Evropska Unija je početkom februara napravila prvi konkretan korak ka razvoju sopstvenog hipersoničnog naoružanja. Nemačko-britanski startap Hypersonica objavio je da je 3. februara u Svemirskom centru Andoja u Norveškoj uspešno testirao prototip rakete HS1, koja je tokom leta dostigla brzinu od 6 maha i preletela udaljenost veću od 300 kilometara. Reč je o prvom potvrđenom hipersoničnom letu koji je izvela privatna evropska kompanija.
Sam test, međutim, ne znači da EU odjednom ulazi u klub velikih hipersoničnih sila. HS1 je eksperimentalni prototip, bez bojeve glave, čiji je osnovni cilj bio da pokaže da je moguće projektovati, lansirati i stabilno kontrolisati letelicu u hipersoničnom režimu. U tom smislu, uspeh testa je tehnički značajan, ali još uvek daleko od operativne rakete spremne za vojnu upotrebu.
Hypersonica je osnovana 2023. godine i ima sedište u Minhenu, uz podružnicu u Londonu. Kompanija tvrdi da je od prvih skica do probnog leta prošlo svega devet meseci, što je izuzetno kratak razvojni ciklus u svetu raketne tehnologije. Prototip HS1 bio je dugačak nekoliko metara, težak preko jedne tone i tokom testa je nosio isključivo neeksplozivni teret. Prema zvaničnim navodima, svi podsistemi su tokom leta funkcionisali u skladu sa očekivanjima.
Ključna poruka ovog testa nije u samoj brzini, već u činjenici da je hipersonični let postignut i održan u kontrolisanim uslovima. Brzina od 6 maha, odnosno više od 7.400 kilometara na sat, stavlja HS1 u donji prag hipersoničnog režima. To je dovoljno da se govori o ozbiljnoj tehnologiji, ali i dalje ispod nivoa najnaprednijih ruskih i kineskih sistema koji su već u operativnoj upotrebi.
Osnivač kompanije, fizičar Filip Kert, otvoreno je priznao da je najveći izazov u razvoju hipersoničnih raketa upravljanje, a ne pogon. Pri takvim brzinama, aerodinamičko zagrevanje stvara ekstremne temperature koje opterećuju strukturu letelice i otežavaju preciznu kontrolu leta. Upravo tu se, po njegovim rečima, lomi razlika između eksperimentalnog demonstratora i oružja koje može pouzdano da se koristi u realnim borbenim uslovima.
Hypersonica pokušava da skrati razvojne cikluse primenom modela koji kombinuje napredne digitalne simulacije i brze iteracije hardvera, po uzoru na pristup koji je u svemirskoj industriji primenila kompanija SpaceX. Ideja je da se što više problema otkrije u virtuelnom okruženju, pre nego što se krene u skupa i vremenski zahtevna terenska ispitivanja. To jeste racionalan pristup, ali u vojnoj raketnoj tehnologiji ima svoja ograničenja, jer se mnogi problemi pojavljuju tek u realnim uslovima leta.
Politički kontekst ovog projekta često se predstavlja kao odgovor na rusku upotrebu hipersoničnog oružja i opštu degradaciju bezbednosnog okruženja u EU. Međutim, realnost je da Unija trenutno nema ni industrijsku bazu, ni doktrinu, ni proizvodne kapacitete za masovno uvođenje hipersoničnih raketa u operativnu upotrebu. Čak i uz optimistične procene Hipersonike, cilj da se do 2029. godine dođe do „suverene hipersonične sposobnosti“ podrazumeva niz političkih odluka, stabilno finansiranje i spremnost država da pređu sa demonstratora na stvarno oružje.
At over Mach 6 & ranges over 300km Hypersonica’s strike capability will challenge all the usual norms.Costing 80% less than big primes offerings & taking months not years to develop. Let’s hope that German/UK leadership sees this through to a Deep strike requirement 1/2 pic.twitter.com/Uo8UQIfBop
— Rt. Hon Ben Wallace (@BenWallace70) February 10, 2026
U ovom trenutku, HS1 pre svega dokazuje da Evropa nije tehnološki nesposobna da razvija hipersonične platforme. Ono što još nije dokazano jeste da taj razvoj može biti skaliran, standardizovan i integrisan u postojeće vojne sisteme. Između uspešnog testa i operativne rakete stoje godine dodatnih ispitivanja, rešavanja problema pouzdanosti, kao i pitanje kako će takvo oružje biti uklopljeno u širu vojnu strategiju.
Ako projekat uspe, Hypersonica bi mogla da postane primer da manji, fokusirani timovi mogu ubrzati razvoj složenih vojnih tehnologija u Evropi. Ako ne, HS1 će ostati važan, ali ograničen tehnološki demonstrator. Za sada, jedina sigurna činjenica je da je Evropa prvi put praktično, a ne samo na papiru, zakoračila u hipersonični domen. Sve ostalo tek treba da se dokaže.
Kritikovati Kineze zbog koristenja tudjih izuma je stvarno nepristojno.
Uvoz tudje pameti je uvek bio glavni faktor americkog tehnoloskog razvoja.
Jedan zabavan fakt,
trenutno americki Ford i kineski Geely vode pregovore oko toga da Amerikanci pocnu u svojim fabrikama u EU da sklapaju te kineske automobile.
Pocela je globalizacija da se krece u obratnu stranu, odakle je i krenula.
Немци на целом колективном Западу одувек имају најбоље инжињере и научнике, одувек је било тако. Немци ће на Западу први створити хиперсонике а остали ће све то копирати, што је већ виђено…
Сво напредно наоружање које САД користи је развијено до краја осамдесетих година прошлог века, што се поклапа са “веком трајања” Хитлерових научника које су масовно пребацили у Америку после Другог светског рата…
Иновација је уграђена у ДНК Америке !
Током последња два и по века милиони мушкараца и жена изградили су најдинамичнију економију икад виђену у историји цивилизације, тако што су стално напредовали, испробавали нове ствари и никад се нису задовољавали другим местом !
И овај хардвер у виду компјутера и софтвер у виду оперативних система и ове друштвене мреже којима се омогућава двосмерна комуникација је иновација која долази из УС.
У медицини већ постоје хуманоидни доктори роботи који непогрешиво постављају дијагнозе и непогрешиво одређују терапијске протоколе и медикаментозно лечење, а тако је у свим гранама индустрије и високе технологије и дан данас.
То је адекватан одговор око наводних Германских научника , никада нисмо били копи пејст држава попут Чајне, увек са визијом, амбицијом и делима у стварном животу.
…
uostalom, skoro cetvrtina drzava takozvanog 3. sveta vec ima deklarisano hipersonicno oruzje, ali je veoma diskutabilno pitanje kakve su realne brzine tih raketa u odredjenoj fazi leta i bojeve glave kolike mase mogu da nose?
Eto Amerikanci nezvanicno bacise nedavno informacionu bombu da “Dark Eagle” moze da dostigne 17 M, a bojeva glava mu je tezine oko 17 kg. Naprimer prosecan postar u vecim gradovima Srbije dnevno isporuci slicnu masu korespondencije po svom rejonu, pa mu ispada da je taj Eagle jedan obicni hipersonicni pismonosa.
Da puno ne filozofiram, zvanicni podaci koji su potvrdjeni u realnim borbenim uslovima za ruske hipersonicne rakete: “Kinzal” max. brzina preko 11 M, masa bojeve glave 500 kg; “Cirkon” max. brzina preko 9 M, masa bojeve glave 400 kg; “Oresnik” max. brzina preko 11 M, masa bojeve glave 1 500 kg; “Avangard” max. brzina preko 27 M, a nosi “Sarmat-“a ukupne tezine preko 5 t.
Posle ovog komentara mozete slobodno opet da me nazovete kim hocete, pa cak i ruskim botom, ali sto se tice superiornosti ruskih raketa nad ostalim- sto jes’ to jes’.
…,
a jos sam i ogroman skeptik po povodu aerodinamicne putanje tog “HS1”, najverovatnije je da ima obicnu balisticku.
“EU ulazi u hipersoničnu trku…”
doduse, ne u trku klase bolida Formule 1, vec tamo neke 3.