Rat bespilotnim letelicama u Ukrajini ulazi u novu, tehnički složeniju fazu. Nakon višednevnih tvrdnji ukrajinskih vojnih stručnjaka da ruske oružane snage koriste izviđački dron Gerbera kao nosač FPV letelica, na internetu se sada pojavio i video snimak koji direktno potvrđuje takvu praksu. Na snimku se jasno vidi kako bespilotna letelica Gerbera ispušta manji FPV dron u vazdušni prostor iznad Sumija, čime se završava period spekulacija i prelazi u fazu dokazane operativne primene.
Ovaj snimak ima posebnu težinu jer dolazi nakon osporavanja pojedinih ukrajinskih medija. Ranije su tvrdili da je „fizički nemoguće“ da se ruski FPV dronovi pojave iznad gradova poput Sumija, te da su letelice koje su građani primećivali u stvari ukrajinski presretači. Video materijal sada direktno pobija takve navode i potvrđuje da FPV dronovi mogu biti ispuštani iz vazduha, sa platforme koja im omogućava drastično veći operativni domet nego ranije, faktički strateški.
Ruska bespilotna letelica Gerbera sada u ulozi nosača dronova, lansira manje FPV u pravcu Sumija, Ukrajina. pic.twitter.com/80EgZfKW4n
— Oruzje Online (@oruzjeonline) February 9, 2026
Ovakav razvoj događaja nadovezuje se na naše nedavno objavljene analize, gde smo preneli kako pojedini ukrajinski stručnjaci upozoravaju da je Gerbera dobila novu ulogu. Prema tim navodima, ruske snage više ne koriste ovu letelicu isključivo za izviđanje ili kao mamac za iscrpljivanje protivvazdušne odbrane, već i kao „leteći nosač“ FPV dronova. Suština taktike je jednostavna, ali izuzetno efikasna: Gerbera prenosi FPV dron do unapred određene tačke, a zatim ga ispušta, čime jurišna ili izviđačka bespilotna letelica započinje završnu fazu leta mnogo bliže cilju.
Posebnu zabrinutost u Ukrajini izaziva domet sistema. Prema procenama koje su ranije izneli ukrajinski analitičari, Gerbera ima operativni domet do 600 kilometara, u zavisnosti od verzije i konfiguracije. To znači da FPV dronovi, koji su do sada bili ograničeni relativno kratkim radijusom dejstva, sada mogu da deluju duboko u pozadini, ugrožavajući logistiku, komunikacije i komandne tačke ukrajinskih oružanih snaga.
Brojni vojni izvori već duže vreme navode da Rusija ima prednost ne samo u broju bespilotnih letelica, već i u taktikama njihove upotrebe. Operateri dronova igraju ključnu ulogu u ruskim uspesima na frontu, uključujući uspostavljanje kontrole većih naseljenih centara. Nova taktika sa Gerberom dodatno potvrđuje taj trend, jer pokazuje visok stepen prilagođavanja i eksperimentisanja sa postojećim platformama.
Važno je naglasiti da FPV dron ispušten sa Gerbere ne mora nužno biti jurišni. Ukrajinski stručnjaci su ranije upozoravali da ovakva letelica može biti konfigurisana i za izviđanje, čime se dodatno komplikuje situacija na frontu. U oba slučaja, rezultat je isti: povećava se pritisak na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i širi se zona u kojoj ruske bespilotne letelice mogu efikasno da deluju.
U širem kontekstu, objavljeni video snimak predstavlja prelomni trenutak u razumevanju savremenog bespilotnog ratovanja generalno. Granica između izviđačkih, udarnih i pomoćnih platformi sve više se briše, dok modularni sistemi, u kojima jedna letelica služi kao nosač drugih, postaju nova realnost. Ono što je pre samo nekoliko dana postojalo kao tvrdnja ukrajinske strane, sada je potvrđeno vizuelnim dokazom, otvarajući pitanje koliko će se brzo ovakva taktika proširiti i koliko duboko u pozadini će naredni udari dosezati.
Kako je nastao koncept „matičnog drona“ u savremenim sukobima
Iako deluje kao tehnološki šok, koncept bespilotne letelice koja u letu ispušta druge dronove nije nastao preko noći. Ideja se pojavila još tokom prethodnih sukoba, ali dugo je ostajala na nivou eksperimenta ili improvizacije. Tokom rata u Nagorno-Karabahu 2020. godine korišćeni su koordinisani udari više bespilotnih sistema, ali tada nije postojala operativna praksa u kojoj jedan dron sistematski nosi i ispušta druge dronove u vazduhu.
Prvi nagoveštaji koncepta koji makar malo podseća na današnji model pojavili su se ranije u Siriji. Tamo su, između 2018. i 2020. godine, zabeleženi slučajevi modifikovanih izviđačkih dronova koji su u letu ispuštali improvizovane bojeve naprave, pa čak i male pomoćne letelice. Međutim, ti pokušaji su bili ograničenog dometa, slabe pouzdanosti i bez ikakve dublje integracije u vojnu doktrinu. Reč je bila o ad hoc rešenjima, a ne o sistemskom pristupu.
Zanimljivo je da su prve ozbiljnije pokušaje institucionalizacije ove ideje napravile upravo ukrajinske snage. Od 2023. godine, Kijev je eksperimentisao sa upotrebom većih bespilotnih letelica kao repetitora, relejnih tačaka i povremenih nosača FPV dronova. Ipak, domet takvih operacija bio je ograničen na desetine kilometara, a čitav koncept je ostao u okviru taktičkih eksperimenata bez mogućnosti masovne primene.
Prvi put u velikoj meri i sa strateškim dometom
Prava prekretnica dogodila se tek krajem 2025. i početkom 2026. godine, kada su ruske snage počele da koriste bespilotne letelice poput Gerbere, Orlana i Molnije kao matične platforme za ispuštanje FPV dronova na velikim udaljenostima. Po prvi put, ovaj koncept je primenjen u realnim borbenim uslovima visokog intenziteta, sa dometima koji se mere stotinama kilometara i u okviru koordinisanih udara zajedno sa raketama i drugim bespilotnim sredstvima.
Time je FPV dron, koji je do tada bio isključivo taktičko oružje kratkog dometa, prerastao u deo operativnog arsenala namenjenog udarima duboko u pozadini. Granice između izviđačkih letelica, mamaca i udarnih sredstava počele su da se brišu, a prednost je dobio onaj ko je brže uspeo da postojeće platforme prilagodi novim zadacima.
U tom smislu, upotreba „matičnih dronova“ u aktuelnom sukobu ne predstavlja samo tehničku inovaciju, već i važan pokazatelj kako se bespilotno ratovanje ubrzano menja, pomerajući težište sa pojedinačnih sistema na slojevite, modularne i fleksibilne koncepte borbene upotrebe.
