Rat u Ukrajini ne vodi se samo na linijama fronta. On se vodi i u digitalnom prostoru, u aplikacijama za razmenu poruka, na društvenim mrežama i u sajber sferi gde informacije postaju oružje. U Rusiji se Telegram našao u središtu institucionalne i političke konfrontacije, nakon što su državne strukture optužile platformu da ugrožava bezbednost vojnika i omogućava curenje osetljivih podataka.
Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije saopštila je da je dobila „brojne pouzdane informacije“ prema kojima je korišćenje Telegrama u zoni Specijalne vojne operacije više puta stvorilo pretnju po živote pripadnika ruskih oružanih snaga. Kako je preneo TASS, FSB navodi da je u poslednja tri meseca upotreba ove aplikacije od strane vojnika dovela do situacija koje su direktno ugrožavale njihovu bezbednost.
Prema oceni službe, Oružane snage Ukrajine i ukrajinske specijalne strukture imaju mogućnost da brzo dođu do podataka objavljenih na Telegramu i da ih koriste u vojne svrhe. To se odnosi na geolokaciju jedinica, analizu kretanja i potencijalno ciljanje infrastrukture. U savremenim sukobima, i fotografija ili video zapis mogu otkriti položaj, raspored ili dinamiku jedinica, čime digitalna objava postaje operativni rizik.
Zabrinutost je dodatno pojačana izjavom ministra za digitalni razvoj Maksuta Šadajeva, koji je 18. februara izjavio da strane obaveštajne službe koje deluju protiv ruskih snaga imaju pristup prepiskama na Telegramu. Ova tvrdnja otvorila je pitanje mogućih tehničkih slabosti platforme ili, kako su neki sugerisali, potencijalnih veza sa zapadnim obaveštajnim strukturama, uključujući i britanski MI6.
Telegram je odbacio optužbe, nazvavši ih namernom izmišljotinom i negirajući da omogućava pristup privatnim razgovorima. Ipak, uprkos teškim navodima, Šadajev je naglasio da rad Telegrama u zoni Specijalne vojne operacije za sada neće biti odmah ograničen. Istovremeno je izrazio očekivanje da će ruska vojska restrukturirati svoje komunikacione prakse i preći na domaće servise, što ukazuje na strateški cilj tehnološke autonomije u ratnim uslovima.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 11. februara da bi potpuno blokiranje Telegrama bilo teško i praktično nemoguće ukoliko bi izazvalo probleme u vojnoj koordinaciji. Ta izjava otkriva unutrašnju napetost u državnom pristupu: dok se platforma označava kao bezbednosni rizik, istovremeno se priznaje njen značaj u operativnoj komunikaciji.
Roskomnadzor je Telegram optužio da stvara i sistematski održava infrastrukturu koja omogućava ilegalnu trgovinu ličnim podacima ruskih građana. Prema podacima regulatora, od 2022. godine uklonjeno je 8.358 servisa za takozvano hakovanje podataka, dok se godišnje uklanja oko 100 sličnih servisa. Ipak, prema navodima vlasti, novi botovi i kanali se stalno pojavljuju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da takvi servisi kreiraju kompletne „digitalne portrete“ pojedinaca, uključujući ime, datum rođenja, adresu, broj telefona i porodične veze. Vlasti tvrde da su ti podaci korišćeni za prikupljanje informacija o vojnicima, pripadnicima bezbednosnih struktura i državnim službenicima, uz potencijalne planove sabotaža ili terorističkih akata.
Tokom 2025. godine zaplenjeno je 18 fizičkih i 19 virtuelnih servera ukupne zapremine 200 terabajta, koji su sadržali oko 50 milijardi zapisa ličnih podataka. Uprkos tim merama, prema navodima regulatora, ilegalni kanali i dalje funkcionišu.
U avgustu 2025. Roskomnadzor je ograničio pozive putem Telegrama, a 10. februara 2026. najavio je fazna ograničenja kako bi izvršio pritisak na platformu da se uskladi sa ruskim zakonodavstvom. U Rusiji je trenutno prisutno usporavanje preuzimanja multimedijalnih sadržaja, dok osnovne funkcije aplikacije ostaju dostupne.
Osnivač Telegrama Pavel Durov oštro je reagovao, poručivši da ograničavanje sloboda građana nikada nije ispravna odluka i da platforma brani slobodu govora i pravo na privatnost. Direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov izjavio je da su razgovori sa Durovom održani, ali da nisu doneli pozitivne rezultate, dodajući da je prioritet zaštita građana i sprečavanje kriminala, a ne borba za slobodu govora.
Prema informacijama Telegram kanala Baza, aplikacija bi mogla biti potpuno blokirana od 1. aprila, iako Roskomnadzor nije ni potvrdio ni demantovao te navode.
Slučaj Telegrama u Rusiji prerastao je okvire regulatornog spora. On odražava transformaciju savremenog ratovanja, u kojem se digitalna komunikacija pretvara u bezbednosno pitanje prvog reda. Sukob između države i globalne platforme sada ima jasnu geopolitičku dimenziju, dok pitanje ostaje otvoreno: da li će prevladati potpuna kontrola ili model kontrolisane koegzistencije u uslovima digitalnog rata.
