„Nema više vazduhoplovnih bitaka“: ruski avijatičar tvrdi da NATO piloti ne bi promenili situaciju u Ukrajini

Dodavanje stranih vojnih pilota u sastav Oružanih snaga Ukrajine, prema oceni ruskog vojnog blogera i analitičara avijacije Ilije Tumanova, poznatog pod pseudonimom Fighterbomber, ne bi promenilo situaciju na liniji kontakta. Tumanov, bivši pilot Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, u objavi na svom Telegram kanalu komentarisao je izveštaje o formiranju međunarodnih eskadrila u Ukrajini, u kojima bi jezgro navodno činili veterani američkog i holandskog vazduhoplovstva.

Prema ranijim navodima, Oružane snage Ukrajine formirale su međunarodnu eskadrilu sastavljenu od veterana američkog i holandskog vazduhoplovstva. Međutim, Kijev je dan kasnije saopštio da će u borbenim letovima učestvovati isključivo ukrajinski piloti.

Tumanov u svojoj objavi navodi da, uprkos izveštajima, nema dokaza o prisustvu NATO pilota i da su ukrajinske vlasti takve tvrdnje demantovale. Ipak, dodaje da, pošto, kako kaže, ne veruje ukrajinskim saopštenjima, polazi od pretpostavke da su strani piloti možda prisutni. Istovremeno, ističe da je sve što iznosi u nastavku „fantastični roman bez ikakve veze sa stvarnošću“.

Na pitanje šta bi se promenilo ukoliko bi NATO piloti zaista učestvovali u borbenim dejstvima na strani Ukrajine, odgovara: „Ništa. Apsolutno ništa.“

Prema njegovoj oceni, vazdušni sukob između lovaca trenutno se nalazi u pat poziciji. On tvrdi da ruska strana ima značajnu brojčanu prednost u broju lovaca, posada, nivou obuke, sistemima protivvazdušne odbrane, dometu udara i raspoloživim lovcima pete generacije, ali da tu prednost nije moguće efikasno iskoristiti.

Kao razlog navodi približno jednaku svest o vazdušnoj situaciji na obe strane. To, prema njegovim rečima, omogućava pravovremeno preduzimanje mera predostrožnosti kako bi se izbeglo uništenje sopstvenih aviona i helikoptera. Dodaje da u određenim segmentima svesti o situaciji, brzine reagovanja i na pojedinim delovima fronta ukrajinska strana tradicionalno ima prednost.

„Ako neprijateljski avion leti, mi ga vidimo. Ako lansira raketu, vidimo i avion i metu koju napada. Shodno tome, povlačimo se na bezbednu lokaciju. I oni to vide na isti način. I bore se na osnovu taktičke situacije“, navodi Tumanov.

On ističe da su tokom godina isprobane sve zamislive i nezamislive taktike s ciljem da se spreče gubici sopstvenih lovaca i istovremeno nanese šteta neprijateljskoj avijaciji. Ne, kako kaže, da bi se gubici smanjili, već da bi se u potpunosti eliminisali. Rezultat takvog pristupa, prema njegovim rečima, jeste da su vazdušne bitke i vazdušne pobede praktično prestale.

Navodi da u poslednjih nekoliko godina, otkako ukrajinska strana koristi zapadne avione poput F-16 ili Miraža, nijedan lovac nije zabeležio vazdušnu pobedu nad njima, iako, kako kaže, postoje satirični komentari o „satima za oboreni F-16 ili Miraž“.

Prema njegovom opisu, ruski lovci danas prvenstveno obezbeđuju zaštitu bombarderima i helikopterima, sprečavajući neprijateljske lovce da ih napadnu, dok istovremeno lansiraju rakete na neprijateljske sisteme protivvazdušne odbrane koji pokušavaju da dejstvuju protiv ruskih udarnih grupa. To, kako navodi, „nije ni dobro ni loše, to je realnost“.

Tumanov dodaje da se svakodnevno traže nova rešenja, uključujući primenu novog naoružanja, lovaca Su-57 i novih taktičkih pristupa. Međutim, prema njegovim rečima, svako potencijalno efikasno rešenje nosi rizik od gubitka značajnog broja sopstvenih aviona.

On navodi da će takva rešenja čekati trenutak kada će cena koja bi morala da se plati biti procenjena kao prihvatljiva. Kao ilustraciju iznosi hipotetički scenario u kojem bi gubitak 30 do 40 odsto celokupne taktičke avijacije u nekoliko dana aktivnih operacija radi zauzimanja grada poput Harkiva bio ocenjen kao neisplativ.

Zbog toga, tvrdi, ruske Vazdušno-kosmičke snage trenutno deluju sa sopstvene teritorije, bez ulaska u zonu neprijateljske protivvazdušne odbrane.

Vraćajući se na temu NATO pilota, Tumanov smatra da bi njihovo uključivanje u mešovite eskadrile otežalo komandovanje i kontrolu, jer se, prema njegovim navodima, upravljanje ukrajinskom avijacijom sprovodi na ruskom jeziku. Kao ilustraciju navodi problem prevođenja pojedinačnih komandi u realnom vremenu tokom borbe.

Prema njegovoj oceni, da bi strani piloti efikasno delovali, bilo bi neophodno formirati odvojene jedinice NATO osoblja, kojima bi se upravljalo zasebno. Jednokratni letovi, smatra on, ne bi imali operativni smisao. Ipak, priznaje mogućnost da pojedinačne posade iz zapadnih zemalja, možda i na drugačijim verzijama F-16, učestvuju u borbenim dejstvima radi sticanja iskustva.

Izjava Tumanova predstavlja ličnu procenu i stav autora, koji je ranije služio kao pilot u ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama, i deo je šire debate o ulozi zapadnog osoblja i prirodi vazdušnih operacija u aktuelnom sukobu.