Izraelske odbrambene snage saopštile su 9. februara da su tokom noćne operacije u južnom Libanu zarobile visoko rangiranog operativca Islamske grupe. Akciju je izvela jedinica specijalnih snaga u saradnji sa trupama 210. regionalne divizije „Bašan“, a cilj se nalazio u zgradi na planini Dov, hebrejskom nazivu za oblast farmi Šeba, u neposrednoj blizini granice.
Prema navodima izraelske vojske, operacija je bila zasnovana na obaveštajnim podacima prikupljanim tokom prethodnih nedelja. Racija je započeta kasno uveče 8. februara i završena ubrzo posle ponoći, bez izveštaja o oružanim sukobima na terenu. Zarobljeni operativac je nakon privođenja prebačen na dalje ispitivanje unutar izraelske teritorije, dok je u objektu u kojem je pronađen zaplenjena i određena količina oružja.
Islamska grupa, libanski ogranak Muslimanske braće, potvrdila je hapšenje i identifikovala zarobljenog operativca kao Atvija Atvija. Prema njihovom saopštenju, on je zarobljen u gradu Habarija, koji se nalazi oko pet kilometara severno od izraelsko-libanske granice. Grupa je saopštila da Izrael smatra odgovornim za njegovu bezbednost i pozvala libanske vlasti da diplomatskim kanalima rade na obezbeđivanju njegovog oslobađanja. Snimke možete pogledati ovde.
Vojno krilo Islamske grupe, snage Al-Fadžr, delovalo je u prethodnom periodu zajedno sa Hezbolahom i Hamasom u Libanu, naročito nakon izbijanja rata u Pojasu Gaze u oktobru 2023. godine. Izraelski vojni izvor naveo je za lokalne medije da je odluka o zarobljavanju, a ne likvidaciji cilja, doneta kako bi se došlo do dodatnih obaveštajnih podataka o aktivnostima ove strukture u Libanu i Siriji.
Zanimljivo je da je Islamska grupa povezala ovu operaciju sa posetom libanskog premijera Navafa Salama istom području dan ranije, ocenjujući da je ona imala simbolički značaj u kontekstu poruka o prisustvu države u južnom Libanu. U svom saopštenju grupa je postavila pitanje da li je izraelska akcija bila odgovor na demonstraciju političkog autoriteta libanskih institucija u regionu.
Ubrzo nakon objave o zarobljavanju operativca Islamske grupe, izraelska vojska je saopštila da je izvela i odvojeni napad na operativca Hezbolaha u gradu Januh, takođe na jugu Libana. Prema navodima IDF-a, meta udara bio je Ahmad Ali Salami, koji je obavljao funkciju komandanta artiljerije u Hezbolahu. Izraelska strana navela je da je Salami tokom rata 2023–2024. godine učestvovao u brojnim raketnim napadima na Izrael i da je u poslednje vreme radio na obnovi artiljerijske infrastrukture grupe.
Libanski mediji su izvestili da su u tom napadu poginule tri osobe, uključujući i trogodišnje dete. Izraelske odbrambene snage su saopštile da su upoznate sa tvrdnjama o civilnim žrtvama, navodeći da su tokom planiranja i izvođenja udara preduzete mere za smanjenje kolateralne štete i da se incident dodatno ispituje.
Poslednjih meseci zabeležen je porast izraelskih bezbednosnih operacija protiv Hezbolaha i njemu bliskih struktura u Libanu, i to u kontekstu primirja koje je uz posredovanje Sjedinjenih Država stupilo na snagu više od godinu dana ranije. Iako libanska strana formalno pokazuje posvećenost njegovom sprovođenju, izraelske snage nastavljaju sa ograničenim, ciljanim akcijama koje smatraju neophodnim za sopstvenu bezbednost.
Operacija u Habariji posebno se izdvaja zbog dubine infiltracije i načina izvršenja. Upad specijalnih snaga nekoliko kilometara u unutrašnjost teritorije, bez otvorenog sukoba i sa jasno definisanim ciljem, ukazuje na visok stepen obaveštajne pripreme, koordinacije i operativne discipline. Takve akcije sugerišu da Izrael nastoji da zadrži punu slobodu manevra u južnom Libanu kroz precizne, vremenski ograničene intervencije, oslanjajući se pre svega na specijalne snage i obaveštajne kapacitete.
Ukoliko ne dođe do snažnijeg međunarodnog pritiska i jasnijeg mehanizma kontrole primirja, ovakav obrazac delovanja mogao bi da ostane dominantan model izraelskog prisustva u regionu, sa potencijalom za dalje širenje operativne zone u zavisnosti od bezbednosnih procena na terenu.
