„Sram ih bilo“: video poruka kurdskog borca sa fronta otkriva kako su SAD i EU pustile saveznike niz vodu

Video-snimak kurdskog borca sa linije fronta u Siriji poslednjih dana kruži regionalnim medijima i društvenim mrežama, ostavljajući snažan utisak i daleko izvan samog ratišta. U nekoliko rečenica, bez političke retorike i diplomatskih formulacija, on izgovara ono što stotine hiljada Kurda osećaju: da su ostavljeni, iskorišćeni i napušteni u trenutku kada im je zaštita bila najpotrebnija.

„Želeo bih da potvrdim da smo svi napušteni, SAD, Francuska i Evropa. Koristili su nas za borbu protiv ISIS-a, a sada nam govore da se integrišemo u Al Kaidu u Siriji“, rekao je borac kurdskim medijima, ne skrivajući ogorčenje.

Heartbreaking full message from a Kurdish fighter
Minutes before going to the front line:
“I would like to confirm that they have all abandoned us the U.S., France, and Europe. They used us to fight ISIS, and now they are telling us to integrate with Al-Qaeda. Can you mix water… pic.twitter.com/leHmNCQMc4

— Botin Kurdistani (@kurdistannews24) February 9, 2026

Njegove reči nisu izrečene u vakuumu. One dolaze u trenutku kada se severoistok Sirije ponovo pretvara u zonu visokog rizika, a Kurdi se suočavaju sa istim obrascem koji ih prati decenijama: savezništvo dok traje potreba, i tišina kada se interesi promene.

Od borbe protiv ISIS-a do potpune izolacije

Kurdske snage su u ratu protiv ISIS-a izgubile oko 15.000 boraca. Godinama su bile ključni oslonac zapadne strategije na terenu, predstavljane kao pouzdan partner u borbi protiv terorizma. Danas, kako tvrde sami Kurdi, ta uloga je odbačena bez ikakve stvarne političke ili bezbednosne garancije za njihovu budućnost.

„Svi su nas napustili nakon što smo žrtvovali 15.000 boraca. Ovog puta ćemo se boriti samo za Kurde, ni za koga drugog. Više me nije briga“, poručuje borac u snimku koji se brzo proširio internetom.

U ovom trenutku postoji aktivna linija fronta, a očekuje se šira eskalacija, posebno u oblasti Al-Hasake. Prema navodima sa terena, dogovor o prekidu vatre koji je potpisao Ahmed al-Šaraa, poznat i kao Džolani, ocenjuje se kao formalan i neiskren. Napadi se nastavljaju, često bez uniformi, uz podršku ili prećutno odobravanje Turske.

Poruka Vašingtona koja je sve promenila

Prelomni trenutak dogodio se prošlog meseca, tokom nasilnih sukoba između kurdskih snaga i sirijske vojske. Tada su Sjedinjene Države poslale poruku koja je u kurdskim krugovima doživljena kao konačna presuda: partnerstvo sa Vašingtonom je „završeno“.

To nije bila samo promena prioriteta, već signal da SAD više ne vide Kurde kao strateškog saveznika, već kao prepreku u širem političkom dogovoru sa Damaskom. Za Kurde širom regiona, u Siriji, Iraku, Turskoj i Iranu, to je potvrdilo duboko ukorenjeno uverenje da velike sile nikada ne ostaju uz manjine kada se geopolitička računica promeni.

Američka spremnost da podrži jačanje centralne sirijske države pod privremenim predsednikom Ahmedom el-Šarom otvara put modelu vlasti koji Kurdi doživljavaju sa velikim nepoverenjem. Njihov strah nije apstraktan, već zasnovan na istorijskom iskustvu.

Gorka istorija i slomljena obećanja

Pod prethodnim sirijskim režimom, kurdski identitet je bio sistematski potiskivan. Kurdi nisu bili priznati kao posebna kolektivna zajednica. Javno korišćenje kurdskog jezika i imena bilo je zabranjeno, a desetinama hiljada ljudi oduzeto je državljanstvo.

Iako je predsednički dekret od 16. januara obećao određena prava Kurdima, a sporazum od 30. januara između Damaska i Sirijskih demokratskih snaga doneo ograničeno priznanje „kurdskih regiona“, poverenje je već ozbiljno narušeno. Sama činjenica da je taj termin decenijama bio odsutan iz zvaničnih dokumenata govori koliko je duboko nepoverenje ukorenjeno.

Za mnoge Kurde, sve ovo izgleda kao još jedno poglavlje u istoj priči: kada se interesi velikih sila promene, drevni narod ponovo biva gurnut u stranu, „prodat“ u zamenu za stabilnost, naftu ili nove političke aranžmane.

„Bogovi mašina“ i stvarnost rata

Poruka kurdskog borca sa početka priče ima i šire značenje. Ona upozorava sve one koji veruju da tehnološka nadmoć, savezništva na papiru i privremeni vojni dogovori mogu zameniti političku volju i dugoročne garancije.

„Možete li mešati vodu sa crnim uljem? Nemoguće je“, kaže on. „Zato budite spremni. Nemamo nikoga na zemlji osim naših saputnika.“

U tom vapaju ne čuje se samo očaj, već i zaključak koji Kurdi, izgleda, ponovo donose: da u ključnom trenutku mogu da se oslone samo na sebe.