Evropska Unija je početkom februara napravila prvi konkretan korak ka razvoju sopstvenog hipersoničnog naoružanja. Nemačko-britanski startap Hypersonica objavio je da je 3. februara u Svemirskom centru Andoja u Norveškoj uspešno testirao prototip rakete HS1, koja je tokom leta dostigla brzinu od 6 maha i preletela udaljenost veću od 300 kilometara. Reč je o prvom potvrđenom hipersoničnom letu koji je izvela privatna evropska kompanija.
Sam test, međutim, ne znači da EU odjednom ulazi u klub velikih hipersoničnih sila. HS1 je eksperimentalni prototip, bez bojeve glave, čiji je osnovni cilj bio da pokaže da je moguće projektovati, lansirati i stabilno kontrolisati letelicu u hipersoničnom režimu. U tom smislu, uspeh testa je tehnički značajan, ali još uvek daleko od operativne rakete spremne za vojnu upotrebu.
Hypersonica je osnovana 2023. godine i ima sedište u Minhenu, uz podružnicu u Londonu. Kompanija tvrdi da je od prvih skica do probnog leta prošlo svega devet meseci, što je izuzetno kratak razvojni ciklus u svetu raketne tehnologije. Prototip HS1 bio je dugačak nekoliko metara, težak preko jedne tone i tokom testa je nosio isključivo neeksplozivni teret. Prema zvaničnim navodima, svi podsistemi su tokom leta funkcionisali u skladu sa očekivanjima.
Ključna poruka ovog testa nije u samoj brzini, već u činjenici da je hipersonični let postignut i održan u kontrolisanim uslovima. Brzina od 6 maha, odnosno više od 7.400 kilometara na sat, stavlja HS1 u donji prag hipersoničnog režima. To je dovoljno da se govori o ozbiljnoj tehnologiji, ali i dalje ispod nivoa najnaprednijih ruskih i kineskih sistema koji su već u operativnoj upotrebi.
Osnivač kompanije, fizičar Filip Kert, otvoreno je priznao da je najveći izazov u razvoju hipersoničnih raketa upravljanje, a ne pogon. Pri takvim brzinama, aerodinamičko zagrevanje stvara ekstremne temperature koje opterećuju strukturu letelice i otežavaju preciznu kontrolu leta. Upravo tu se, po njegovim rečima, lomi razlika između eksperimentalnog demonstratora i oružja koje može pouzdano da se koristi u realnim borbenim uslovima.
Hypersonica pokušava da skrati razvojne cikluse primenom modela koji kombinuje napredne digitalne simulacije i brze iteracije hardvera, po uzoru na pristup koji je u svemirskoj industriji primenila kompanija SpaceX. Ideja je da se što više problema otkrije u virtuelnom okruženju, pre nego što se krene u skupa i vremenski zahtevna terenska ispitivanja. To jeste racionalan pristup, ali u vojnoj raketnoj tehnologiji ima svoja ograničenja, jer se mnogi problemi pojavljuju tek u realnim uslovima leta.
Politički kontekst ovog projekta često se predstavlja kao odgovor na rusku upotrebu hipersoničnog oružja i opštu degradaciju bezbednosnog okruženja u EU. Međutim, realnost je da Unija trenutno nema ni industrijsku bazu, ni doktrinu, ni proizvodne kapacitete za masovno uvođenje hipersoničnih raketa u operativnu upotrebu. Čak i uz optimistične procene Hipersonike, cilj da se do 2029. godine dođe do „suverene hipersonične sposobnosti“ podrazumeva niz političkih odluka, stabilno finansiranje i spremnost država da pređu sa demonstratora na stvarno oružje.
At over Mach 6 & ranges over 300km Hypersonica’s strike capability will challenge all the usual norms.Costing 80% less than big primes offerings & taking months not years to develop. Let’s hope that German/UK leadership sees this through to a Deep strike requirement 1/2 pic.twitter.com/Uo8UQIfBop
— Rt. Hon Ben Wallace (@BenWallace70) February 10, 2026
U ovom trenutku, HS1 pre svega dokazuje da Evropa nije tehnološki nesposobna da razvija hipersonične platforme. Ono što još nije dokazano jeste da taj razvoj može biti skaliran, standardizovan i integrisan u postojeće vojne sisteme. Između uspešnog testa i operativne rakete stoje godine dodatnih ispitivanja, rešavanja problema pouzdanosti, kao i pitanje kako će takvo oružje biti uklopljeno u širu vojnu strategiju.
Ako projekat uspe, Hypersonica bi mogla da postane primer da manji, fokusirani timovi mogu ubrzati razvoj složenih vojnih tehnologija u Evropi. Ako ne, HS1 će ostati važan, ali ograničen tehnološki demonstrator. Za sada, jedina sigurna činjenica je da je Evropa prvi put praktično, a ne samo na papiru, zakoračila u hipersonični domen. Sve ostalo tek treba da se dokaže.
