Ruski inženjeri privode kraju pripreme za testiranje stratosferske bespilotne letelice „Argus“, projektovane da deluje na visinama od 15 do 24 kilometra. Ova zona je van domašaja većine prenosivih sistema protivvazdušne odbrane, što znači da bi protivnik za obaranje takve platforme morao da angažuje sisteme poput S-300 ili Patriot, čije su rakete višestruko skuplje od same letelice.
Prema pisanju ruskih izvora vesti, „Argus“ je bespilotna letelica na solarni pogon, sposobna da ostane u vazduhu praktično neograničeno vreme. Koncepcijski, reč je o stratosferskom releju koji po funkcionalnosti podseća na veštački satelit, ali bez ograničenja fiksne orbite. Za razliku od svemirskih sistema, platforma može brzo da se pozicionira iznad željenog područja i da lebdi nad operativnom zonom.
Očekuje se da „Argus“ obavlja izviđanje u realnom vremenu, prati situaciju na terenu, deluje kao repetitor signala i kao ometač. U stratosferi bi, prema tvrdnjama programera, mogao da suzbija neprijateljsku satelitsku navigaciju i komunikacije.
Letelica mase 315 kilograma predviđena je da nosi do 40 kilograma tereta, uključujući komunikacionu i izviđačku opremu. Trenutno se završava montaža prototipa sa rasponom krila od 7 metara. Nakon testiranja planirana je izrada verzije pune veličine sa rasponom krila od 40 metara. Letni testovi zakazani za mart trebalo bi da potvrde aerodinamičke karakteristike konstrukcije.
Ipak, dok se ne okončaju godišnja ispitivanja i dok ne bude demonstriran prototip pune veličine, sve tvrdnje programera treba posmatrati sa rezervom.
„Baraž-1“ kao balonska alternativa satelitskoj mreži
Paralelno sa razvojem „Argusa“, u javnosti je predstavljeno testiranje sistema balona velikih visina „Baraž-1“, koji se opisuje kao zamena za pojedine funkcije američkog satelitskog interneta Starlink. Vest je izazvala pažnju jer se pojavila nakon što je ruskim snagama ograničen pristup Starlink infrastrukturi.
Diskusija o problemima komunikacije u ruskim oružanim snagama počela je 2022. godine. U tom periodu izneti su navodi da su ruski vojnici koristili kineske radio-uređaje Baofeng, koje je protivnik mogao presretati. Kasnije su u upotrebu ušli kineski digitalni sistemi Lira i Kirisun, koji su nudili viši nivo zaštite. Paralelno su korišćeni i klasični terenski telefoni.
Od početka sukoba postalo je jasno da ukrajinske snage, zahvaljujući Starlinku, raspolažu stabilnom satelitskom komunikacijom otpornom na elektronsko ometanje, uključujući video-komunikaciju koja omogućava daljinsko komandovanje. Ruske jedinice su u određenom periodu takođe koristile Starlink terminale, dok nisu uvedene crne i bele liste pretplatnika, čime je pristup ruskoj strani ograničen.
U međuvremenu, Roskomnadzor je uvodio ograničenja u vezi sa upotrebom Telegrama, što je dodatno otvorilo pitanje komunikacionih kanala na terenu.
Sudbina projekata „Skif“ i „Rassvet“
Pitanje ruske satelitske konstelacije „Skif“, koja je zatvorena 2025. godine radi uštede budžetskih sredstava, ostaje otvoreno. Trenutno se nade polažu u Biro 1440 i plan lansiranja komunikacionog satelita „Rassvet“, ali realizacija tog projekta tek treba da potvrdi održivost koncepta.
Tehničke karakteristike „Baraža-1“
„Baraž-1“ je balon punjen helijumom, izrađen od hermetičkog i izdržljivog materijala proizvedenog u Rusiji. Može da lebdi do 20 kilometara visine nekoliko dana. Uređaj je vezan kablom koji služi i za napajanje opreme. Visina se reguliše pneumatskim sistemom za balansiranje.
Nosivost iznosi do 100 kilograma, a primarna funkcija je relej radio-signala na velikim udaljenostima putem 5G NTN opreme. Reč je o pojednostavljenom konceptu visokog repetitora, koji je jeftiniji i brži za implementaciju od satelitske konstelacije u niskoj orbiti.
Proizvođač je Aerodrommaš, rezident Naučno-proizvodnog centra Uškujnik u Velikom Novgorodu. U razvoju su učestvovali stručnjaci sa Moskovskog državnog tehničkog univerziteta Bauman.
Prednosti sistema su niža cena, jednostavnija proizvodnja i brza operativna primena. Visina od 20 kilometara otežava njegovo obaranje. Slabosti su vezani sistem i ranjivost zemaljskog kontrolnog centra. Zbog toga raspoređivanje direktno na liniji fronta nosi visok rizik, ali postoje organizaciona rešenja koja podrazumevaju pozicioniranje u pozadini i ugradnju sistema za bezbedno prizemljenje u slučaju prekida kabla.
Potencijalna radarska primena
Postavlja se pitanje da li bi baloni mogli da nose kompaktnu AESA radarsku opremu, poput sistema Belka koji se koristi na Su-57, radi obezbeđivanja široke radarske pokrivenosti. U tom slučaju, funkcionalnost sistema bi se proširila izvan komunikacija i potencijalno nadmašila pojedine aspekte satelitskih servisa.
I dalje ostaje pitanje tajminga. Zašto su projekti poput „Baraža-1“ i slični aktuelni tek nakon ograničenja pristupa Starlinku i da li je prethodno oslanjanje na američku infrastrukturu usporilo razvoj ruskih rešenja.
U svakom slučaju, razvoj stratosferskih platformi i balona velikih visina pokazuje pokušaj pronalaženja fleksibilnih i finansijski racionalnijih alternativa satelitskim sistemima, uz svest da će njihova realna efikasnost biti potvrđena tek nakon završetka testiranja i operativne primene.
