Bosna i Hercegovina narednog meseca dobija sedam bespilotnih letelica Bayraktar TB2 koje proizvodi turska kompanija Baykar, potvrdio je ministar odbrane BiH Zukan Helez gostujući na Federalnoj televiziji. Prema njegovim rečima, ugovor o kupovini i obuka su već završeni, a isporuka obuhvata dva veća i pet manjih aviona iste porodice.
Bosna se tako pridružuje grupi balkanskih zemalja koje su već nabavile turske dronove. Nakon Albanije, Kosova, Severne Makedonije i Rumunije, i Sarajevo ulazi u krug korisnika Bayraktara TB2. Time se dodatno produbljuju vojno-tehnički odnosi Ankare sa državama regiona, posebno u oblasti bespilotnih sistema i savremene nadzorne tehnologije.
Bayraktar TB2 je taktička bespilotna letelica srednje visine i dugog trajanja leta, koja je već korišćena u više sukoba i operacija. Staž uključuje Ukrajinu gde je efikasnost gotovo u potpunosti skrajnuta ali i Azerbejdžan, gde se protiv značajno inferiornijeg neprijatelja, Jermenije, pokazala efikasnim. Letelica je opremljena Baykarovim sistemom za prenos slike u realnom vremenu, poznatim kao BGAM. Reč je o aplikaciji koja omogućava ovlašćenim korisnicima da uživo prate video zapise i podatke visoke rezolucije sa TB2 platforme.
Podaci, uključujući telemetriju, senzorske informacije i video-signal, prenose se sa drona preko zemaljskih terminala do zemaljske kontrolne stanice kojom upravlja kupac, odnosno vojska države korisnika. Verzija TB2S koristi satelitsku komunikaciju putem sistema TURKSAT, čime se značajno povećava domet i omogućava prenos podataka na mnogo većim udaljenostima u odnosu na standardne linijske veze.
Prema dostupnim informacijama, sistemi koriste enkripciju od kraja do kraja i takozvanu „diodu podataka“, koja bi trebalo da osigura kontrolisan protok informacija i zaštitu od presretanja. U praksi, to znači da se podaci ne šalju direktno kompaniji Baykar u svakodnevnoj upotrebi, već ostaju u okviru komandnog lanca kupca. Kompanija obezbeđuje tehnološka rešenja i softversku podršku, ali operativno upravljanje ostaje u nadležnosti korisnika.
Ipak, pitanje protoka podataka i potencijalnog pristupa informacijama ostaje predmet rasprava. Teoretski, pristup može biti ostvaren na različite načine, zvanično ili nezvanično, kroz tehničku podršku, nadogradnje sistema ili širu bezbednosnu saradnju. Upravo tu se otvara šira geopolitička dimenzija čitavog procesa.
Širenje turskih dronova na Balkanu deo je šire politike Ankare koja poslednjih godina intenzivno ulaže u odbrambenu industriju i izvoz bespilotnih sistema. Termin „turski polumesec na Balkanu“ koristi se u analitičkim krugovima da opiše mrežu vojno-tehničkih veza koje Turska razvija u regionu. U strateškom smislu, to se tumači kao pokušaj jačanja političkog i bezbednosnog uticaja Ankare, uključujući i potencijalno okruženje Srbije i Grčke.
Poput Srbije i za Grčku, ovo pitanje ima posebnu težinu. U scenariju eventualnih vojnih operacija u Egeju, Atina bi, sa svoje tačke gledišta, želela da izbegne mogućnost istovremenog pritiska sa severa ili u Jonskom moru. Zbog toga raspored bespilotnih sistema u susednim državama dobija i širu regionalnu dimenziju.
Za Bosnu i Hercegovinu, nabavka sedam Bayraktar TB2 dronova predstavlja značajan iskorak u modernizaciji oružanih snaga i podizanju sposobnosti nadzora i izviđanja. Međutim, istovremeno se uklapa u složeniju bezbednosnu sliku Balkana, gde vojna tehnika sve češće postaje produžetak šire geopolitičke strategije.
