Kada je Iran početkom 2010-ih ostao bez mogućnosti da legalno dobije ruske sisteme S-300 zbog međunarodnih sankcija, u Teheranu je doneta strateška odluka koja je dugoročno promenila iransku protivvazdušnu doktrinu. Umesto čekanja političkog rešenja, pokrenut je razvoj domaćeg sistema dugog dometa koji bi mogao da popuni prazninu u nacionalnoj PVO. Rezultat tog procesa je Bavar-373, danas ključni element iranskog vazdušnog štita.
Od sankcija do domaće tehnologije
Razvoj sistema Bavar-373 započet je u trenutku kada je Iran praktično bio odsečen od zapadnih i ruskih tržišta savremene PVO opreme. Umesto kopiranja u klasičnom smislu, iranski inženjeri su krenuli putem postepenog razvoja sopstvene arhitekture, oslanjajući se na iskustva sa starijim sovjetskim sistemima, ali i na domaću raketnu industriju.
Sistem je prvi put javno predstavljen 2019. godine, kada je zvanično proglašen operativnim. Sam naziv „Bavar“ u prevodu znači „vera“ ili „uverenje“, što nije slučajno izabrano – sistem je zamišljen kao simbol iranske sposobnosti da razvije kompleksne vojne tehnologije pod pritiskom sankcija.
Šta Bavar-373 zapravo jeste
Bavar-373 je mobilni protivvazdušni raketni sistem dugog dometa, postavljen na točkovne kamionske šasije, sa sopstvenim radarima, komandno-kontrolnim vozilima i lanserima raketa. Njegova osnovna namena je zaštita ključnih objekata i područja od širokog spektra vazdušnih pretnji: borbenih aviona, bespilotnih letelica, krstarećih raketa i, u određenoj meri, balističkih ciljeva.
Sistem koristi savremene radare sa elektronskim skeniranjem snopa, koji prema iranskim tvrdnjama mogu da detektuju ciljeve na daljinama do nekoliko stotina kilometara. Istovremeno praćenje više desetina ciljeva i njihovo gađanje u kratkim vremenskim intervalima predstavlja osnovu njegove doktrine upotrebe.
Rakete i domet
Glavno naoružanje sistema čine rakete porodice Sajjad, a najčešće se pominje varijanta Sajjad-4. Prema dostupnim podacima, domet presretanja se procenjuje na oko 200 kilometara, uz sposobnost dejstva na velikim visinama. Iako ove brojke nisu nezavisno potvrđene u realnim borbenim uslovima, sama činjenica da Iran raspolaže funkcionalnim dugodometnim PVO sistemom menja stratešku računicu u regionu.
Za razliku od starijih sistema zasnovanih na masovnoj vatri, Bavar-373 je projektovan za preciznije, selektivno dejstvo, u okviru slojevite protivvazdušne odbrane koja uključuje i kraće domete.
Mobilnost i preživljavanje
Jedna od ključnih prednosti Bavar-373 sistema je njegova pokretljivost. Svi elementi su postavljeni na točkove, što omogućava brzo premeštanje, promenu položaja i smanjenje ranjivosti na protivnapade. U savremenim sukobima, gde su dronovi i satelitsko izviđanje stalna pretnja, ova karakteristika ima jednaku važnost kao i sam domet raketa.
Iran sistem vidi kao sredstvo za produžavanje vremena reakcije protivnika, a ne kao apsolutnu barijeru. Cilj nije potpuna neprobojnost, već povećanje cene svakog vazdušnog napada.
Koliko je Bavar-373 zaista opasan
Iranski zvaničnici često tvrde da Bavar-373 može da otkrije i prati stelt letelice, uključujući i savremene zapadne lovce. Te tvrdnje do danas nisu nezavisno potvrđene, ali se u zapadnim analizama sistem više ne posmatra kao improvizacija. Umesto toga, Bavar-373 se tretira kao ozbiljan regionalni PVO sistem srednjeg do dugog dometa, koji u kombinaciji sa drugim iranskim radarima i raketama može značajno zakomplikovati planiranje vazdušnih operacija.
Njegova prava snaga ne leži u pojedinačnim tehničkim parametrima, već u uklapanju u širu iransku doktrinu odbrane, koja se oslanja na slojevitost, disperziju i političko-vojno odvraćanje.
Bavar-373 nije kopija S-300, niti je tehnološki ravnopravan najnovijim zapadnim sistemima. Međutim, on predstavlja dokaz da je Iran, uprkos dugogodišnjim sankcijama, uspeo da razvije funkcionalan i operativan sistem protivvazdušne odbrane velikog dometa. U regionalnom kontekstu Bliskog istoka, to je faktor koji nijedan vojni planer više ne može da ignoriše.
