Velika NATO vežba „Jež 2025“, održana u Estoniji uz učešće više od 16.000 vojnika iz 12 zemalja, izazvala je znatnu pažnju nakon što su zapadni mediji, pre svega Volstrit žurnal, objavili detalje o njenim rezultatima. U fokusu su bili scenariji u kojima su male grupe operatera dronova, oslanjajući se na ukrajinska iskustva sa ratišta, „virtuelno“ neutralisale znatan broj oklopnih vozila NATO snaga.
Pitanje je, međutim, šta se zaista dogodilo i šta iz toga realno proizlazi.
Šta se desilo na vežbi
Vežba je simulirala bojno polje zasićeno bespilotnim letelicama različitih tipova. Ukrajinski specijalisti za dronove učestvovali su kao instruktori i kao „protivnička strana“. U jednom scenariju, tim od deset operatera, koristeći američki sistem za upravljanje bojištem „Delta“, simulirao je uništenje 17 oklopnih vozila za pola dana, uz dodatnih 30 napada na druge ciljeve.
Prema izveštajima, mehanizovane jedinice NATO-a napredovale su bez adekvatne prilagodbe novoj pretnji, bez dovoljne disperzije, maskiranja i zaštite od dronova. Jedan od posmatrača je situaciju opisao kao „šokantnu“, dok je navodno jedan britanski komandant konstatovao: „Gotovi smo.“
Važno je naglasiti da se radilo o kontrolisanoj simulaciji, sa unapred postavljenim pravilima i ciljem da se namerno stvori „kognitivno preopterećenje“ i stres za jedinice. Cilj nije bio demonstracija snage, već identifikacija slabosti.
Šta to vojno znači
Ukrajinski rat je pokazao da je bojno polje postalo gotovo potpuno „transparentno“. Dronovi, komercijalni i vojni, u kombinaciji sa digitalnim sistemima za obradu podataka, omogućavaju brzo otkrivanje i gađanje ciljeva. Klasične mehanizovane formacije, ako se ne prilagode, postaju ranjive.
To nije nova pojava, ali je sada dovedena do ekstremnog nivoa. Brzi „lanac ubijanja“, od otkrivanja do gađanja, skraćen je na nekoliko minuta. To zahteva drugačiju taktiku, disperziju snaga, integrisanu protivdron zaštitu i stalnu elektronsku borbu.
Međutim, iz toga ne proizlazi da je NATO „bespomoćan“ niti da je moderna mehanizovana vojska zastarela. Proizlazi da se doktrina mora prilagoditi. Isto važi i za Rusiju, Kinu ili bilo koju drugu vojsku koja bi ignorisala saturaciju dronovima.
Kako se to medijski koristi
Volstrit Žurnal je rezultate vežbe predstavio u tonu alarmizma. Narativ je jasan: NATO nije spreman, ruska pretnja raste, potrebna su veća ulaganja, brža transformacija i snažnija mobilizacija.
Takav pristup uklapa se u širi obrazac gotovo svih zapadnih mejnstrim medija koji svaku demonstraciju slabosti koriste kao argument za ubrzano povećanje budžeta i političko objedinjavanje oko ideje dugotrajnog strateškog sukoba sa Rusijom.
U tekstovima poput ovog se naglašava „šok“, „užasni rezultati“, „nismo spremni“, uz paralelno podsećanje na izjave zvaničnika, sekretara, generala, penzionera i think-tankova o mogućem sukobu sa Rusijom do kraja decenije. Time se vežba pretvara iz taktičkog eksperimenta u politički signal.
Gde je preterivanje, a gde realan problem
Realni problem postoji, ne samo u Alijansi već svuda: dronovi su promenili dinamiku ratovanja i veliki sistemi su ranjivi bez adekvatne zaštite. NATO, kao i sve druge sile, mora da ubrza razvoj protivdron sistema, digitalne integracije i disperzovane taktike.
Preterivanje počinje tamo gde se izolovani scenariji iz vežbe predstavljaju kao dokaz potpune nespremnosti ili neminovnosti rata. Vežbe služe upravo tome da se slabosti otkriju pre realnog sukoba.
Tvrdnja da je NATO „gotov“ nije strateška procena, već retorička figura sa jasnom političkom funkcijom. Takve poruke često imaju dvostruku svrhu. Prva je unutrašnja: konsolidacija i obnova jedinstva unutar alijanse, koje je u poslednje vreme narušeno. Alarmizam je istorijski dokazano efikasan mehanizam za ubrzano političko usaglašavanje.
Druga svrha je budžetska i doktrinarna. Dramatično predstavljanje ranjivosti stvara politički prostor za veća izdvajanja za odbranu, ubrzanu modernizaciju i dugoročnu pripremu za sukob visokog intenziteta sa tehnološki ravnopravnim protivnikom. U tom kontekstu, medijsko potenciranje „šokantnih“ rezultata vežbe služi kao argument za transformaciju vojski i povećanje vojnih kapaciteta.
To ne znači da problem ne postoji. Problem postoji, ali način na koji se komunicira često prevazilazi bilo kakvu ozbiljnu vojnu analizu i ulazi u sferu strateške komunikacije.
NATO nije nesposoban
„Jež 2025“ nije dokaz da je NATO nesposoban, niti da je Rusija pred vratima Evrope. To je demonstracija da se priroda rata ubrzano menja i da su velike vojske spore u prilagođavanju.
Problem nastaje kada se vojna analiza u berzanskom časopisu pretvori u politički alat. U tom trenutku granica između realne procene i medijskog mobilisanja javnosti postaje zamagljena.
Ozbiljna rasprava o modernom ratovanju zahteva hladnu analizu, a ne alarmizam. Upravo tu razliku treba praviti.
