Dok je pažnja međunarodne javnosti i bezbednosnih službi uglavnom usmerena na Islamsku državu-Horasan i pretnje koje ona predstavlja duž severnih granica Pakistana, Irana, Avganistana i Centralne Azije, u pozadini se razvija daleko starija, tiša i potencijalno razornija pretnja. Reč je o Oslobodilačkoj vojsci Beludžistana, strukturi koja decenijama postoji na margini regionalnih sukoba, ali koja danas prolazi kroz duboku transformaciju i prerasta u transnacionalni bezbednosni problem.
Za razliku od ISIS-K, Oslobodilačka vojska Beludžistana nije novi džihadistički ogranak, već gerilska i teroristička organizacija sa dubokim lokalnim korenima u Beludžistanu. Upravo ta dugovečnost, u kombinaciji sa modernizacijom taktike i sredstava, čini je posebno opasnom. Nedavni napadi koji se pripisuju ovoj strukturi ne predstavljaju izolovane incidente, već nagoveštaj haosa koji bi mogao uslediti u slučaju šireg rata između Sjedinjenih Država i Irana, naročito u scenariju u kojem ideje o etničkoj fragmentaciji Irana dobiju političku težinu u Vašingtonu i Jerusalimu. U takvim razmatranjima, beludžistanski pobunjenici se sve češće posmatraju kao potencijalni alat destabilizacije.
Od lokalnog ustanka do prekogranične mreže
Pakistan, Velika Britanija, Kina i Sjedinjene Države već su označili Oslobodilačku vojsku Beludžistana kao terorističku organizaciju. Ipak, najveća opasnost ne proizilazi iz njene prošlosti, već iz njenog novog operativnog modela. Klasična doktrina borbe protiv terorizma decenijama se oslanjala na pretpostavku da naoružane grupe teže teritorijalnoj kontroli, stabilnim utočištima i jasnoj hijerarhiji. Ta pretpostavka se više puta pokazala pogrešnom, od Avganistana do Sirije, Iraka i Sahela.
Beludžistan danas predstavlja još jedan alarmantan primer tog neuspeha. Uprkos stalnom pritisku bezbednosnih snaga i odsustvu teritorijalne kontrole, napadi se nastavljaju stabilnim tempom. Kako je istakao bivši šef vojnih operacija Pakistana, general Amer Rijaz, operativni model ove organizacije pomerio se sa lokalnih pobuna ka decentralizovanom, umreženom sistemu brzih udara, sabotaža infrastrukture, ciljanih atentata i koordinisane propagande. Gubitak teritorije više ne znači razgradnju ekosistema nasilja.
Paradoksalna snaga Beludžistana
Oslobodilačka vojska Beludžistana danas ne liči ni na klasičnu gerilu ni na džihadističku strukturu koja teži upravljanju teritorijom. Ima fragmentirano vođstvo, ograničene vojne kapacitete i nema sposobnost dugotrajnog zadržavanja prostora. Ipak, opstaje i prilagođava se.
Ključ njenog opstanka leži u digitalnoj i organizacionoj transformaciji. Male, mobilne jedinice, često naoružane savremenim sredstvima koja potiču iz zaliha napuštenih nakon američkog povlačenja iz Avganistana, sposobne su da nanesu nesrazmerno veliku štetu. Napad na voz Džafar Ekspres pokazao je kako moderna tehnologija i oružje višestruko uvećavaju smrtonosnost malih grupa.
Istovremeno, u digitalno slabo regulisanim prostorima, pojedinačni napadi se propagandno uvećavaju i predstavljaju kao deo šireg „talasa“, stvarajući iluziju masovne snage. Tako nastaje paradoks Beludžistana: taktička slabost, ali strateška otpornost.
Iran kao katalizator šire destabilizacije
Moguća destabilizacija ili raspad Irana stvorila bi upravo onaj vakuum moći koji je ovakvim strukturama potreban. U takvom scenariju, Oslobodilačka vojska Beludžistana mogla bi da dobije sigurno utočište, proširi prekogranične operacije i ugrozi ne samo Pakistan, već i Centralnu Aziju i zapadne interese.
Zemlje poput Uzbekistana i Kazahstana, kojima se Sjedinjene Države aktivno obraćaju u pokušaju ekonomskog udaljavanja od Rusije, našle bi se direktno izložene. Trgovinski i energetski koridori postali bi mete, čime bi bili potkopani ključni američki strateški ciljevi u regionu.
Šta Vašington mora da razume
Iako su Sjedinjene Države formalno označile Oslobodilačku vojsku Beludžistana kao terorističku organizaciju i održavaju ograničenu saradnju sa Pakistanom, to više nije dovoljno. Pretnja više nije lokalna, niti linearna.
Analize ukazuju da je neophodno ulaganje u digitalno upravljanje ekstremističkim narativima, primena veštačke inteligencije za predviđanje pretnji, jačanje prekogranične obaveštajne saradnje i uspostavljanje čvrstih pravnih okvira za razbijanje mreža finansiranja. Model koordinacije kakav već postoji sa Jordanom mogao bi se proširiti na trilateralnu saradnju između Sjedinjenih Država, Pakistana i država Centralne Azije.
Beludžistan kao upozorenje
Beludžistan nije samo regionalna kriza. On je upozorenje za sledeću fazu terorizma: decentralizovanu, digitalno pojačanu, relativno jeftinu, ali sa ogromnim strateškim posledicama. Sprečavanje širenja ove pretnje, koja bi u krajnjoj liniji mogla biti direktno usmerena i protiv zapadnih interesa, predstavlja još jedan snažan argument zašto bi Vašington morao da traži diplomatsko rešenje sa Iranom, umesto sukoba koji bi otvorio vrata haosu čije bi posledice bilo nemoguće kontrolisati.
@ Buter.
Komsija,
ti se svaki put uporno prosipas ovde sa tvojim elementarnim neznanjem.
Amerika je organizovala Al Kaidu kroz njenog tad spoljasnjeg agenta CIA Bin Ladena, koji je za vreme SSSR-avganistanskog rata bio pripadnik mudzahedina.
Sto se tice formiranja ISIS-a, pored tajnih dosjea koji su dospeli u javnost kroz WikiLiks, ima cak i na YT video u kojem se Barak Obama javno hvali da je on licno bio organizator ISIS-a.
Као прво, УС army су у 18 месеци од постизања писменог договора у Дохи са Талибанима у фебруару 2020 евакуисали су у потпуности своје оружје авионима а оно што нису могли уништавали су га систематски током годину и по дана. Талибани су поштовали тај договор и преоријентисали су се на Карзаијеву војску и полицију која је била скоро током 2 деценије снадбевена УС оружјем, опремом и муницијом. Од њих су и Талибани пленили УС опрему, оружје и муницију а не од УС војске.
Само 600 маринаца је спровело евакуацију 10.000 Афган особља и њихових породица који су радили за УС војску. О каквој тој јебеној бежанији лажете, кад је последњи авион напустио Кабулски аеродром 21-ог августа 2021.
Ортодоксна лаж ти је констатација да су Амери створили креирали Ал Каиду и ИСИС, то је толико гнусно да немам речи. То би било исто као кад би неки у Србији аналитички тврдили и констатовали да је Србија створила и креирала УЧК, ето то је тај ниво компарације !
Ako shvatimo da Ameri nisu “bezglavo pobegli iz Avganistana” već da su planski ostavili naoružanje koje su dopremali ČAK I AVIONIMA KOJIMA SU EVAKUISALI SVOJE OSOBLJE (!?!) onda je jasno da to oružje nije slučajno dospelo u ruke terorista – da im je Fašington namenio neku ulogu. Uostalom, znamo da su oni kreirali AlKaidu, ISIS iako su zvanično neprijatelji…
Lako je videti šablon, zar nisu na sličan način pomogli uzdizanje Rusije i Kine? Iza svega što rade stoji plan, čak ga nije previše teško ni videti…
Tako je care , najmjerno su ostavili im oruzje , a ne ko neki proruski jadnici medju komentatorima , bacaju bombe kako su Ameri pobjegli sto su rat izgubili od Talibana u koznim sandalama i kalasnjikovima.
Ovo nije napamet ili iz ruskih, kineskih izvora – američki analitičari su zapanjeno postavljali pitanje zašto se najviše naoružanja u Avganistan prebacilo u poslednjem mesecu pred “bežaniju”. I to citirajući zvanične vojne podatke!
Naravno,
fakt da su Amerikanci pobegli od Talibana iz Avganistana smatra samo nekolicina nas rusofila ovde i bar jos 99,99% covecanstva ukljucujuci i Amerikance.
Taj 1% vas koji tvrdite suprotno ste ili glupi ili placeni da izigravate glupane.
Amerikanci su zauzeli Afghanistan u veoma kratkom roku i to je činjenica. Jesu pobegli, nakon što su postepeno povlačili i oslabili trupe. Jesi ti spavao ispod kamena?
Kad se vec vredjamo, si lud ili si glup?
Nasao si cime da se hvalis?
Nikad Amerikanci sa svojom koalicijom nisu istovremeno drzali vise od 20-25% avganistanske teritorije, a Talibani su bili jedva naoruzani bosonogi pusaci opijuma koji nisu cak ni konsolidovana armija.
Ma razumem ja Ameriku, lakse im je tamaniti zaostala plemena nerazvijenih drzava naoruzana oruzjem iz proslog veka nego ratovati protiv sebi ravnih armija.