Prisustvo američkih vojnih aviona na aerodromu u Sofiji izazvalo je pažnju regionalnih i međunarodnih medija u trenutku kada se tenzije između Sjedinjenih Država i Irana dodatno pojačavaju. Prema informacijama koje su preneli bugarski državni mediji i bezbednosni analitičar, bivši zamenik ministra spoljnih poslova Milen Keremencev, na Terminalu 1 sofijskog aerodroma primećeno je više američkih aviona za dopunu gorivom u vazduhu.
Keremencev je na Fejsbuku naveo da se sedam aviona-tankera američkog ratnog vazduhoplovstva nalazi na aerodromu, dok su drugi izvori govorili o ukupno deset letelica tipa KC-135 i KC-46. Ovi avioni služe za dopunjavanje gorivom borbenih i drugih operativnih letelica tokom leta, što značajno produžava njihov operativni domet i omogućava dugotrajne vazdušne operacije.
Bugarsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da se američki vojni avioni nalaze na aerodromu „Vasil Levski“ u Sofiji. Prema zvaničnom saopštenju, raspoređivanje je deo aktivnosti povezanih sa operacijama pojačane budnosti NATO-a. Navedeno je i da je prateće osoblje prisutno radi održavanja i servisiranja letelica.
Ambasada Sjedinjenih Država u Bugarskoj saopštila je za televiziju bTV da Republika Bugarska podržava prethodno raspoređivanje američkih aviona i opreme za podršku aerodromu u okviru obuke za aktivnosti pojačane budnosti, u skladu sa sporazumima o pristupu, baziranju i preletu.
BREKING ❌🚨🌟
— SKM News (@skmtimesnews) February 19, 2026
🇺🇸🇧🇬 At Sofia Airport in Bulgaria’s capital, 10 U.S. Air Force KC-135/KC-46 aerial refueling tankers have been deployed. They are reportedly expected to support fighter and bomber aircraft with in-flight refueling operations in the event of strikes on Iran. pic.twitter.com/l9vrfJL0rt
Nova bugarska ministarka spoljnih poslova Nadežda Nejnski izjavila je da je zatražila dodatne informacije o prisustvu američkih aviona i da će javnost biti obaveštena čim dobije preciznije podatke.
Istovremeno, nosač aviona USS Gerald R. Ford uplovio je u pomorsku bazu Suda na Kritu. Prema izveštajima, najveći nosač aviona na svetu trenutno se nalazi u NATO bazi gde se dopunjava gorivom, nakon čega bi trebalo da nastavi put ka Bliskom istoku. Američki brod je ušao u Sredozemno more 20. februara i mogao bi se pridružiti nosaču „Abraham Lincoln“ u regionu za nekoliko dana.
Već smo opisali trenutnu koncentraciju snaga na Bliskom istoku kao najveću od invazije na Irak 2003. godine. U region su poslednjih dana raspoređene desetine letelica, uključujući F-22 Raptor, F-35 Lightning II, F-16CJ Wild Weasel specijalizovane za napade na protivvazdušnu odbranu, kao i avioni za rano upozoravanje i kontrolu u vazduhu E-3 Sentry.
Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp 19. februara izjavio je da Iran ima najviše deset do petnaest dana da postigne dogovor u vezi sa zabrinutostima oko svog nuklearnog programa. U razgovoru sa novinarima u avionu „Air Force One“ rekao je: „Ili ćemo postići dogovor, ili će to biti nesrećno za njih.“ Na pitanje o vremenskom okviru naveo je da smatra da je deset do petnaest dana dovoljno vremena.
Ranije istog dana pominjao je rok od deset dana. „Volstrit žurnal“ je potom objavio da Tramp razmatra pokretanje preliminarnih, ograničenih udara na Iran kako bi primorao Teheran da pristane na zahteve u vezi sa nuklearnim sporazumom. Pozivajući se na izvore upoznate sa temom, list navodi da bi prvi udari mogli da uslede u roku od nekoliko dana, ukoliko predsednik da odobrenje, i da bi bili usmereni na određene vojne ili vladine ciljeve. Ako Iran odbije zahteve, ofanziva bi mogla biti proširena, uz moguće ciljanje struktura režima.
Jedan od sagovornika lista naveo je da bi Tramp mogao započeti sa ograničenim udarima, a zatim ih pojačavati dok Teheran ne pristane da demontira svoj program obogaćivanja ili dok ne dođe do promene vlasti.
Ovaj izveštaj razlikuje se od navoda portala Aksios, koji je objavio da SAD i Izrael pripremaju višenedeljnu kampanju protiv Irana.
U međuvremenu, Iran je u pismu upućenom generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu upozorio da će u slučaju rata baze, objekti i sredstva „neprijateljske sile“ u regionu biti smatrani legitimnim ciljevima. Stalna misija Irana pri UN ocenila je da retorika američkog predsednika signalizira realan rizik od vojne agresije. U pismu se navodi da Islamska Republika ne želi rat, ali da će odlučno odgovoriti ukoliko bude napadnuta.
Dok Vašington govori o mogućim ograničenim udarima, broj i raspored snaga u regionu pokazuju spremnost za šire operacije. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će rok koji je postavio američki predsednik biti deo pregovaračke taktike ili uvod u vojnu eskalaciju. U svakom slučaju, koncentracija snaga u Bugarskoj, Grčkoj i širem regionu Bliskog istoka pokazuje da se bezbednosna situacija ubrzano komplikuje.
