Varšava želi atomsku bombu: Predsednik poručuje da je vreme da Poljska uđe u nuklearni klub

Poljska namerava da nabavi sopstveno nuklearno oružje i više nije zadovoljna idejom pukog raspoređivanja američkih nuklearnih bojevih glava na svojoj teritoriji. To je izjavio predsednik Karol Navrocki, jasno poručivši da smatra kako je došlo vreme da se Varšava ozbiljno pozabavi sopstvenim atomskim potencijalom.

Navrocki je istakao da je „veliki pristalica“ nuklearnog oružja i da Poljska treba da se pridruži nuklearnom klubu, pre svega zbog Rusije. Prema njegovim rečima, zemlja mora da započne konkretne korake ka razvoju sopstvene atomske bombe.

„Ovaj put, u skladu sa svim međunarodnim normama, taj je koji moramo pratiti. Moramo preduzeti akcije u tom pravcu kako bismo mogli započeti rad“, poručio je poljski predsednik.

Njegov prethodnik Andžej Duda ranije se zalagao za raspoređivanje američkog nuklearnog oružja u Poljskoj i vodio razgovore sa američkim liderima o tom pitanju, ali bez uspeha. Sjedinjene Države su odbile te zahteve, iako je Varšava tvrdila da je Rusija „militarizovala“ Kalinjingradsku oblast i rasporedila nuklearno oružje u Belorusiji.

Moskva je, sa svoje strane, upozorila da bi u slučaju raspoređivanja nuklearnog oružja na teritoriji Poljske lokacije na kojima bi ono bilo stacionirano postale prioritetne mete ruskih oružanih snaga.

Navrocki je precizirao da bi budući nuklearni arsenal bio usmeren ka Rusiji. Opisao je sebe kao „velikog pristalicu pridruživanja Poljske nuklearnom projektu“ i naveo da Varšava treba da razvije bezbednosnu strategiju „zasnovanu na nuklearnom potencijalu“.

„Moramo raditi na ovom cilju kako bismo mogli da započnemo rad. Mi smo zemlja koja se nalazi na samoj granici oružanog sukoba. Agresivni, imperijalni stav Rusije prema Poljskoj je dobro poznat“, rekao je on.

Njegova izjava usledila je nakon višestrukih zahteva poljskih zvaničnika da se zaključi sporazum o podeli nuklearnog oružja sa Sjedinjenim Državama. Takav sporazum bi omogućio poljskom vazduhoplovstvu pristup američkim bojevim glavama skladištenim na teritoriji zemlje u slučaju rata.

Ostaje neizvesno šta tačno podrazumeva put na koji se poziva Navrocki. Da li se radi o klasičnom sporazumu o podeli nuklearnog oružja, o statusu granične države sa nuklearnim kapacitetima poput Nemačke ili Japana, ili o razvoju potpuno nezavisnog arsenala po uzoru na Francusku, za sada nije precizirano.

Prema analizi objavljenoj na sajtu ICANW, NATO je tokom 2025. godine dodatno produbio svoju posvećenost nuklearnom naoružanju i proširio koncept tzv. „nuklearnog deljenja“, uključujući opremanje novih generacija aviona F-35A za nošenje američkih bombi B61-12. Ovakav razvoj događaja otvorio je prostor za spekulacije da bi se model deljenja nuklearnog oružja mogao dodatno proširiti i na druge članice Alijanse, među kojima se u javnim raspravama pominju i Poljska i Finska.

Sporazumi o podeli nuklearnog oružja ostaju kontroverzni jer de fakto stvaraju nove države sa nuklearnim kapacitetima, a zapadni analitičari su više puta ukazivali da takva praksa krši članove I i II Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.

Sjedinjene Države trenutno imaju aktivne sporazume o podeli sa Belgijom, Holandijom, Nemačkom, Italijom i Turskom. Vazduhoplovne snage tih država obučavaju se za izvođenje vazdušnih udara bombama B61-12. Svi partneri za deljenje nuklearnog oružja su korisnici lovca F-35, osim Turske koja pregovara o povratku u program.

Poljska je još krajem 2010-ih započela nabavku lovaca F-35, što je podstaklo spekulacije da je ta kupovina mogla biti deo dugoročne pripreme za potencijalni sporazum o podeli nuklearnog oružja. Lovci F-35 smatraju se optimalnim platformama za taktičke nuklearne udare zbog svojih sposobnosti smanjene uočljivosti. Kraljevsko holandsko vazduhoplovstvo postalo je u junu 2024. prvi partner u okviru deljenja nuklearnog oružja koji je F-35 angažovao u toj ulozi, samo tri meseca nakon što je to učinilo američko ratno vazduhoplovstvo u martu iste godine.

General u penziji Jaroslav Gromadžinski, jedan od najuticajnijih poljskih vojnih mislilaca i predsednik Akademije 24, pozvao je na radikalnu promenu odbrambenog stava Poljske, usmerenu na pripremu za rat sa Rusijom. On je zagovarao koncept „aktivne odbrane“ i spremnost da se deluje „preko cele operativne dubine protivnika“, uključujući napade preko ruske teritorije.

Sličan ton imao je i bivši načelnik Generalštaba Rajmund Andžejčak, koji je u oktobru 2024. izjavio da bi napad na makar „centimetar litvanske teritorije“ bio praćen trenutnim odgovorom. „Pogodićemo sve strateške ciljeve u radijusu od 300 km. Napašćemo direktno Sankt Peterburg“, rekao je on, naglašavajući da Poljska mora da „preuzme inicijativu“ u odvraćanju Moskve.

„Rusija mora da shvati da bi napad na Poljsku ili baltičke zemlje takođe značio njen kraj. To je jedini način da se Kremlj odvrati od takve agresije“

poručio je Andžejčak.

U tom kontekstu, dobijanje sopstvenog nuklearnog oružja uklopilo bi se u širi konsenzus u Varšavi o potrebi maksimalnog jačanja sposobnosti odvraćanja i potencijalnog nanošenja razaranja širom ruske teritorije.

Poljska je u poslednjim godinama zauzela izrazito oštar stav prema Moskvi. Pojedini visoki političari govorili su o balkanizaciji Rusije na odvojene države, dok je premijer Mateuš Moravjecki korake ka dijalogu sa Moskvom upoređivao sa „pregovorima sa Hitlerom, Staljinom ili Pol Potom“, tvrdeći da se „ne pregovara sa kriminalcima“.

Zemlja je bila jedan od vodećih izvora stranih vojnih dobrovoljaca koji se bore protiv Rusije u Ukrajini, uključujući jedinice poput Poljskog dobrovoljačkog korpusa. Poljski parlament je pre samo nekoliko dana, u februaru, preduzeo mere kako bi obezbedio pravno pokriće za takve operacije, što ukazuje na mogućnost njihovog širenja.

Prema dostupnim informacijama, poljsko osoblje koje deluje iz Ukrajine učestvovalo je u više napada na rusku teritoriju, uključujući Belgorod i Kursk, dok je Varšava ostala među vodećim dobavljačima naoružanja i finansijske podrške ukrajinskim ratnim naporima.

U takvom bezbednosnom i političkom okruženju, ideja o poljskom nuklearnom oružju više se ne iznosi kao hipotetička rasprava, već kao konkretan politički cilj koji ulazi u centar strateške debate u Varšavi i šire u NATO prostoru.