Prema pisanju britanskog lista „Telegraf“, ruski naučnici rade na razvoju potpuno nove klase bespilotnih sistema koji ne koriste klasičnu mehaniku, već žive organizme. Reč je o takozvanim biodronovima, u ovom slučaju golubovima kojima se u mozak implantiraju neuronski čipovi, dok se na njihova tela postavljaju kamere i elektronska oprema za daljinsko upravljanje.
Kako se navodi, projekat nosi kodni naziv PJN-1 i razvija ga moskovski startap „Neiri Grup“. Suština koncepta je u tome da se pticama ugrađuju male elektrode kroz lobanju, koje se povezuju sa stimulatorom postavljenim na glavi. Operateri zatim, putem daljinskog upravljača, mogu da utiču na pravac kretanja ptice, usmeravajući je levo ili desno. Kamera pričvršćena na grudi obezbeđuje vizuelni nadzor, dok se u rancu na solarnu energiju nalaze kontroler i prateća elektronika.
Prema tvrdnjama kompanije, golubovi kao platforma imaju niz prednosti u odnosu na klasične FPV dronove. Mogu da lete znatno duže, prelaze i do 500 kilometara dnevno, manje su upadljivi u urbanom i prirodnom okruženju i lakše dopiru do teško dostupnih mesta. Istraživači navode da bi se ovakvi biodronovi mogli koristiti za nadzor infrastrukture, industrijske inspekcije, operacije u ograničenom vazdušnom prostoru, kao i za zadatke potrage i spasavanja.
Iako „Neiri Grup“ zvanično predstavlja projekat kao civilnu tehnologiju, reakcije na Zapadu su daleko od smirenih. Zapadni analitičari i stručnjaci upozoravaju da se ista tehnologija vrlo lako može prilagoditi vojnim i obaveštajnim potrebama. Posebno se problematizuje pitanje finansiranja startapa, kao i potencijalnih političkih i državnih veza, što dodatno podstiče sumnje, iako je projekat još u ranoj fazi razvoja.
Tehnološki direktor projekta otišao je i korak dalje u javnim izjavama, opisujući dugoročnu ambiciju kao stvaranje „Homo superiora“ koji bi u budućnosti mogao da zameni Homo sapiensa. Prema njegovim rečima, biodronovi su već privukli interesovanje pojedinih država, uključujući Rusiju, Dubai i Indiju, a jedan od predloga bio je da se koriste za nadzor dalekovoda i energetske infrastrukture.
Zapadni bezbednosni krugovi, međutim, fokusirani su na mračniju stranu tehnologije. Američki stručnjaci upozoravaju da bi, barem teorijski, ovakvi biodronovi mogli da se koriste i za prenos bioloških agenasa ili bolesti na neprijateljsku teritoriju. Upravo ta mogućnost se navodi kao najrealniji i najopasniji scenario, dok se drugi oblici vojne primene za sada smatraju tehnički i logistički ograničenim.
Ako ruski eksperimenti budu uspešni, Moskva bi se našla u vrlo uskom krugu zemalja koje razvijaju biodron tehnologiju. Prošle godine kineski naučnici su eksperimentisali sa „kiborg pčelama“, koristeći ultralake moždane kontrolere za upravljanje letom insekata. Ipak, ni kineski ni ruski projekti za sada nisu izašli iz laboratorijske i eksperimentalne faze.
Uprkos tome, sama ideja da se živi organizmi pretvaraju u platforme za nadzor i potencijalno ratovanje dovoljna je da izazove ozbiljnu nelagodu na Zapadu i otvori nova pitanja o granicama tehnologije, etike i budućnosti savremenih sukoba.
