Poseta Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera nosaču aviona USS Abraham Linkoln, neposredno nakon uspostavljenih kontakata sa Teheranom, poslata je kao jasna poruka da Sjedinjene Države, uprkos diplomatskim signalima, ne smanjuju vojno prisustvo na Bliskom istoku. Naprotiv, Vašington istovremeno vodi razgovore i demonstrira silu, održavajući sve opcije otvorenim.
Prema navodima američkih zvaničnika i izvora koje citiraju američki mediji, Vitkof i Kušner posetili su nosač aviona ubrzo nakon indirektnih kontakata sa Iranom. Poseta je realizovana na poziv komandanta Centralne komande SAD, admirala Breda Kupera, sa ciljem da se iskaže podrška i zahvalnost američkim vojnim strukturama koje deluju u regionu.
USS Abraham Linkoln predstavlja centralni element istoimene udarne grupe nosača aviona, koja je trenutno raspoređena na Bliskom istoku i učestvuje u stalnim operacijama odvraćanja. Sama lokacija i tajming posete dali su joj političku težinu daleko veću od protokolarnog karaktera.
Poruka sile uz paralelne pregovore
Prisustvo Vitkofa i Kušnera na palubi nosača aviona protumačeno je kao signal da Trampova administracija, iako vodi razgovore sa Iranom, ne vidi diplomatiju kao zamenu za vojnu spremnost. U proteklim nedeljama zabeleženo je vidljivo jačanje američkog vojnog rasporeda u regionu, u trenutku kada se u Vašingtonu razmatraju različiti scenariji daljih poteza prema Iranu.
Iako nije doneta konačna odluka o vojnoj akciji, vojna infrastruktura ostaje u punoj pripravnosti. Ovakav pristup uklapa se u širu strategiju kombinovanja pritiska i pregovora, gde se diplomatski kanali koriste paralelno sa stalnim podsećanjem na vojnu nadmoć.
Today, Adm. Brad Cooper, Commander of U.S. Naval Forces Central Command, Jared Kushner, and I met with the brave sailors and Marines aboard the USS Abraham Lincoln, her strike group, and Carrier Air Wing 9 who are keeping us safe and upholding President Trump’s message of peace… pic.twitter.com/7Kc4XZuBY6
— Special Envoy Steve Witkoff (@SEPeaceMissions) February 7, 2026
Trampove izjave i kontakti u Omanu
Poseta nosaču aviona usledila je dan nakon što je Donald Tramp izjavio da Sjedinjene Države vode, kako je rekao, „veoma dobre razgovore“ sa Iranom. Te izjave su došle nakon indirektnih konsultacija dve strane održanih u Omanu, koje su predstavljale prvi kontakt tog tipa nakon prošlogodišnjih američkih i izraelskih napada na iranske ciljeve.
Tramp je novinarima u predsedničkom avionu rekao da deluje kako Iran želi dogovor, ali je istovremeno naglasio da tek treba videti kakav bi bio sadržaj eventualnog sporazuma. Ovakva formulacija ostavlja prostor za dalju eskalaciju, ali i za privremeni politički kompromis.
Prema regionalnim izvorima, i iranska strana i vlasti Omana bile su unapred obaveštene o poseti američkih zvaničnika nosaču aviona. Zbog toga se ovaj potez tumači kao pažljivo koordinisana poruka, namenjena i Teheranu i regionalnim akterima, kojom se istovremeno demonstriše spremnost za razgovore i odlučnost da se vojna opcija ne isključuje.
Iran objavljuje scenario odgovora
Dok Vašington balansira između diplomatije i sile, Teheran otvoreno govori o pripremama za najgori scenario. Iranski mediji su proteklih nedelja objavili da se zemlja priprema za mogući novi američki napad, ocenjujući da se pregovori koriste kao paravan za vojne pripreme, što se, prema iranskom tumačenju, već dogodilo tokom leta 2025. godine.
Prema informacijama koje je objavila iranska agencija Tasnim, Iran je razradio višeslojni plan odgovora. U prvih nekoliko sati nakon eventualnog napada, predviđeni su masovni raketni i napadi bespilotnim letelicama na američke baze u regionu. Paralelno bi bili pokrenuti sajber napadi na logistiku, komunikacije i sisteme komande i kontrole, sa potencijalnim efektima koji bi prevazišli isključivo vojni domen.
U pomorskom domenu, Iran bi rasporedio veliki broj brzih čamaca naoružanih raketama i torpedima protiv ratnih brodova, uz pokušaj blokade Ormuskog moreuza. Takav potez bi ozbiljno ograničio plovidbu američkih i savezničkih brodova i mogao bi da izazove nagli skok cena nafte, prema nekim procenama i iznad 200 dolara po barelu.
Istovremeno bi došlo do aktiviranja iranskih saveznika i posredničkih snaga u Libanu, Jemenu, Iraku, a potencijalno i u Siriji. Cilj ovog pristupa bio bi produžavanje sukoba na više frontova, iscrpljivanje američkih kapaciteta i stvaranje trajne nestabilnosti u regionu.
Ravnoteža na ivici sukoba
Teheran ovim signalima pokušava da pokaže da ne računa na brzu i ograničenu konfrontaciju, već na strategiju dugotrajnog iscrpljivanja. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje koliko bi Iran mogao dugoročno da izdrži takav pritisak bez ozbiljnih unutrašnjih i ekonomskih posledica.
Poseta nosaču aviona USS Abraham Linkoln, u tom kontekstu, ne deluje kao izolovan događaj, već kao deo šire igre poruka i odvraćanja. Dok se diplomatski kanali formalno drže otvorenim, i Vašington i Teheran nastavljaju da se pripremaju za scenario u kojem pregovori ne uspeju, a odluke se donose silom.
Americki dug je preko 38 triliona (38 hiljada milijardi) $ i sastavlja 124% od americkog BDP-a.
Svakih 90 dana Amerika se ponovo zaduzuje na novi trilion dolara, koji pre svega odlazi za refinansiranje prethodnog duga, kao i na isplatu drzavnih plata, penzija, zdravstva itd., ali svakako i na neke vrste restrukturiranja.
Na kraju fiskalnog perioda USA ima 100 veci deficit od suficita, sto u prevodu znaci da vise trose nego sto zaradjuju.
Svako stampanje novih apoena, iliti nova emisija dolara se strogo vrsi tajno, jer da ako bi se radilo javno, desila bi se jos veca inflacija i dolar bi usled toga definitivno dopunski devalvirao, sigurno nize nego sto se trenutno kotira na medjunarodnim berzama.
Inace,
usled koordinisanih dejstava “BRICS”-a opsti udeo dolara u globalnoj ekonomiji se znatno smanjio za proteklih par godina. Podsecam da je taj BRICS danas najjaci ekonomski savez na svetu i unutrasnja trgovina se vrsi isklucivo u nacionalnim valutama, sto se na dolar veoma negativno odrazava.
Dolar je imao realnu vrednost dok je bio vezan za zlatnu podlogu,što je u praksi značilo da ste mogli uvek za 35 $ da dobijete 1 uncu ( 31,1 gram ) zlata.Taj standard je prekinup Nikson,i od tada niste imali garanciju vrednosti $ u zlatu,a garancija je postala poverenje u Američku privredu kao garanta stabilnosti $. Kako je $ postao precenjen? 1974. godine SAD i Saudijska Arabija potpisuju dogovor da se celokupna kupovina nafte iz Saudijske Arabije plaća isključivo u $ i to je važilo za sve kupce.Pošto je Arabija bila daleko najveći proizvođač nafte u okviru udruženja proizvođača nafte ( OPEC ),ovaj szandard je vrlo brzo nametnut i svim članicama i tako je stvoren petro $,što u praksi znači da su sve zemlje kupci morali da plaćaju isključivo u $ naftu.Ovo je omogućilo SAD da imaju totalnu kontrolu ko koliko nafte kupuje i ovo je dovelo do toga da su države počele svoje novčane rezerve da čuvaju u $.Vrlo brzo,preko Svetske Trgovinske Organizacije $ je nametnut kao univerzalno sredstvo plaćanja celom svetu.Kada se neka roba jako mnogo traži,onda joj skače i cena. Prije kovida i rata u Ukrajini procene Amerikanaca su bile da je $ 3 puta precenjen,Rusi su tvrdili da je precenjen 5 puta,a nezavisni ekonomski stručnjaci tvrde da je to daleko više od 10 puta. Uostalom,naj realniji podatak je da je $ izgubio više od 90 posto vrednosti u odnosu na zlato.Dug Američke države je više od 33 triliona $,Rusija,Kina i Indija su prešle na međusobnu trgovinu u domaćim valutama,tako da jedino što održava $ je strah i otvorena pretnja Trampa da će svim državama koje prihvate valutu BRICSA uvest carine i ekonomsku blokadu.To zlato koje spominješ kao zlatnu rezervu uopšte nije vezano za $ tako da niko nema obavezu fa rasprodaje to zlato da bi održao $.25. jula 2011. godine,predsednik Obama je otvoreno rekao da će $ bankrotirati,čak je održana i zatvorena sednica Kongresa sa samo jednom tačkom,da li da bankrotira $ i na taj način je Obama dobio odrešene ruke za još više zaduživanja države.
“Не кошта их ништа, штампају доларе као да су тоалет папир и са тим безвредним доларима купују све по свету” !!!
Из ове реченице коју сам цитирао већ си у озбиљној контрадикцији. Наиме како може да бесомучно штампају доларе као да су тоалет папир и како је могуће онда да са тим безвредним доларима купују све по свету !
Пробај ти било где у свету да купиш нешто са рубљама или јуанима, ишутирали би те из радњи, хотела, суперцентара итд. УС има највеће резерве злата у свету и то само у Форт Ворту 8.500 хиљада тона и још 5000 тона злата у Вошингтону, инфлација прошле године је била 2.7% а сад у јануару 2.5%, највећа новчаница је Бенџи бакс од 100$. Побркао си ти ствари.
Са другом половином твог поста и могу да се сложим, има ту доста истине у твојој конклузији претпоставки.
Одакле знаш да има толико злата? Верујеш ционистима на реч?
Тачно је да они причају о великим количинама док други тврде да злата једноставно нема, потрошено и покрадено. Трамп је хтео да провери гласине, најављивао посету и проверу али је брзо одустао од тога па чек и престао да прича о томе, шта мислиш зашто???
Ne košta ih ništa,štampaju dolare kao da su toalet papir i sa tim bezvrednim dolarima kupuju sve po svetu.Ova epp diplomatija služi samo za kupovanje vremena i dovlačenje novih snaga,a i da se Izraelu da još malo vremena da se spremi za uzvratni udar Irana kad Amerikanci i Izrael zajedno počnu bombardovanje…
Tramp koji je pokusavao da ubedi ceo svet da ce USA opet biti velikom upravo razbacuje pare americkih poreznih obveznika ni na sta, jer svaki dan prisustva njihove flote u Arapskom moru kosta americke gradjane preko 10 miliona $.