilotne letelice MQ-9 Reaper, transportne HC-130J i mornaričke lovce F/A-18, što svedoči o njenoj fleksibilnosti u okviru američke avijacije.
F-16CJ varijanta je specijalno konfigurisana za misije suzbijanja i uništavanja neprijateljske protivvazdušne odbrane, poznate kao operacije „Divlja lasica“. Te misije podrazumevaju lociranje, izazivanje i neutralisanje radarskih i raketnih položaja protivnika, što avione izlaže povećanom riziku. U takvom okruženju, napredna elektronska zaštita može biti presudna.
U kontekstu rastućeg američkog vojnog prisustva u regionu, prisustvo F-16 „Divljih lasica“ sa „Ljutim mačićima“ signalizira spremnost za širok spektar scenarija, od odvraćanja do eventualnih preciznih udara. Iranska protivvazdušna odbrana obuhvata kombinaciju ruskih sistema, uključujući seriju S-300, kao i domaće radarske mreže. Svaka potencijalna operacija morala bi da uzme u obzir te kapacitete.
Pentagon nije javno potvrdio da će kapsule „Angry Kitten“ biti korišćene u borbenim dejstvima niti je izneo konkretne planove za vojnu akciju. Ipak, sama činjenica da su „Divlje lasice“ sa „Ljutim mačićima“ upućene ka istoku govori da Vašington želi da raspolaže i oštrim kandžama i mekanim šapama u elektronskom prostoru, u slučaju da diplomatski kanali ne daju rezultat.
