Ukrajinski mediji objavili su imena četvorice pripadnika ukrajinskih oružanih snaga koji su poginuli prošlog decembra u incidentu tokom pokušaja presretanja ruske bespilotne letelice „Geranj“. Reč je o posadi helikoptera Mi-24, koji je, prema dostupnim informacijama, izgubljen u sudaru sa dronom kamikazom.
Prema podacima Lavovske regionalne državne uprave, u incidentu su stradali Oleksandar Šemet, šef vazdušno-taktičke obuke i komandant posade, Dmitro Popadjuk, tehničar leta, Igor Togančin, viši strelac, i Jaroslav Sačik, navigator. Šemet je nosio titulu „Heroja Ukrajine“, koja mu je dodeljena za učešće u vazdušnom napadu na kompleks Azovstal u Mariupolju u aprilu 2022. godine. Sva četvorica pilota sahranjena su u Lavovskoj oblasti dan ranije.
Ranije je saopšteno da je helikopter Mi-24, koji je korišćen za presretanje „Geranja“, iznenada nestao sa radara i da je izgubljen kontakt sa posadom. U prvim informacijama isticano je da je letelica bila tehnički ispravna i da kvar opreme nije mogao biti uzrok pada.
Prema jednoj od pretpostavki, posada je pokušala da obori „Geranj“ koji je leteo na izuzetno maloj visini, ali je došlo do sudara sa dronom, nakon čega je helikopter uništen u eksploziji. Postoji i verzija prema kojoj je „Geranj“ mogao biti dodatno naoružan, uključujući mogućnost integracije rakete R-60 ili prenosnog protivvazdušnog sistema Verba, što bi značajno promenilo karakter pretnje.
U istom periodu pojavile su se informacije da su ukrajinske oružane snage konačno integrisale vođene rakete APKWS-II na američke lovce F-16, koje su donirale zapadne zemlje, sa ciljem efikasnijeg presretanja „Geranja“. Ove rakete su namenjene za borbu protiv kamikaza dronova i sporokretnih podzvučnih krstarećih raketa, uz efikasan domet od približno 5 do 8 kilometara.
Incident sa Mi-24 dodatno je skrenuo pažnju na rizike presretanja dronova koji lete na veoma malim visinama, gde je manevarski prostor ograničen, a vreme reakcije minimalno. U takvim uslovima i manja greška ili neočekivani manevar može imati fatalne posledice, naročito kada se radi o bliskom kontaktu sa letelicom opremljenom eksplozivnim punjenjem.
Gubitak četvorice članova posade Mi-24 otvara nova pitanja o taktici presretanja niskoletećih dronova, tehničkim karakteristikama sistema „Geranj“ i prilagođavanju ukrajinske protivvazdušne odbrane u uslovima produženog vazdušnog rata.
Geran presretači
Postojanje presretačkih verzija drona Geran prvi put je postalo poznato u decembru 2025. godine, kada su na teritoriji Ukrajine pronađeni ostaci Gerana-2 naoružanog raketom vazduh-vazduh kratkog dometa R-60M iz sovjetskog perioda. Geran-2, dron pokretan propelerom, za koji se navodi da je izvedenica iranskog Šaheda-136, ima domet od oko 2.500 kilometara i brzinu krstarenja približno 180 kilometara na sat.
U januaru se pojavila još jedna verzija presretačkog Gerana-2, naoružana modifikovanim prenosivim protivvazdušnim sistemom. Najverovatnija opcija, prema procenama, jeste Igla-V, vazdušna verzija sistema Igla sa infracrvenim samonavođenjem i maksimalnim dometom od oko pet kilometara.
Kasnije istog meseca pronađeni su i ostaci drona Geran-4 na mlazni pogon, takođe naoružanog raketom R-60M. Geran-4 predstavlja duboko nadograđenu verziju Gerana-3, za koji se tvrdi da je kopija iranskog Šaheda-238. Ova varijanta može dostići brzinu između 350 i 500 kilometara na sat, uz efikasan domet od oko 850 kilometara.
Kod Gerana-2, rakete R-60M i sistemi prenosive PVO postavljani su na vrh drona, u nekim slučajevima i okrenuti unazad, što omogućava presretanje ciljeva koji prilaze iz zadnje polusfere. Na Geranu-4 raketa je pričvršćena ispod trupa, najverovatnije kako ne bi blokirala usisnik mlaznog motora koji se nalazi na gornjoj strani letelice.
Raketa R-60M je opremljena infracrvenim tragačem poboljšane osetljivosti i otpornosti na protivmere, uključujući IC mamce. Maksimalni domet dejstva iznosi oko osam kilometara. U nekim izveštajima navodi se i domet do deset kilometara, u zavisnosti od uslova lansiranja.
Prema dostupnim informacijama, presretačke verzije Geran-2 i Geran-4 opremljene su inercijalnim navigacionim sistemom potpomognutim GLONASS-om, kao i sistemom za pretragu i praćenje zasnovanim na termovizijskom snimanju i dvosmernoj vezi za prenos podataka. Ovakva konfiguracija omogućava dronu da autonomno patrolira ili da dobija podatke sa zemlje pre lansiranja rakete.
Ovi presretači nisu primarno dizajnirani za borbu protiv drugih dronova, već za obaranje sporijih ukrajinskih letelica koje se koriste kao lovci na bespilotne sisteme, upravo poput helikoptera Mi-24 i modifikovanih aviona sa fiksnim krilima.
